Tramp protiv Bajdena – šta kažu kladioničari?

Kvota na pobedu demokratskog kandidata uglavnom je  iznosila  u poslednjih nekoliko dana 1:2, što znači da mu je davano 67 odsto šanse za pobedu, a kvota na reizbor republikanca  2:1 (33 odsto). Takav rezultat predstavljao je poboljšanje od gotovo četiri odsto  za aktuelnog predsednika, i zabeležen je nakon druge, konačne predizborne debate dvojice vodećih kandidata.

Ove godine je oboren novi rekord kada je reč o sumi novca koju su Amerikanci utrošili na klađenje. Dok je u prethodnoj kampanji, vođenoj 2016, za klađenje na pobednika u političkom nadmetanju između Trampa i Hilari Klinton izdvojeno 258 miliona dolara na kladioničarskoj „berzi“ Betfer (Betfair), kada je takođe prognozirana pobeda demokrata, već do ponedeljka, 26. oktobra u istu svrhu izdvojeno je 215 miliona dolara, i predviđalo se da će do danas, 3. novembra, biti dostignuta cifra od 400 miliona dolara. Stoga, ni najmanje ne iznenađuje što je portparol Betfera Sem Rosbotom saopštio:“Izbori 2020. su na dobrom putu da postanu najveći kladioničarski događaj svih vremena“.

Kvota kvota na pobedu Trampa u kladionicima Betfer i Pedipauer (Paddypower) iznosila je 15:8, što je značilo da mu je davano svega 34,8 odsto šanse za reizbor. Prevedeno na „jezik“ novca: ukoliko ste se „uložili“ 100 dolara na Trampovu pobedu, u slučaju da on pobedi dobićete 287,5 dolara. S druge strane, kladionica Vilijam Hil (William Hill) imala je kvotu 8:15 za pobedu Bajdena, odnosno davano mu je 65,2 odsto šanse za pobedu – dakle, ako ste uložili 100 dolara „tipujući“ na demokratskog kandidata, u slučaju da on pobedi dobićete 153 dolara.  Poznavaoci prilika takođe napominju da je poslednjeg vikenda pred glasanje bio povećan broj Amerikanaca koji su kladili na pobedu Trampa (da li zbog šanse za većom zaradom ili zbog „buđenja“ Trampovih pristalica, videće se u postizbornim danima).

Što se tiče klađenja u „kolebljivim državama“ SAD, koje nisu tradicionalno uporište ni demokrata ni republikanaca (swing states), situacija je „tesna“. Ilustracije radi, kvote na pobedu Trampa u Arizoni su 11:8 (42 odsto), a na pobedu Bajdena 8:11 (58 odsto), na Floridi kvota na reizbor republikanca iznosi 10/11 (53 odsto), dok je kvota za pobedu demokrate 11:10 (47 odsto). Slična slika je u Džordžiji, gde je kvota na Trampovu pobedu 8:11 (58 odsto), a na Bajdenovu 11:8 (42 odsto).

Na biralištima u Ajovi se očekuje još veća prednost republikanca – kvote su 4:6 (60 odsto) za Trampa, prema 11:8 za Bajdena (42 odsto). S druge strane, prognozira se da će u Severnoj Karolini pobedu odneti Bajden – kvota za reizbor Trampa je 11:10 (47 odsto), a Bajdena 4:5 (56 odsto), dok će u Teksasu trijumfovati republikanac – kvota u toj američkoj državi za Trampa iznosi 2:5 (71 odsto), a za Bajdena 9:4 (30 odsto).

Predviđa se rekordna izlasnost birača, budući da su predstavnici izbornih komisija i drugih organizacija apelovali na Amerikance da ove godine u što većoj meri iskoriste mogućnost „ranog glasanja“ ili glasanja putem pošte, iz straha da će se danas formirati dugi redovi, što bi predstavljalo dodatnu opasnost od širenja korona virusa.

Na primer, do 3. oktobra je već  glasalo 3,8 miliona američkih građana, što je ogromno povećanje u odnosu na svega 75.000 birača koji su do navedenog dana „ubacili“ glasački listić na predsedničkim izborima održanim pre četiri godine. Predviđa se da će ukupna izlasnost ovoga puta iznositi oko 150 miliona, što bi značilo 65 odsto Amerikanaca sa pravom glasa, najviše od 1908.

Elektorski koledž

Godine 2016. za Trampa je glasalo 47 odsto birača, a njegova rivalka Hilari Klinton dobila je 48 odsto glasova, ali je na kraju aktuelni predsednik pobedio zahvaljujući elektorskom koledžu. Američki elektorski koledž čini 538 „elektora“, koji se okupljaju svake četiri godine tokom predsedničkih izbora, da bi dali svoje zvanične glasove, na osnovu pobednika na biralištima u svakoj američkoj državi. Prethodnog puta Tramp je osvojio 304 elektorska glasa, dok je za Klinton glasalo 227 elektora, čime je republikanac dobio „ulaznicu“ za Belu kuću. Prema važećim pravilima, da bi postao predsednik, kandidat mora da dobije najmanje 270 elektorskih glasova.