Nedelju dana do Trampa: Srbija će završiti na strani političkog Zapada

Ovde ću ih izložiti ukratko, budući da bi razrada svakog od njih zahtevala mnogo više prostora, a polazeći od njihovog značaja za život Srba na KiM, koji su i razlog mog pisanja na KoSSev-u:

– U nekoj novoj podeli sveta, čini se da će Srbija završiti na strani političkog zapada, čak i ukoliko trenutni pokušaji da se raskinu veze sa Rusijom i Kinom ne uspeju. Svrstavanje na tu stranu znači da se nastavlja Briselski proces, moguće pojačan aktivnijom američkom ulogom. Na kraju evropskog puta Srbije stoji prihvatanje nezavisnosti Kosova, a svaka stanica na tom putu – svaki novi sporazum ili dogovor – tu nezavisnost jača u određenim elementima;

– Eventualna podela Kosova ne može da se isključi, ali s obzirom na trenutno stanje vojnih i policijskih snaga na Kosovu, ona je nemoguća bez smanjenja broja kosovskih snaga na severnom Kosovu, ili povećanja nekih drugih – a u realnosti, samo međunarodnih – snaga;

– Generalno, svet je pun problema većih od Kosova po svim bitnim karakteristikama, iako su im možda koreni isti, pa je za očekivati da se i dinamika rešavanja kosovskog problema tome upodobi.

Dakle, Kosovo će se rešavati – osim ukoliko se ne primete značajne promene u brojnosti i oznakama snaga na severnom Kosovu – mirnim putem, utabanim briselskim stazama, koje će se možda presvući američkim asfaltom da bi se brže i uz manje truckanja stiglo do konačnog cilja. I rešavaće se ne previše brzo, i svakako ne pre kosovskih izbora.

U takvom okviru, Srbima na KiM ne preostaje mnogo prostora za nadu u neke velike promene. Povratak na vlast u severnim opštinama, ZSO i formalizacija statusa SPC su krajnji dometi, ali i to zahteva ozbiljan rad. Ozbiljnost tog rada zahteva istovremeno i ozbiljnost pristupa ključnim tačkama tog rada, pa ću stoga i njih ovde izložiti ukratko, za početak:

– Povratak na vlast u severnim opštinama je moguć tek posle redovnih lokalnih izbora, koji će se desiti negde na jesen 2025. S obzirom na učinak aktuelnih opštinskih vlasti u ove dve godine, u ovom periodu se može očekivati isto što i do sada – selektivna ili pogrešna primena zakona, dalje demontiranje ostataka ostataka srpskih institucija i ekonomsko tavorenje svih osim opštinskih službenika, albanskih povratnika i vlasnika lokala. Najveće pitanje za srpske političke opcije jeste kako će se prema svemu tome postaviti kada i ako se vrate na vlast, pogotovo u situaciji gde će državni mehanizmi poput sudova i policije i dalje ostati u albanskim rukama;

– ZSO se po definiciji ne može rešavati bez legitimnih vlasti u svim opštinama, i tu se može očekivati prva diverzija kosovske strane – kako u smislu pokušaja da se negira potreba za formiranjem ZSO po etničkom principu (a polazeći od rezultata popisa u opštinama gde Srbi više nisu većina), tako i u smislu formiranja zajednice koja neće imati srpski predznak. Ukoliko se ovome odupre, i ukoliko se preuzme vlast u severnim opštinama, onda će se pak formirati ZSO u skladu ne sa briselskim dogovorima, već sa novim evropskim predlogom, koji će prethodno morati da prođe ustavno-sudsku kontrolu, verovatno posle parlamentarnih izbora. Tu Srbe čeka dvostruki izazov: da se aktivno uključe u ustavno-sudski postupak, kao i da maksimalno iskoriste ograničeni manevarski prostor koji im je ostavljen evropskim nacrtom;

– Što se SPC tiče, tu će u prvom periodu najveći izazov biti odupiranje pokušaju da se njen status formalizuje jednostrano odnosno zakonom, i to na način koji će efektivno obesmisliti tu formalizaciju budući da se neće dotaći suštinskih pitanja. I to će biti veliki izazov za srpske parlamentarce.

Kako se može videti, u svim ovim tačkama fokus nije na Srbima sa KiM, ne na beogradskim vlastima, budući da su one trenutno previše pogođene političkom krizom u raznim oblicima, da bi se pitanjem KiM uopšte i bavile van puke inercije. Kada bi se i zvanični Beograd uveo u ovo polje, tu bi se mogla postaviti pitanja rešavanja problema izazvanih zabranom dinara na kreativan način, kao i borbe protiv ulaska Kosova u Savet Evrope, za početak. Ali nisam optimista da je KiM visoko na lestvici političkih prioriteta sada, pa neću trošiti vreme i prostor na to.

Pleased to welcome Deputy Secretary of State for Management and Resources of the United States, Richard R. Verma (@DepSecStateMR), to Kosova today. Our discussions reaffirmed the steadfast partnership and special friendship between our countries, as well as Kosova’s commitment to… pic.twitter.com/aWaXgUpaGl

— Albin Kurti (@albinkurti) January 10, 2025

Što se prištinskih vlasti tiče, tek na njih ne bih trošio vreme ovde, barem ne u onoj meri u kojoj sam to ranije radio. Protekle dve godine su pokazale punu jalovost Kurtijevog režima da uradi bilo šta konkretno i konstruktivno – njegova politika se, pored upornog guranja velikoalbanske agende, svodi na – u najmanju ruku – problematičnu retoriku prema Srbima, koju prati neartikulisana sila, dok se na pravnom polju odlikuje nepoznavanjem sopstvenih propisa, kao i konstantnim odabirom prevelikih zalogaja za skromne kapacitete (prvo proces za Banjsku, a sad i za Gazivode).

Ako ništa drugo, za Srbe na KiM protekli mučan period može poslužiti kao dobar nauk gde su slabe tačke Kurtijevog režima, po kojima treba udarati svim dozvoljenim sredstvima dok on jednostavno ne implodira pod teretom sopstvenog neznanja i loših namera, što je sudbina svake autokratije pre ili kasnije.

Dakle, Srbi sa KiM su u narednom periodu nosioci najveće borbe – a to je borba za očuvanje sopstvenog života na KiM. Iako lišeni upliva u Briselski proces, u kom im se kroji kapa, to ne znači da ne mogu iskoristiti instrumente i mehanizme koji su predviđeni tim procesom, kao i, šire gledano, pravno-političkim okvirom za multietničko Kosovo, koji su zacrtali autori tog procesa, a koji Kurti uporno želi da demontira. Samo, to zahteva značajno aktivniju ulogu od one koju je imala delegitimisana Srpska lista. Ukoliko se u 10 sprskih poslanika ne nađu svi iz Srpske liste, to može biti dobro, ali samo ukoliko se ti novi poslanici zaista budu bavili svojim poslom, a to je zaštita srpskih interesa.

Isto tako, prethodno iskustvo sa izlaskom iz institucija treba da bude za nauk, da se one pozicije koje se povrate više ne gube bez ikakvog alternativnog rešenja, i da se nijedna akcija ne okončava bez ispunjenja zahteva. U protekle tri godine, Srbi sa KiM su pokazali upornost i izdržljivost bez premca, ali je sad trenutak da se pređe iz perioda pasivnog trpljenja u period aktivne borbe, da se ne bi izgubio i ovaj goli minimum koji sleduje u najoptimističnijem scenariju.