Tramp protiv Bajdena – konačni obračun

Najnovija anketa IBD/TIPP nagoveštava da je Tramp osnažio svoje uporište među glasačima na selu i blago uvećao prednost koju je imao među „nezavisnim“ biračima (nisu članovi ni Republikanske ni Demokratske partije). IBD/TIPP je bio među retkim „meračima“ javnog mnjenja koji 2016. nisu isključili mogućnost Trampove pobede u  predsedničkoj trci sa Hilari Klinton. Kako je objašnjeno, takav zaključak donesen je na osnovu većeg stepena „entuzijazma“ među republikanskim biračima.

Istraživanje pokazuje da demokrata ima prednost od 3,2 procentna poena nad republikancem – Bajdena podržava 48,8 odsto ispitanika, a Trampa 45,6 odsto. U anketi, sprovedenoj između 28. oktobra i 1. novembra, učestvovala  su 1.192 registrovana i 1.080 potencijalnih birača. U prethodnoj anketi IBD/TIPP, objavljenoj u nedelju,  prednost Bajdena bila je 5,1 procentnih poena, a najveći „zaostatak“ republikanca u odnosu na demokratu u ranijim istraživanjima iznosio je 7,2 procentna poena.

Najnovije istraživanje pokazuje da Tramp ima prednost nad Bajdenom od dva procentna poena među nezavisnim biračima (46 odsto: 44 odsto), što je zaokret u odnosu na prethodne tri sedmice, kada je Bajden “vodio”. S druge strane, stiče se utisak da Bajden ima donekle snažnije uporište među demokratama nego Tramp među republikancima (Bajdena podržava 93 odsto demokrata, a protiv njega je 4,5 odsto, dok je podršku Trampu iskazalo 90 odsto republikanaca, a pet odsto mu se protivi). Istovremeno, sedam odsto birača koji su 2016. glasali za Trampa navelo je da će ovog puta podržati Bajdena, dok 89 odsto njih kaže da će ponovo podržati republikanca. Bajden se nešto bolje “kotira” među nekadašnjim biračima Hilari Klinton – četiri odsto takvih glasača podržava Trampa, a 94 odsto Bajdena.

Bajden “vodi” u gradovima (prednost od 26 procentnih poena), dok Trampa podržava znatno više glasača na selu (prednost od 37 procentnih poena). Najveća razlika ove godine je među stanovnicima predgrađa. Kako navodi IBD/TIPP Bajdena podržava 55 odsto ljudi koji žive u predgrađima, a za Trampa će glasati 38,5 odsto njih, što je razlika u odnosu na izbore 2016. kada je za Trampa glasalo više stanovnika predgrađa nego za Klinton.

Kada je o starosnim kategorijama reč, demokratski kandidat uživa veću podršku među “seniorima” – 51,5 odsto:44 odsto, kao i među ljudima između 18 i 44 godine starosti (52 odsto:42 odsto). S druge strane, republikanac je popularniji među Amerikancima između 45 i 64 godine starosti (50 odsto: 44 odsto).

Što se polne strukture tiče, Trampa podržava više muškaraca (52,5 odsto:41 odsto), dok žene preferiraju Bajdena (56 odsto:39,5 odsto). Slična situacija bila je na izborima pre četiri godine – kada je više muškaraca podržavalo republikanca, a žena demokratsku kandidatkinju. “Beli” glasači favorizuju Trampa (51 odsto: 43,5 odsto), a donekle je poboljšao i reputaciju među “crnim” i hispanskim biračima, u odnosu na 2016. godinu.

Predsednik TIPP-a Raghvan Majur napomenuo je da Tramp može da osvoji još manje glasova naroda nego 2016, kada je bio u “zaostatku” od 2,1 procentnih poena u odnosu na Hilari Klinton, možda čak i “pet procentnih poena manje” od Bajdena, a da, ipak, pobedi na glasanju elektorskog koledža. Istovremeno, ističe se da  Trampovi birači ponovo iskazuju više entuzijazma prema svom kandidatu (75  odsto republikanaca je navelo da snažno podržava aktuelnog predsednika), nego što je to slučaj sa Bajdenom među demokratama (68 odsto demokratskih birača je iskazalo snažnu podršku kandidatu demokrata).

Istraživanje IBD/TIPP pokazalo je i da 44 odsto birača planira da glasa na izborni dan, uključujući 57 odsto Trampovih pristalica, i 34 odsto onih koji podržavaju Bajdena. Ove godine je zabeležen rekordan broj glasova putem pošte, umnogome zbog aktuelne pandemije. Uprkos pomami za “ranim glasanjem”, navedena anketa nagoveštava da bi deset odsto potencijalnih birača i 14 odsto birača iz takozvanih “kolebljivih država” moglo da u poslednji čas odluči koga će od kandidata “zaokružiti”.

Raspoloženje investitora

U anketi IBD/TIPP ispitanici koji su se predstavili kao investitori (poseduju akcije u vrednosti od najmanje 10.000 dolara), dali su prednost Trampu (republikanskog kandidata podržalo je 50 odsto takvih ljudi, a Bajdena 45 odsto).