Tramp vidi Kosovo samo kao priliku da popravi spoljnopolitički bilans

Poziv Trampovog predstavnika Ričarda Grenela da se predstavnici Srbije i Kosova sastanu 27. juna u Vašingtonu izazvao je, s razlogom, uznemirenost medju mnogima koji prate razvoj događaja na Zapadnom Balkanu, a razloga za skepticizam u vezi sa planiranim razgovorima ima mnogo, smatra saradnica Centra za SAD i Evropu vašingtonskog tink-tenka Brukings (Brookings Institution) Moli Montgomeri.

Prema oceni Montgomeri, razgovori predstavljaju uzurpaciju dugotrajnog dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije i činjenica da bi Vašington i Brisel uskoro mogli da vode paralelne razgovore o Kosovu samo je pokazatelj loših odnosa SAD i EU i potpunog nedostatka transatlantske koordinacije, koja je bila neophodan faktor progresa na Zapadnom Balkanu od devedesetih godina prošlog veka.

Još je gore, navodi Montgomeri u analizi koju je objavio Atlantski savet, što se čini da jako malo koordinacije ima i između Trampovog specijalnog izaslanika Ričarda Grenela i američkih stručnjaka za region.

To je kod mnogih u Vašingtonu i na Balkanu podstaklo strahovanja da je glavni cilj Trampove administracije javni spektakl i ceremonija u vrtu Bele kuće, a ne održivi sporazum kojim bi se postigla normalizacija odnosa Srbije i Kosova, bez podgrevanja tenzija u drugim delovima regiona, piše Montgomeri, koja je priznati stručnjak za Centralnu i Istočnu Evropu i Zapadni Balkan sa višegodišnjim dipomatskim iskustvom.

Montgomeri naglašava da takvim strahovanjima samo doprinose glasine, koje Grenel uporno demantuje, da bi deo eventualnog sporazuma mogla da bude i razmena teritorija između Srbije i Kosova.

„I dok su Trampova administracija i EU povremeno u protekle tri godine koketirale sa takvom idejom, stručnjaci sa obe strane Atlantika se plaše presedana koji bi takav sporazum predstavljao u regionu u kojem nacionalisti uporno traže secesiju ili ujedinjenje sa svojom etničkom braćom. Čak i kada bi Pandorina kutija mogla da bude zatvorena, realizacija takvog sporazuma gotovo bi sigurno rezultirala etničkim čišćenjem, povišenim tenzijama i potencijalom za obnovu nasilja“, upozorila je Montgomeri.

Ipak, „možda i da bi smanjio očekivanja“, Ričard Grenel je obećao da će strane prvo razgovarati o ekonomskim pitanjima, i u tom slučaju, ako bude sreće, samit može da ima i pozitivan ishod, sa spektaklom u ružičnjaku Bele kuće koji Tramp i Grenel toliko žele i bez trajne štete po stabilnost Zapadnog Balkana, ukazuje Montgomeri.

Na predstojeće razgovore o Kosovu u Vašingtonu sa podozrenjem gleda i politički analitičar Dimitar Bečev, koji Grenelovu inicijativu takodje vidi kao pokušaj Trampove administracije da nekakvim diplomatskim uspehom popravi svoj „ne baš sjajan spoljnopolitički bilans“.

Bečev podseća na simbolični značaj 28. juna, Vidovdana, za koji se na Zapadnom Balkanu vezuju važni istorijski dogadjaji, i ocenjuje da izbor datuma sastanka ukazuje da bi i Trampova administracija bila vrlo zadovoljna kada bi mogla da postane deo te istorije. Analitičar, medjutim, upozorava da od sastanka ne treba previše očekivati i da je Evropska unija, a ne SAD, ona spoljna sila koja može da privoli Beograd i Prištinu da reše problem.

„Kao prvo, (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić nema nikakav podsticaj da žuri sa priznanjem Kosova. Glavna korist za Srbiju ako jednom zauvek reši spor može doći od EU, a ne od podilaženja SAD ili od otkidanja severnog dela Kosova, enklave koju Beograd i tako neformalno kontroliše“, piše Bečev u analizi za Atlantski savet.

Članstvo u EU je, u krajnjoj liniji, ono što bi moglo da „motiviše Srbiju da se odrekne pozivanja na suverenitet (na Kosovu)“, a pošto članstvo trenutno nije u izgledu, nerazumno je očekivati više od geste dobre volje“ u Vašingtonu, smatra saradnik Centra za Evropu i Aziju Atlantskog saveta Bečev.

Takava gest dobre volje mogla bi, prema oceni Bečeva, da bude zamrzavanje kampanje za povlačenje priznanja Kosova, iako ni to nije potpunio izvesno.

Bečev podseća da predsednik Srbije 24. juna, tri dana uoči sastanka u Beloj kući, putuje u Moskvu, gde će mu ruski predsednik Vladimir Putin „verovatno reći da ne treba da popusti“.

Sa druge strane, „Brisel se protivi razmeni teritorije i verovatno će upozoriti Vučića da ne pristane na američku inicijativu koja, kako ocenjuje EU, podriva dugotrajne napore koje Evropa ulaže u normalizaciju odnosa Kosova i Srbije“, piše Bečev.