Trajković: Neodrživa zajednica Srba unitarista i Albanaca separatista

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Rada kao i mnogi drugosrbijanci ne vide dalje od svog dzepa. Ovde nije problem Nato problem je Srbija i Srbi. Vikinzi nisu od juce pobili su dvesta miliona indijanaca na kraj ih strpali u rezervate. To dobro znaju i africki crnci. Crnigirci su u Nato a za dvateset godina bice to nova Makedonija ko to nezna nemoj da se bavi politikom.

2. Meni je sasvim jasno, jer i ja sam bio meta za otstrel od strane roditelja ovih koji sada vladaju. Pokojni Oliver Ivanović, saborac i po mudrosti sličan Trakovičevoj, imao je svoju ideju koja se kosila sa ovima koji su naručIli njegovo ubistvo, a stanuju u Beogradu. Očekivao je smrt, ali mu je bila važnija ideja. Mogao je da napusti Mitrovicu i Kosovo. A li mu je bilo važnije da mu IDEJA OSTANE ŽIVA. Tako to rade Velkliki Ljudi. Ostale znate kosu i kaki su. Da poentiram: Rada Trajković priziva svoju smrt, jer joj je VAŽNIJA IDEJA. TAKO TO RADE VEILIKI LJUDI. Ostale znate, osećate i patitie zato što su taki kaki su.

   1. Ne procitah davno bilo sta povrsnije, neutemeljenije i intrigantnije?! Vas zakljucak je tipicno srpski, isprazan i nargumentovan vec, zasnovan na mrznji prema ideoloskim ili partijskim neistomisljenicima, koje ste Vi, u svojoj uobrazilji, pretvorili u neprijatelje. Optuziti Beograd, i posredno, vladu Srbije za ubistvo Olivera Ivanovica predstavlja, zaista, hrabar ili suludi cin. Ko je pocinio one silne zlocine nad Srbima, od dolaska medjunarodnih snaga, da ne idemo dalje u proslist, a da za to niko nije odgivarao?! Da li je i to pocinio , kako insuniirate „Beograd“?!

   2. a rada živi u ?

3. Mladenu Mladenoviću od Olivera Ivanovića:“….Istovremeno sam znao da će, da se ponovim, iako to ne volim, Vlada, državni, paradržavni i posebno ti crni resursi biti na strani teletabis liste, sačinjene od klimoglavaca, figurica koje se ne vrpolje puno u rukama gazda, sposobnih toliko da ne mogu i ne smeju ni sami da proslave tih famoznih 10-0, već to neko drugi mora da radi, telefonski, u njihovo ime.

   Pa, zašto sam, onda ušao u tu bitku? Zato što, od prvog dana mog delovanja, nije neka tajna, pri izborima se ne vodim privilegijama do kojih nečastan čovek može doći, nego obavezama koje častan čovek ne može izbeći. Tako sam i sada smatrao da je obaveza zaštititi građane, komšije, prijatelje, Mitrovicu, pa ako ćemo šire, onda i srpski nacionalni interes – tužno je, istina, ali nije prvi put da srpski nacionalni interes moramo čuvati od zvanične Srbije. Apsurd koji je postao pravilo…“