Transparentnost Srbija: Formirati ministarstva radi efikasnosti rada a ne potreba stranaka vlasti

U saopštenju su naveli i da kod ovogodišnjih izmena tog pravnog akta „nije izneverena loša tradicija – da se organizacija izvršne vlasti u Srbiji menja bez obrazloženja kako će se to odraziti na obavljanje poslova“.

„To podstiče spekulacije da je stvarni razlog tih izmena pre svega kadrovska kombinatorika, odnosno zadovoljenje ambicija koalicionih partnera ili pojedinaca koji su viđeni za ministarske funkcije“.

Podseća se da mandatarka još nije predstavila program, pa je, kako je ocenjeno, nejasno kako poslanicima može biti poznato zašto će biti bolje da se poslovi četiri ministarstva raspodele na novih sedam.

Navedeno je i da nema nikakvog osnova „optimističan zaključak“ za obrazloženja u kome je navedeno da će ova promena „doprineti jačanju kapaciteta javne administracije u datim oblastima“.

„U pitanju je puka preraspodela poslova, iza koje će uslediti preraspodela postojećih službenika iz četiri ministarstva u novih sedam, tako da stvarnog jačanja kapaciteta administracije nema“, navela je TS.

Navedeno je i da je jedino izvesno da će ubuduće biti tri ministra više, te da će se povećati broj državnih sekretara, sekretara ministarstava, šefova kabineta i specijalnih savetnika.

Ukazano je da će vladina Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu dobiti status „posebne organizacije“, te navedeno da za tu promenu nije dato nikakvo obrazloženje.

Ocenjeno je da je sporno i formiranje posebnog Ministarstva za javna ulaganja, umesto postojeće vladine Kancelarije koja se bavila tim pitanjima.

Transparentnost je dodala da se time „odstupa od resornog pristupa koji je primenjen kod svih drugih ministarstava“, jer se javna ulaganja mogu odnositi na bilo koju oblast saobraćaj, zdravstvo, prosveta.

„Valja primetiti da ovo nije prvi put da se kapitalne investicije i infrastruktura, kao veoma privlačno mesto za promociju političara, izdižu na ministarski nivo“, dodala je TS.

Podseća se da su ministarstva sličnog naziva, „mada sa nešto drugačijim nadležnostima“ postojala su od 2004. do 2012, kada su te resore vodili Velimir Ilić i Milutin Mrkonjić.

Naveli su i da iz opisa nadležnosti novog ministarstva i obrazloženja ostaje nejasno da li će ubuduće svi kapitalni projekti biti pod njegovom ingerencijom.

„Zbunjuje i što Ministarstvo finansija zadržava nadležnost da vrši ocenu i praćenje kapitalnih projekata i pored osnivanja posebnog ministarstva za javna ulaganja“, dodala je TS.

Ocenjeno je da „najkrupniji problem ostaje to što odabir ovih projekata i dalje nije uređen zakonom, već uredbom Vlade“.