Trajković: Vučić i Tači nude destabilizaciju

Upitana o eventualnoj podeli Kosova, ona je, u okviru serijala razgovora Kosinus, podsetila na izjave Vučića i Tačija da su ušli u pregovore zbog pomirenja, ali da njihov projekat sada podrazumeva pokretanje 70 i više hiljada Srba nastanjenih ispod Ibra.

Napominjući da se briselska birokratija „iskompromitovala“, Trajković je novinaru Nikoli Todoroviću rekla da bi svako ko misli dobro običnim ljudima „prekinuo pregovore i promenio pregovarače“. Prema njenim rečima, potrebno je tražiti takve pregovarače koji bi rešenjima polako doveli do nečeg što suštinski podrazumeva stabilnost, a to „znači očuvati ljude na terenu“.

Vučić je potpuno demoralisao ljude za povratak i pripremio ostatak Srba za seobu, ukazala je Trajković i procenila da predsednik Srbije pregovore koristi u interesu svoje vlasti.

Ona je veruje da će u međunarodnoj zajednici biti velikog preispitavanja o statusu Kosova kada počnu suđenja za etničko čišćenje nad Srbima, kao i da je Tači, u strahu od optužbi, spreman na „opasne“ postupke. Mislim da će se tada tražiti mnogo korektnije rešenje od onog koje sada Srbija može da očekuje, predviđa Trajković, uverena da su Srbima i Albancima u ovom trenutku važniji konkretni životni problemi od konačnog rešenja statusa. Mi status možemo da sačekamo, ali na rešavanje životnih pitanja zaista ne možemo, takva je realnost na terenu, rekla je Trajković, koja to često čuje i od Albanaca.

Ona podseća da u regionu već postoje dva veoma osetljiva pitanja, Bosne i Hercegovine i primene sporazuma Grčke i Makedonije, i konstatuje da međunarodna zajednica ne želi dodatnu destabilizaciju.

Ukoliko bi konačno rešenje značilo definitivno priznanje nezavisnosti Kosova, to bi vodilo destabilizaciji ostatka Srbije, čiji građani sve više pružaju otpor takvom rešenju, ocenila je Trajković. Mislim da će se pitanje konačnog statusa Kosova rešavati kasnije, predvidela je Trajković i ukazala da je Briselskim sporazumom već dato previše, zbog čega Srbija ne može da dozvoli dalje jačanje državnosti prostora Kosova.

Ona tvrdi da bi davanje stolice Kosovu u Ujedinjenim nacijama (UN), bez obzira na neka objašnjenja koja se o tome čuju u javnosti, suštinski značilo priznavanje države Kosovo. Prema njenom stavu, Srbija ne može da dozvoli da Kosovo bude članica institucija u kojima je mesto predviđeno za države.

Međunarodna zajednica veoma uvažava kulturno nasleđe na nekom prostoru koje govori o njegovom identitetu, ali taj „adut“ vlast u Beogadu ne potencira, naglasila je Trajković. Za međunarodnu zajednicu je relevantan stav Srpske pravoslavne crkve, naglasila je ona, upozoravajući da bi podela odvojila crkvu od Pećke patrijaršIje, gde se ustoličavaju poglavari SPC, ali i drugih njenih „izvorišta“.

Upitana da li bi građani na referendumu trebalo da se izjasne o rešenju za Kosovo, Trajković je uzvratila pitanjem: „O čemu bi to trebali da se izjasne, da li prihvataju amputiranje dela sopstvene teritorije?“. „Mislim da pomalo Vučić ne razume šta je Srbija. Znate, Srbija ćuti, ali na kraju ne dozvoljava da je udarite po ponosu“, rekla je Trajković i upitala „kakva bi to Srbija bila koja bi na referendumu odlučila da prostor Kosova i Metohije bude nezavisna država?“

Prema njenom uverenju, nemoguć je „taj suicidijalni referendum koji bi za svoje rešenje mogao da ima priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije“. Na pitanje šta je za nju lično Kosovo i Metohija, Trajković je istakla da ne zna da živi bez Kosova. Ne znam da vam opišem šta je, ali znam da ga nikad ne bih dala i da sam spremna da platim svaku cenu za to, odgovorila je Trajković.