Toplo sa Hrvatskom, hladno sa BiH: Kakvi su odnosi Srbije sa susednim državama?

Državni vrh Srbije je, reklo bi se iznenada, jednog dana, rešio da je vreme za popravljanje odnosa sa Hrvatskom. Nalog koji je predsednik Aleksandar Vučić dao svojim saradnicima glasio je da se pokrene akcija, kako je navedeno, odleđivanja odnosa sa Hrvatskom. Taj zadatak poveren je ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću, a Božićna poseta Zagrebu 6. januara bila je prvi korak u tom pravcu.

Odnosi Srbije i Hrvatske već godinama su na niskom nivou i uglavnom ih obeležavaju pikantne izjave političara s obe strane. Klasičnu diplomatsku komunikaciju zamenile su medijska prepucavanja i nadmudrivanja. Hrvatska je pri tom skoro pa opsesivna tema predsednika Srbije i njegovih glasača: upoređivanje ekonomskih (ne)uspeha, odmeravanja ko je bolje prošao u epidemiji kovida, procenjivanje količine zla koje su dva naroda naneli jedan drugom, procene ko ima bolju/goru muzičku estradu, stalne komparacije sportskih (ne)uspeha… Pomalo nezdravo rivalstvo dve zemlje obeležilo je godine vladavine Srpske napredne stranke.

Podilaženje Evropskoj uniji

Kako za DW ističe Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, „rano je procenjivati da li je ta namera za popravljanjem odnosa iskrena ili nije. Međutim, istovremeno sa posetom Ivice Dačića Hrvatskoj, u Beogradu su i Aleksandar Vulin i Ana Brnabić govorili o Hrvatskoj kao ustaškoj zemlji“, podseća naša sagovornica.

Moglo bi se reći da je namera da se poprave odnosi delom i politika podilaženja Evropskoj uniji, dodaje Biserko. „Ne smemo zaboraviti da ovde ne govorimo samo o odnosima Srbije i Hrvatske, već da imamo i druge neuralgične tačke na Kosovu, u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Verovatno se sada smatra da bi tu trebalo pokazati neku dobru volju što se tiče regiona, imajući u vidu pritiske koji dolaze iz Moskve i ideje o ’srpskom svetu’ od koje se nije odustalo.“

„Mislim da je u svakom slučaju ovo dobar momenat za ovakav korak“, kaže za DW Zoran Stojiljković sa Fakulteta političkih nauka. „Postoji potreba Srbije da ne uđe u neku vrstu evropske izolacije. Odnosi u regionu su važni za proces evropskih integracija, ali isto tako mislim i da je ta vrsta politizacije međusobnih odnosa izgubila moć okupljanja i mobilizacije kod desnih snaga u obe države“, ocenjuje Stojiljković.

Dačić kao faktor pomirenja

Teško je zaobići i simboliku činjenice da se otopljavanjem odnosa bavi Ivica Dačić, koji se svakako prepoznao u rečima premijera Hrvatske Andreja Plenkovića koji je istakao da je „Hrvatska bila žrtva agresije Miloševićevog režima“.

„Nasleđe rata i ratnih politika još uvek je problem za sve odnose u regionu“, smatra Sonja Biserko. „Srbija u tom smislu nije spremna da prizna bilo kakvu odgovornost i to je očigledno nastavak Miloševićeve politike, jer svi nosioci te politike su sada na važnim mestima i oni na svoj način tumače ono što se dogodilo“, naglašava predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

Autentični predstavnici te politike su se uvek bolje razumeli, ocenjuje Zoran Stojiljković. „U takvim situacijama nemate ko da vam se buni s desne, nacionalne strane. Ta vrsta aranžmana između Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i sličnih partija u Srbiji bila je nekako trajnija i uspešnija, i sve je to manje dovođeno u pitanje nego kada su na vlasti bili Socijaldemokratska partija Hrvatske (SDP) u Hrvatskoj i Demokratska stranka (DS) u Srbiji“, primećuje Stojiljković.

„Republika Srpska kao ratni plen“

Ako se pružila ruka Hrvatskoj, s druge strane je odnos Srbije i Bosne i Hercegovine na silaznoj putanji. Beograd je ignorisao pozive koji su stizali iz Sarajeva da se ne prisustvuje obeležavanju Dana Republike Srpske 9. januara i to je svakako dodatno zakomplikovalo međusobne odnose.

Razlog za to je što je Hrvatska, kao članica EU i NATO, ispala iz „srpskog sveta“, napominje Sonja Biserko, „dok je ostala Republika Srpska kao ratni plen od koga se ne odustaje. Premeštanje obeležavanja 9. januara iz Banjaluke u Istočno Sarajevo je takođe dodatna provokacija, jer ne znam šta bi to drugo trebalo da manifestuje nego spremnost na sukobe“, skreće pažnju Biserko.

Zoran Stojiljković tu situaciju vidi kao spojene sudove i kaže kako „postoji rezerva u Sarajevu prema politici Zagreba i Beograda koji ponekad povišenim glasom izražavaju bojazan za položaj pripadnika svojih naroda u Bosni i Hercegovini. Stoga se i nakon samo naznake neke normalizacije odnosa između Srbije i Hrvatske nervozno reaguje u nekim krugovima u Bosni i Hercegovini. Tu se može videti neka bojazan od pretnje zajedničkog tutorstva Srbije i Hrvatske nad Bosnom i Hercegovinom“, zaključuje Stojiljković.