Transparentnost: Nastavljen trend funkcionerskih kampanja

Kako se navodi u njihovom saopštenju, tako obezbeđuju prisustvo u udarnim terminima i stranicama medija koje vredi više od bilo kojeg plaćenog oglasa. Oni ističu da aktivnosti koje su predmet njihovog monitoringa (posete fabrikama, školama, otvaranje objekata, “presecanje vrpci” i slično) ne predstavljaju neodložne poslove državnih funkcionera, niti je reč o događajima u kojima su visoki zvaničnici dužni da prisustvuju.

„Istini za volju, „funkcionersku kampanju”, kao “suplement” uz regularne partijske promocije su koristili svi političari na vlasti od 1990. godine. Međutim, zabrinjava to što prema nalazima istraživanja koja je Transparentnost sprovodila od 2012. godine, ovaj oblik zloupotrebe javnih resursa i prilika za promociju ne jenjava. Tako su, pre pet godina, tadašnji predsednici Republike i Vlade, Tadić i Cvetković, imali 3,3, odnosno dve promotivne aktivnosti po jednoj nedelji kampanje, nekoliko puta više nego u neizbornom periodu. Umesto da se ova štetna praksa smanji ili zaustavi, njen intenzitet je pojačan, pa je tako u izbornim procesima narednih godina aktuelni premijer i budući predsednik Vučić imao 3,5 (2014), 4,5 (2016) i 5,5 (2017) takvih aktivnosti u svakoj nedelji kampanje. Bitno je naglasiti da funkcionersku kampanju ništa manje intenzivno vode i lica koja nisu kandidati na izborima, u čemu su 2017. bili najzapaženiji ministri Šarčević i Udovičić“, navodi se u saopštenju Transparentnosti.

Prema njihovim navodima, ova pojava, osim što škodi javnim resursima, bitno povećava i neravnotežu u predstavljanju kandidata na izborima. Taj problem, dodaju, nije rešen dopunom zakona i reakcijom državnih organa, i pored preporuka koje je Srbija dobila od relevantne međunarodne organizacije (OEBS/ODIHR) i postojanja dobrih zakonskih rešenja iz drugih zemalja na koje je Transparentnost Srbija ukazala.

„Najsporniji događaj ovogodišnje „funkcionerske kampanje“ jeste otvaranje atletskog stadiona u Novom Pazaru, događaj u organizaciji Vlade Srbije. Za ovu promociju su autobusima dovoženi građani iz drugih mesta, pri čemu su govori i izjave funkcionera (a ne sam povod okupljanja) zauzeli udarne minute informativnih emisija. Ovogodišnja kampanja će biti zapamćena i po tome što su se u javnosti pojavili snimci korišćenja resursa javnih preduzeća na stranačkim skupovima (snimak Al Džazire Balkan iz Mladenovca), ali i javna svedočenja i tvrdnje o pritiscima da zaposleni u javnom sektoru prisustvuju stranačkim skupovima“, ističe se u analizi.

Takođe, kako ističu, aktivnosti ministara i premijera ponovo su „vezivane“ sa stranačkim skupovima u istim gradovima. Za odlaske na mitinge, službena vozila su korisitili i neki ministri koji nisu obuhvaćeni Uredbom o određivanju poslova bezbednosne zaštite.

„U vezi sa pravom ministara na korišćenje službenih vozila, postoji i sporno mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije iz jula 2016. Pošto bi to mišljenje ministri mogli krivo tumačiti, Transparentnost Srbija je uputila dopis Agenciji sa predlogom da donese novo mišljenje i da obavesti i javnost i funkcionere o pravilima. Naime, ministri prema Uredbi Vlade, imaju pravo na korišćenje službenih vozila 24 sata dnevno, ali samo za službene potrebe a ne i za učešće u izbornoj kampanji ili obavljanje drugih privatnih poslova. Od tog pravila su izuzeti samo ministri spoljnjih i unutrašnjih poslova i odbrane, kao i lica kojima je bezbednost, prema proceni BIA, ugrožena. Sve drugo, po našem čvrstom uverenju, predstavlja zloupotrebu javnih resursa i kršenje pravila iz člana 29. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Ta pravila bi inače trebalo dopuniti, za šta smo dali i konkretan predlog tokom izrade novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije“, ocenjuje Transparentnost.

Dalje se navodi da budući da je u Srbiji gotovo svaka godina izborna, postavljanje čvršćih zakonskih ograničenja za zloupotrebu javnih resursa i za vođenje funkcionerske kampanje, kao i formiranje ili jačanje nezavisnosti tela koja bi mogla da suzbiju ovu pojavu (Agencija za borbu protiv korupcije, Regulatorno telo za elektronske medije, nepostojeći Nadzorni odbor iz člana 99. Zakona o izbornu narodnih poslanika) treba da bude prioritet Narodne skupštine čim se završi aktuelni period autosuspenzije njenog rada.