Posle sastanka na severu Kosova sa srpskom manjinom jasno je da moramo da integrišemo prosvetni i zdravstveni sistem, policiju… i za to je potreban institucionalni okvir. Bilo kakva vrsta asocijacije ili zajednice biće neophodna. Ja sam inače pričala sa nekim predstavnicima srpske manjine iz Severne Mitrovice… Tenzija raste i moramo sve to da uzmemo ozbiljno i moramo da se još više potrudimo mi iz Evropske unije, ali i vlada Kosova. Moraju da se više potrude da dosegnu do tih ljudi, ne samo do Srpske liste, već do svih da bi se ti ljudi osećali integrisanim – izjavila je za N1 Viola fon Kramon, izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo.
Zdravstvo i prosveta su, uz privremene opštinske organe, jedine preostale institucije države Srbije na KiM posle potpisivanja i sporovođenja Briselskih sporazuma potpisanih između Beograda i Prištine.
Kritičari briselskih dogovora među srpskim političarima na KiM do sada su više puta upozoravali da bi integracija zdravstva i prosvete u sistem samoproglašene kosovske države mogla da ima nesagledive posledice i ugrozi ostanak Srba u Pokrajini.
Viola fon Kramon nije precizirala sa kime je na severu KiM razgovarala o eventulanoj integraciji srpskog zdravstva i prosvete u sistem samproglašene kosovske države.
Danasovi izvori spekulišu da je ona o tome mogla zvanično da se dogovara samo sa predstavcima Srpske liste, mada ne treba isključiti mogućnost da je reč i o Srbima iz nevladinih organizacija.
Oni ne nemaju nikakvu odgovrnost za izjave u susretima sa međunardnim zvaničnicima koji se potom pozivaju na njih bez imenovanja sagovornika, što je postala ustaljena praksa.
– Niko od učesnika u političkom životu na KiM do sada nijednim postupkom nije učetvovao u tome, a da se za to zna. Teško je reći da li je Srpska lista otišla toliko daleko, pre će biti da je reč o predstavnima razlih NVO. U svakom slučaju mislim da je izjava Viole fon Kramon o integraciji zadravstva i prosvete politički trik kojim pokušava da ostvari neke druge ciljeve. To je taktika koju koristi i aktuelni kosovski premijer Aljbin Kurti. On lansira nemoguće ciljeve i priča o velikoj Albaniji svaki put želi da razvodni bitne svari. Tako funkcionišu i svi procesi u pregovrima u Briselu. Siguran sam da vlast u Beogradu te trikove ne razume, ali i da neki njeni predstavnici na to pristaju iz loše namara, kako bi sačuvali vlast i podršku Zapada – kaže za Danas Nenad Radosavljević, vlasnik TV Mir iz Leposavića i bivši savetnik šefa Unmika.
Radosavljević smatra da ne postoji način da se srpsko zdarvstvo i prosveta integrišu u kosovski sistem, jer su bili u sistemu Srbije čak i kad je KiM sa statusom autonomne pokrajine imalo svoje sudove i policiju.
– Zdravstavo i prosveta moraju i sada da ostanu integralni deo sistema Srbije. To što Srbi na KiM danas žive u adminstraivnim linijama koje je iscrtao NATO i moraju da poštuju neke adminstrativne formanosti čak i kad je reč o prosveti i zdravstvu, njihova integracija u kosovski sistem je nedopustiva – kategoričan je Nenad Radosavljević.
Rada Trajković iz Evropskog pokreta Srba sa KiM, kao lekar koji je radio na “zdravstvenoj mreži na KiM posle povlačenja srpske policije i vojske 1999.” tvrdi da u ovoj pokrajini ne postoji kosovski zdrastveni sistem i da bi najave fon Kramon direktno ugrozile zdravstvenu zaštitu ne samo Srba nego i kosovskih Albanaca.
Prema njenim rečima, na KiM “funkcioniše samo srpski sistem primarne i sekundarne zaštite, koji koriste svi građani bez obzira na nacionalnu pradnost i i da je njegovo očuvanje neophodno, između ostalog i zbog toga što na Kosovu ne postoji tercijarni nivo zdravstvene zaštite”.
– Odgovorno tvdim da na KiM ne postoji kosovski sistem zaštite. On je u raspadu što se vidi i iz situacije sastale zbog pandemije virusa korona. Na KiM je mali broj vakcinisanih, a među najsiromašnijim zemljama sveta za koje su SAD izvojile jedan broj vakcina nalazi se i Kosovo. Za vreme nedavne proslave Kurban Bajrama kosovske bolnice nisu mogle da izađu na kraj sa krizom koja je preko noći izbila zbog dijabetskih stanja i drugih zadravstevnih problema. Iako nerado kosovski Albanci zdravstvene usloge često traže u srpskim zdravstevnim ustanovama ne samo na KiM, nego i u Nišu, Kragujevcu, Beogradu…, objašanjava Rada Trajković.
Njena procena je da ni eventualna integracija zdravstva i prosvete u kosovski sistem dovela do velike destabilizacije Srba na KiM i drastično uticala na njihov opstanak.
– Uz Crkvu, zdravstvo i prosveta su presudno uticali da Srbi ostanu i opstanu na KiM posle NATO bombardovanja i uvođenja protektorata 1999. godine. Problem je što oni nisu ubeđeni u održivost svoj opstanka zbog čestog albanskog nasilja kolje trpe. Integacija prosvete je čak i nemoguća jer Srbi na KiM smatraju da moraju da imaju diplome sa kojima će moći da se zaposle u ostatku Srbije, ako dođe do progona, kao i one sa kojima mogu da rade ako se vrate na Kosovo. Ta integacija je nemoguća i zato što ni u prošlosti, a ni sad Srbi i Albanci na KiM istoriju ne uče u školi nego u kući i zbog toga i jaz među njima tako dubok- napominje Trajković.
Prema njenim rečima, izjava fon Kramon je u duhu nemačke politike integracije Srba u kosovski sistem kojom je “Berlin uslovio Aleksandra Vučića da bi sa ulice došao na vlast”.
– Integrisani su pravosuđe, policija, energetski sistem, telekomunikacije, Beograd je priznao Vojsku Kosva sa mogućnošću kretanja do severa KiM, pristao je na integrisano upravljanje granicama. Sve je to Vučić uradio, nabraja Rada Trajković.
Janjić: Postavljanje okvira za pregovore o ZSO
-Viola fon Kramon je više lobista nego izvestilac EP. Agenda ove posete Srbiji, tokom koje prikuplja podatke za postavljanje okvira za otvaranje teme o Zajednici srpskih opština na pregovorima u Briselu, govori da se verovatno sastala i sa Srpskom listom i sa predstavncima NVO. Zdravsto i prosveta su deo paketa u kome su još i socijala, mediji, kultura…, a koji je Beograd propustio da od 2013. stavi na pregovaračku agendu u Briselu. Te institucije su radile po programu Srbije i finansirale su iz njenog budžeta, ali i dodato i iz budžeta Kosova i međunarodnih donacija, a da niko nije postavljao pitanje njihovog statusa. Sad kad je jasno da ZSO neće imati izvršnu vlast, Srbija želi da u nju ubaci ceo ovaj paket, što je loše rešenje – u njemu nema suštinske autonomije, jer će u ZSO biti ljudi vezani za kosovski sistem i budžet. Beograd je prihvatio političku integraciju Srba na KiM, ali je 2014. obnovio paralelni optištinski sistem, koji nema nikavu suštinsku vlast, ali Kurtiju daje jak argument i prednost u pregovorima o ZSO – kaže za Danas analitičar Dušan Janjić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.