Dok najveći deo Evrope strepi od Trampovog reizbora, Vučić se raduje: Sagovornici Danasa o mogućem reizboru bivšeg predsednika SAD

Porota Okružnog suda na Menhetnu proglasila je u četvrtak 30. maja Trampa krivim za falsifikovanje poslovnih dokumenata kako bi prikrio isplate porno zvezdi Stormi Danijels uoči izbora 2016. godine.

Veze predsednika Srbije, iskustvo, kao i ambicije u vezi sa povratkom Donalda Trampa na vlast u Americi, imajući u vidu njegovu kandidaturu, neizostavno se nameću kao tema u domaćoj javnosti

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je odlikovanje Ričardu Grenelu, američkom izaslaniku za dijalog Beograda i Prištine u vreme administracije Donalda Trampa, zbog, kako je naveo, uloga Grenela u dijalogu Beograda i Prištine „ne samo doprinosila regionalnom miru i stabilnosti, već i igrala ključnu ulogu u jačanju veza između SAD i Srbije“.

Istovremeno, Aljbin Kurti, premijer Kosova izjavio je nedavno da bi povratak Donalda Trampa na vlast ugrozio kako region tako i celu Evropsku uniju.

Vučić je dosta rano vezao svoje političke ambicije za njega

– Ponovni izbor Trampa za predsednika SAD promenio bi jako mnogo stvari u SAD i svetu. Realno niko ne zna šta sve tačno ali već na osnovu njegovih izjava očigledno je da ništa ne bi bilo više isto. Vučić je dosta rano vezao svoje političke ambicije za njega. Mnogi su zaboravili da je za vreme njegove izborne kampanje za gradonačelnika Beograda 2012 godine, u Beogradu boravio Rudi Djulijani, bivši dosta poznati bivši gradonačelnik Njujorka, kasnije lični prijatelj i advokat Trampa – kaže za Danas psiholo Žarko Korać.

Već tada se pokazala jedna konstanta u ranim izbornim kampanjama Vučića, dodaje, korišćenje poznatih bivših stanih političara koji su za to bili dobro plaćeni.

– Kasnije će se u Beogradu pojaviti mnogi drugi, najpoznatiji su svakako bili bivši nemacki kancelar Šreder i bivši premijer Engleske Toni Bler. Bio je tu i bivši austrijski kancelar Guenbauer i Italijan Fratini. Neki od njih nisu baš pomogli u kampanjama ali su svakako impresionirali deo Vučićevog biračkog tela i bili zaslužni za njegov relativno povoljan položaj u zapadnim medijima, koji se tak poslednje dve godine potpuno istanjio – kaže sagovornik Danasa.

Od svih gostiju, ističe dalje, Vučić je najviše za sebe vezao Ričarda Grenela, bivšeg izrazito kontraverznog Trampovog ambasadora u Nemačkoj, koji je jedno vreme bio vršilac dužnosti direktora američke agencije za bezbednost, koja objedinjuje sve američke bezbednosne agencije.

– Ovaj Trampov prijatelj, relativno često je u Beogradu i kao dobro plaćeni Vučićev strani savetnik, upravo je posredovao u prodaji delimično strušene zgrade bivšeg Ministarstva odbrane u Beogradu. On je najzaslužniji za posetu Vučića Trampu u Vašingtonu, koja se završila potpisivanjem sporazuma na koji su svi zaboravili čim je potpisan. Uzgred, Srbija se njime obavezala da će svoju ambasadu u Izraelu da premesti u Jerusalim, što nije uradila – podseća Korać.

Kako kaže, najveća nada sadašnje vlasti Srbije je da bi izbor Trampa skoro u potpunosti skrenuo inače dosta slabu pažnju SAD sa regionai time pomogao ostvarenju “srpskog sveta”.

– Uz krizu NATO koju bi Trampov reizbor sigurno izazvao, Vučić se nada da bi se ne samo implicitno, već sasvim ekspicitno otvorilo pitanje granica u regionu, što jeste jedna od njegovih osnovnih poltičkih ambicija. Da bi prosto bio prvu put bio u poziciji da pojača pritisak na BiH i Crnu Goru – smatra Žarko Korać.

Prema njegovim rečima, simpomatično je da Vučićev politički saveznik mađarski premijer Viktor Orban u SAD učestvuje na Trampovim političkim mitinzima, što je, naglašava, nezabeleženo.

Nije Vučić jedini u regionu koji velike nade polaže u reizbor Trampa, smatra.

– Uostalom Vučić nikada nije imao prisnije političke odnose sa Bajdenovom administracijom, koje je samo preko svojih posrednika sa njim komunicirala. Tako dok najveći deo Evrope strepi od Trampovog reizbora koji bi izazvao politički haos, vlast u Srbiji se ne baš dobro prikriveno, raduje. I to pokazuje koliko smo daleko od proevropske politike – ističe naš sagovornik.

Ali tu imamo jedan neverovatan paradoks, kaže dalje.

– Od Dobrice Ćosića, glavnog ideologa srpskog nacionalizma, Srbija svoj politički i vojni poraz devedesetih godina brani tezom da će se “promeniti međunarodne okolnosti” i po njima stvoriti okolnosti da se Miloševićev politički program bar delimično realizuje. Vlast u Srbiji skoro ushićeno gleda rat u Ukrajini i nada se Putinovoj pobedi, verujući, sasvim pogrešno, da će to dovesto do velikog slabljenja NATO i EU – napominje.

To se naravno neće dogoditi, kaže.

– I sada, gle čuda, Tramp se po neukim ideolozima SNS pojavljuje kao „deus ex machina“ koji će pomoći da se realizuje stara politička teza o “nepravednim unutrašnjim granicama bivše Jugoslavije i nezakonitom priznanju Kosova kao države”. Ne Putin ili Kina, Tramp je poslednja nada srpskog nacionalizma – zaključuje Žarko Korać.

Kakva je razlika između Trampa i Vučića?

Branislav Gubački Guta, poslanik u Skupštini Vojvodine Zeleno-levog fronta, kaže za Danas da je „činjenica jeste da je da je ceo svet „poludeo“ i da je čak i u jednoj Americi, voljom njenih građana, moguće da jedna opskurna osoba, poput Trampa, bude njen predsednik“.

– Kako posle njegovog prvog mandata u američkom društvu nije doživljena „katarza“, sama mogućnost da Tramp postane opet predsednik SAD je za mene zastrašujuća, ali nadam se ne i izvesna. Uređenije države, poput Amerike, ipak imaju institucije koje nikad ne mogu da budu „porobljene“ do kraja, kao što je, na primer, kod nas slučaj, te otud i ova presuda Trampu. Zasad se čini da je ovaj presedan u vezi sa prvom presudom jednom predsedniku nova šansa za američko društvo – smatra sagovornik Danasa.

Populisti koji evuluiraju u autokrate, autokrate koji teže apsolutnoj vlasti, apsolutisti koji postaju diktatori, su ipak mogući samo u hibridnim državama kakva je, na moju žalost, i naša, dodaje.

– Razlika između Trampa i Vučića je što je američki kozer i klovn opasnost za ceo svet, dok je naš nesrećni „regionalni lider“ zasad samo pretnja najviše nama i susednim državama. Pošto nada umire poslednja, ja kao osnivač Novog Optimizma, po prirodi stvari verujem u neku organsku potrebu za pravdom kod svakog čoveka, pa i kod građana Srbije, i da ćemo u jednom trenutku nekog „preobraženija“ uspeti da se konsolidujemo i stvorimo institucije, prvenstveno SUD, koji će odgovoriti potrebama za nezavisnim i nepristrasnim suđenjima, za SVE koji su se ogrešili o zakon, ma bili oni i takvi „lideri“ kao što je ovaj naš „Aca Srbin“ – zaključuje sagovornik Danasa.