Tonino Picula: Vlast u Srbiji ima autoritarne i antievropske tendencije

Picula je u intervjuu agenciji Beta kazao da je potreban i pomak ka većoj usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

On je ocenio da vlast u Srbiji često demonstrira autoritarne i antievropske tendencije i da pristupni pregovori neće biti zaključeni dok se ne promene odnosi koji vladaju na medijskoj sceni u Srbiji.

Na pitanje šta su najveće prepreke na putu Srbije ka EU, s obzirom da već tri godine nije otvoreno ni zatvoreno nijedno pregovaračko poglavlje, Picula je rekao da „tu nema nikakvih zagonetki“.

„U dokumentima Evropske komisije i Evropskog parlamenta kontinuirano se navode razlozi stagnacije uz preporuke kako da se iz nje izađe. Radi se o reformama u domenu vladavine prava, nezavisnog pravosuđa, izbornog procesa i autentične slobode medija u unutrašnjoj politici, dok se naglašavaju i ključni problemi na spoljnopolitičkom planu. Srbija i Kosovo moraju normalizovati odnose da bi napredovali“, kazao je on.

Što se tiče uvođenja sankcija Rusiji, rekao je, pre neki dan je i Visoki predstavnik ;Žozep Borelj istakao da Srbija odbijanjem uvođenja sankcija ugrožava perspektivu svog članstva u EU.

„U trenutnim geopolitičkim okolnostima, definitivno je potreban pomak ka većoj usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Mislim da je to pitanje na kojem će mnoge države članice insistirati“, rekao je novopostavljeni izvestilac Evropskog parlamenta.

Komentarišući nedavnu izjavu Ursule fon der Lajen da Srbiji „dobro ide“ na evropskom putu, Picula je ocenio da se radi o „kurtoaznoj“ izjavi.

„Čini mi se da je ta izjava kurtoazne prirode, izrečena u kontekstu posete zemlji i ohrabrivanja da nastavi put prema EU. Nemam ništa protiv ohrabrivanja i pozitivnih poruka, ali treba biti realan i prihvatiti činjenice kako već neko vreme postoji zastoj u pregovorima, a što se reflektuje i u kritički intoniranom izveštaju o stanju u Srbiji Evropske komisije kojoj je baš Fon der Lajen na čelu“, kazao je.

Na pitanje koliko evropski put usporava i to što je Srbija, prema izveštajima relevantnih međunarodnih organizacija, među najkorumpiranijim državama u Evropi i što je po indeksu vladavine prava, uz Albaniju, na dnu evropske liste, Picula je rekao da je visok indeks rasprostranjenosti korupcije relevantan indikator opšte društvene klime i da predstavlja inhibitorni faktor za sposobnost zajednice da prihvati i implementira potrebne reforme u mnogim područjima

„I najnoviji izveštaj EK ističe taj problem i ograničeni napredak, te naglašava da Srbija mora implementirati Akcijski plan. Uspešna borba protiv korozivnog delovanja korupcije ostaje jedan od najvećih unutrašnjopolitičkih izazova gde Srbija treba postići bolje rezultate ako želi da napreduje u pristupnom procesu“, istakao je.

Ocenjujući to što najviši predstavnici vlasti u Srbiji u svojim čestim obraćanjima javnosti ne spominju borbu protiv organizovanog kriminala i sistemske korupcije, Picula je kazao da selektivnost u komunikaciji prema javnosti od predstavnika vlasti uvek i svuda govori o njihovim stvarnim prioritetima, o motivima njihovog odabira i tajminga za njihovo rešavanje.

Upitan da prokomentariše optužbe opozicije da EU nije prioritet demokratija u Srbiji, već kolonijalni status čak i po cenu održanja diktatorske vlasti, Picula je kazao da je bilo mnogo slučajeva da se zbog političke stabilnosti tolerišu nazadovanja u demokratskoj tranziciji.

„Često čujem takve stavove. Nažalost, bilo je dosta slučajeva u poslednjih desetak godina kad su institucije EU, ali ne i Evropski parlament, pod maskom održanja elementarne političke stabilnosti tolerisali očite primere stagnacije pa i nazadovanja demokratske tranzicije na zapadnom Balkanu. One koji su, u okviru opšteg zastoja politike proširenja, u Briselu praktikovali takav pristup mnogo puta sam nazivao ‘svećenstvom stabilokracije'“, rekao je.

Prema njegovim rečima, optužbe o „nekakvom“ kolonijalnom pristupu EU su preterane kvalifikacije.

„Lako se može proveriti kroz naše delovanje u EP u poslednjim mandatima koliko puta i u kojim smo prilikama redovno stali u odbranu demokratskih vrednosti u zemljama kandidatima“, naveo je.

Na pitanje može li i na koji način EU da utiče na slobodu medija u Srbiji, s obzirom da je više od 95 odsto redakcija pod apsolutnom kontrolom partije na vlasti, Picula je rekao da je sloboda izražavanja, odnosno, monopol vlasti na „istinu“ u Srbiji trajni politički problem.

„EU već godinama podržava na razne načine različitost i slobodu medija u Srbiji, ali situacija se ne menja nabolje. Na to sam upozoravao i ranije. Smatram da se tu radi o kardinalnoj temi od koje zavise šanse za ukupne promene stanja u zemlji“, kazao je on i naveo da je EK i u poslednjem izveštaju upozorila da nije bilo nikakvog napretka u usvajanju prošlogodišnjih preporuka o slobodi izražavanja.

„Nisam siguran da li je uopšte moguće zaključiti pristupne pregovore dok ovakvi odnosi vladaju na medijskoj sceni u Srbiji“, naglasio je Picula.

Upitan zašto Evropska komisija nije reagovala na Rezoluciju Evropskog parlamenta o neregularnostima na decembarskim izborima u Srbiji 2023. godine, Picila je kazao da proevropska većina u EP u poslednjem mandatu nije imala „neki poseban partnerski odnos“ s odlazećim komesarom za proširenje (Oliver Varhelji).

„On je poslovično ekonomske indikatore stavljao iznad poštovanja demokratskih standarda kada je reč o kriterijumima za ocenjivanje stanja u zemljama kandidatima. Zaista se nadam da će odnos prema poštovanju temeljnih vrednosti EU nove komesarke (Marta Kos) za proširenje biti bitno drugačiji“, ocenio je.

Na pitanje veruje li da će do naredne izborne kampanje vlast u Srbiji ispuniti preporuke OEBS/ODIHR-a i da će naredni izborni proces biti demokratski i regularan, Picula je rekao da bi bilo veoma važno da dođe do napretka po tom pitanju, jer su, kako je naveo, demokratski izbori koji se događaju po pravilima prihvaćenim od najrelevantnijih političkih rivala „srž društva zasnovanog na demokratiji“.

„U suprotnom, društvene frustracije mogu samo da rastu i blokiraju normalnu političku komunikaciju i otežavaju mogućnost za postizanje konsenzusa potrebnog za usvajanje nekih ključnih reformi neophodnih za zaključenje pregovora s EU“, istakao je.

Picula nije odgovorio na pitanje kako ocenjuje da predsednik Aleksandar Vučić, koji kako tvrde njegovi politički oponenti autokratski vlada Srbijom, ima ličnu i političku podršku skoro svih najznačajnijih evropskih lidera poput Emanuela Makrona, Olafa Šolca, Ursule fon der Lajen…

„S obzirom na dužnost koju obavljam u ime EP, ne bih ulazio u analizu ličnih percepcija i prostor bilateralnih interesa na političkoj sceni. Naravno takvi odnosi igraju važnu ulogu, ali u krajnjoj instanci je za zaključenje pristupnih pregovora bilo koje zemlje kandidata ipak potreban konsenzus svih država članica. Treba graditi mostove saradnje s doslovno svima u EU, a ne samo sa nekima, ukoliko se želi osigurati napredak na evropskom putu“, rekao je.

Na pitanje da li u EU smatraju da Srbija ima nedemokratsku i autoritarnu vlast, kako to tvrdi srpska opozicija i mnogi evropski poslanici, Picula je kazao da vlast u Srbiji često demonstrira autoritarne i antievropske tendencije.

„Vlast u Srbiji često demonstrira autoritarne i antievropske tendencije i o tome smo se nedvosmisleno očitovali u nizu izveštaja i rezolucija u EP. Već spomenuta Rezolucija o poslednjim parlamentarnim izborima primer je naše brze reakcije“, rekao je on.

Upitan da li kao dobar poznavalac političkih prilika na zapadnom Balkanu veruje da je u interesu aktuelne vlasti da Srbija postane član EU, Picula je kazao da ne sumnja da vlast ima jasne spoznaje o važnosti EU i političkog Zapada za Srbiju.

„Drugo je pitanje koliko je spremna na prihvatanje svih kriterijuma bez kojih nema članstva u EU. EU nije samo zajedničko tržište nego i zajednica vrednosti i zajednica podele različitih rizika. Nije dovoljno iz EU samo povlačiti finansijsku korist nego i demokratske vrednosti koje su preduslov za pristupanje. U EU se ne primaju tek stabilne ekonomije nego konsolidovana demokratska društva. A na tom području službeni Beograd mora još mnogo da učini kako bi potvrdio ono što formalno deklariše“, naglasio je izvestilac Evropskog parlamenta.

Na pitanje da li Srbija može da postane član EU ako de jure ne prizna nezavisno Kosovo, Picula je kazao da se dijalog Beograda i Prištine mora zaključiti sporazumom.

„Što se tiče odnosa prema Kosovu, dijalog Beograda i Prištine je pod pokroviteljstvom EU čiji deo žele biti i Srbija i Kosovo. Taj proces mora biti zaključen sporazumom koji će, između ostalog, omogućiti, a ne blokirati članstvo u EU za obe zemlje“, ocenio je.

Upitan šta, nakon potpisivanja i sprovođenja Briselskog sporazuma i prihvatanja francusko-nemačkog plana i Ohridskog aneksa, EU još očekuje od Beograda na rešavanju kosovskog pitanja, Picula je rekao da Srbija treba da pokrene i dovrši procese utvrđivanja odgovornosti svih umešanih oko događaja u Banjskoj.

„Bio sam među onima koji pozdravili francusko-nemački plan i Ohridski aneks kao revitalizaciju Briselskog procesa. Nažalost, umesto ulaska u višu fazu dogovaranja konačnog sporazuma, dobili smo seriju novih kriza i eskalaciju nasilja. Uz poznate obaveze, ali i njihovu primenu, Srbija treba da pokrene i dovrši procese utvrđivanja odgovornosti svih umešanih oko događaja u Banjskoj i da radi na trajnom smirivanju tenzija na severu Kosova. Za uspeh dijaloga svoj deo odgovornosti snosi, naravno, i vlast u Prištini“, kazao je.

Na pitanje da li Kosovo može da postane član EU ako prethodno ne postane član Ujedinjenih nacija (UN), Picula je rekao da to zavisi od mnogo faktora.

„Mislim da se umnogome radi o komplementarnim i paralelnim procesima čije zaključenje zavisi od mnogo faktora. Već dogovoreni aranžmani u okviru dijaloga traže od Srbije da ne opstruira primanje Kosova u međunarodne organizacije“, naveo je.

Upitan hoće li strah od jačanja uticaja Rusije i Kine pogurati Brisel da požuri s proširenjem EU na zemlje zapadnog Balkana, rekao je da su ruska invazija na Ukrajinu i „primetan rast uticaja autoritarne Kine na prostore kontinenta koji još nisu deo EU, već uticali na širenje geopolitičkih horizonata bloka i jačanje tzv. strateške kulture“.

„To se nakon 24. februara 2022. godine odrazilo na ubrzanje, dodeljivanje statusa kandidata, početke nekih pristupnih pregovora i revitalizaciju procesa proširenja. Međutim, to ne bi trebalo da znači i spuštanje kriterijuma za ulazak u punopravno članstvo. Temeljna odgovornost za uspeh procesa prvenstveno treba da ostane na zemljama kandidatima“, smatra on.

Picula je rekao da ne zna hoće li do kraja mandata nove Evropske komisije u EU biti primljena neka nova država.

„Ali mislim da je realno očekivati da se u idućih pet godina dovrše pristupni pregovori barem s jednom, a možda i više država u čekaonici. Već sada se nalazimo u najdužem periodu u istoriji EU otkako se poslednji put proširila na neku novu zemlju ili grupu zemalja. Bilo bi zbog puno razloga dobro da se nakon 15 godina i ulaska Hrvatske, EU proširi na zapadni Balkan. Radi se o prostoru kojem je prirodno mesto u EU. Ne želim nagađati ko bi to mogao biti, jer u ovom procesu nema takmičenja s drugima nego sa samim sobom. A nagledali smo se favorita koji su posrnuli i onih koji su usprkos nezavidnoj situaciji dobro napredovali“, rekao je.

Na pitanje da li će i na koji način pomoći Srbiji da ubrza put ka članstvu u EU, Picula je kazao da će mu biti drago ako Srbija izađe iz trenutne stagnacije na svom putu prema članstvu u EU.

„Radi što šireg i preciznijeg uvida u srpske prilike, nastojaću da kontaktiram sve relevantne političke faktore, društvene aktere i predstavnike lokalnih vlasti, civilnog društva, sindikata, akademske i poslovne zajednice. Nadam se otvorenoj i korektnoj saradnji u narednih pet godina. Biće mi, naravno, drago ako Srbija izađe iz trenutne stagnacije na svom putu prema članstvu u EU, ali to zavisi, pre svega, od političke volje onih koji snose odgovornost vlasti u Srbiji“, zaključio je Picula.