Trampov udar bez posledica po srpske NVO

Predlog administracije američkog predsednika Donalda Trampa, da za sledeću godinu zemljama Evrope i Evroazije opredeli čak 336 miliona dolara manje, upućen je Kongresu na razmatranje, piše agencija Blumberg. Ovim smanjenjem, za Srbiju bi u 2018. bilo izdvojeno 15,2 miliona dolara. Očekuje se da će taj novac biti namenjen za programe unapređenja vojne obuke i edukacije, podršku u borbi protiv narkotika i terorizma i za finansiranje ekonomske podrške zemlji.

Kako kaže Dragan Popović, predsednik Centra za praktičnu politiku, namera Trampove administracije o „rezanju budžeta“ samo prati trend koji već godinama postoji kod nas.

– Mislim da će takva odluka uticati na organizacije koje dobijaju novac od američke administracije. Međutim, broj takvih organizacija je drastično umanjen. Taj novac se godinama unazad uglavnom koristi u radu sa državnim institucijama, koje pomažu reforme koje su američkoj vladi u tom trenutku zanimljive. Stoga verujem da neće preterano da utiče na rad čitavog sektora, jer već odavno postoje drugi načini finansiranja i nevladin sektor se više ne oslanja toliko na američku pomoć, konstatuje Popović.

Kako piše agencija Blumberg, sredstva namenjena našoj zemlji za sledeću godinu biće za 45 odsto umanjena. Prema rečima Aleksandra Popova, direktora Centra za regionalizam, najavljeno smanjenje sredstava uticaće na rad nevladinih organizacija samo u onoj meri u kojoj su to državne pare SAD-a.

– Američke fondacije su značajne za rad nevladinog sektora u Srbiji, ali postoji i mnogo privatnih fondacija, koje su nezavisne od Stejt departmenta. Inače, najveći donator Srbiji je Evropska unija, koja daje i najveće pojedinačne donacije. Nedostatak sredstava koji već postoji, oseća se u radu nevladinog sektora. Potpuno nezavisne organizacije najgore prolaze jer teže dolaze do sredstava. Bolje prolaze one fondacije ili organizacije bliske vlasti, smatra Popov.

Iako su prethodne administracije balansirale između odbrane, diplomatije i razvoja, trenutni sled događaja ne odgovara takvoj ravnoteži. Stoga je, smatra Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku, važno definisati vrstu pomoći koja se upućuje zemljama istočne Evrope.

– Postavlja se pitanje u kojim segmentima će se novčana pomoć smanjiti, da li samo kroz državne subvencije (USAID) ili druge nevladine organizacije, koje nisu u direktnoj sprezi sa USAID-om. Trampova administracija je napravila strategiju koja smanjuje takve izdatke i koja neće pogoditi samo našu zemlju. Generalno je takva vrsta pomoći već godinama u padu, ali se ta vrsta pomoći ne odnosi samo na nevladin sektor, jer se tiče i reformi i drugih segmenata društva, zaključuje Joksimović.

Stojanović: Trampova populistička mera

Boban Stojanović, politikolog, kaže za Danas da mu deluje da su sredstva odavno smanjena, te da je time i podrška američke administracije manja. „Ovo izgleda kao populistička mera Donalda Trampa, pokušaj da se Amerika ne meša u onim zemljama koje nisu ključne za njeno geopolitičko funkcionisanje. Odluka o smanjenju može imati negativnog efekta za civilno društvo, koje jedino zagovara unapređenje demokratije, vladavine prava i transparentnosti“, zaključuje Stojanović.