Trajković: Srbi nemaju kome da se žale

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ova zena je mnogo pametna i realna samo je Niko ne uzima za ozbiljno

2. „Oci naši zgriješiše, i nema ih, a mi nosimo bezakonja
   njihova.“ (Plač Jeremijin, gl.5; 7)
   Treba reći istinu: Srbija nije nikada imala dugu državni tradiciju, iako u školi učimo da smo imali državu. Jer za samo nešto više od dva veka svog de jure postojanja(1212-1459) srpska drava je bila nestabilna u stalnom previranju tražeći svoj opstanak, čime je privlačila susede da je ugrožavaju. Kratko je vreme vladavine Stefana Dušana (1331-1355) kada je širenje teritorije nije moglo biti obezbeđeno jačanje državne organizacije. Jer se na pokoreno stanovništvo nije mogla računati, a samim tim niti da izvršavanju obaveze prema vlasti. Tako da je samo srpski narod dobijao sve nove i nove namete.
   Zato će morati srpski istoričari jednom da napišu da su Srbi samo jednom imali visoko cenjenu i veliku državu SFRJ kada je vladar bio Josip Broz Tito, Hrvat po ocu, a Slevenac po majci. U isto vreme narodi koji su živeli u zajedničkoj državi radili su na tome da se odvoje od Srba i Srbije, a da pritom jedino se Srbi nadali da su oni ti koji će odlučivati, jer su imali najviše žrtava u oba Velika rata. Što se pokazalo kao srpska slabost.
   Posle vekovnog stradanja, u isto vreme prelaska srpske vlastete u islam prihvatajući da služe Turskoj imperije – tokom prvih 200. godina u vrhu vlasti u Istambulu bilo je 44. vezira poturčenih Srba, od kojih dvadeset i dvoje bili su Visoki veziri, a to su danas predsednici vlada. Srbi u službi Turske imperije nisu marili što Tuska poturčuje oblasti na kojima su vladali srpski kraljevi, kratko i car Dušan – Raška oblast, Kosovo i Metohija, Makednonija, deo Albanije, a za vreme cara Dušana i cela Albanija, gde su brisani tragovi srbstva. Jer je Turska bila prva sistemski uređena država do tada u svetu posle pada Rimskog Zapadnog i Istočnog carstva.
   Prvi Srbin koji je znao kako da se osvoji sloboda bio je knez Miloš Obrenović. Sa pojavom kneza Miloša prvi put je srpki vladar, nažalost do danas i zadnji, ako ne računmao one ubijene od strane Srba (!), znao da vodi politiku, diplomatiju. A to znači da trpi uvrede od jačeg a da prunuđuje Srbe i batinma da poštuju Vladara i njegovu mudru diplomatiju. Čak i kada su crkveni ljudi, i bliski njoj pisci, pristali da se promeni pismo svete braće Čirila i Metodija “reformom”, dok mudri mislilac, pisac, društveno-politički analitičar (kolumista), Svetislav Basara u svojoj knjizi “Virtualna kabala” (izdavač Dereta, 1996.) s pravom naziva “deformisano pismo” koju je načinio Vijenski plaćenik Vuk Karadžić. Kada Miloševi batinaši nisu uspeli da ga se dočepaju dok im je noću bežao prko Save dobro plačenim čamdžijama na putu za Vijenu (Beč), Miloš je imao vreme da sazna i prihvati Plan Habsburške monarhije da svi Sloveni, koji su bili večina u toj carevini i monarhiji, imaju sedište u Zagrebu, zašta je trebalo prilagoditi srpski Zapadnim Srbime, do data blizak ruskom jeziku.
   Moja prodica je živela u selu zajedno Albancima, od kojih jedna trećina Alanaca su bili Srbi pre nego su prešli u islam. Većina Srba seljana je znalo da se služi i albanskim jezikom, kao i starokosovskim koji je bliži makedonskom jeziku. Mi smo bili spemni da živimo sa njima u nekom dogovoru između vlasti u Beogradu, Tirani i Prištini. No, u Beogradu su živeli u bunilu da mogu da menjaju granice a pritom da ne pitaju velike sile. Dok su Albanci imali svoj Plan Prizerenske lige od 1878. po kome su radili sa svim resursima A najlakše im je bilo za vreme Socijalizma. Kao i ostali muslimani u Jugoslaviji mogli su planom rađanja što više dece da postanu večina na Kosmetu i u BiH. A po smrti atokrate Josipa Broza da javno zatraže ostvarenje svoga Plana.
   Da sam odlučivao, ili da su odlučivali ljudi zdrave misli, no oni su bili “Neželjena elita” (Latinka Perović), u Beogradu, danas bi živeo prujateljski sa Alancima, imao bih ako bih hteo vilu na Jadranu u Albaniji, gde imaju vile najviše Rusi i Britanci, no ne i Srbi. Dok ovi koji su vladali u Beogradu, a i sada vladaju njihovi naslednici, hoće da obezbede samo za njih da im je ugodno. Dok su Srbi oterani sa Kosmeta. Ostalo je samo malo što će im biti pokriće Albancima da i oni grade „multietničku demokratsku“ državu.

3. Sve je to nama lepo spakovao Slobodan Milosevic u Dejtonu 1995. Godine. Naravno heroj iz kratkog rata sa Nato 1999. Godine. Ova boranija od srpskih vlasti samo su zaduzeni da prikriju tu istinu, ili sto vise odugovlace sa njenim objavljivanjem. To cak zna i Ceda Jovanovic. Ali ni mi u centralnom delu Srbije, ni vi u pokrajini nemate kome da se zalimo, jer su nam velike patriote i postenjacine, koje su nas opljackali do gole koze zdrobili drzavu u raznim antibirokratskim i jogurt revolucijama, kratkim pljackaskim ratovima u Sloveniji, Hrvatskoj, Bih i Srbiji.
   I jos hoce da im i dan danas Klicemo Slobo Srbine.