Transparentnost Srbija: Neuređeno finasiranje izbornih kampanja

Podsećaju da je prema nacionalnim i evrointegracijskim planovima, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, koji uređuje ovu materiju trebalo poboljšati do kraja 2014, pa zatim do kraja 2017, ali da to do danas nije učinjeno.

Kako uakzuju, iz budžeta Grada Beograda je za finansiranje ovogodišnje izborne kampanje izdvojeno je ukupno 37,430,444 dinara (317,173 evra). S druge strane, prema parametrima iz člana 20. st. 1. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti (0,07 odsto poreskih prihoda), trebalo je izdvojiti 40,078,449 dinara (339,611 evra), odosno, oko 7 odsto više nego što je trenutno predviđeno aktuelnom Odlukom o budžetu Grada.

“Za toliko će ujedno biti oštećeni učesnici na izborima. Deo ovog novca se deli na jednake delove svim učesnicima u kampanji koji polože izborno jemstvo. Pošto je Gradska izborna komisija proglasila 24 izborne liste, to znači da će svaka od njih dobiti 311.920 dinara, odnosno oko 2.643 evra”, navodi Transparentnost Srbija u saopštenju.

Taj vid budžetske podrške omogućava štampanje reklamnog materijala – letaka, koje bi delili volonteri, postavljanje pet do 10 bilborda tokom završnih nedelja kampanje ili oglašavanje manjeg obima na internetu.

TS navodi da ko god je pripremao i plaćao oglase na TV stanicama, organizovao skupove sa većim brojem građana ili postavio bilborde, morao se osloniti na značajna sredstva iz drugih izvora. To mogu biti donacije fizičkih ili pravnih lica ili prenos sredstava sa stalnog računa političke stranke.

Transparentnost Srbija ističe da je jedina dobra posledica aktuelnih zakonskih rešenja to što je izborna kampanja nešto jeftinija, međutim upravo zato se još snažnije pokazuje prednost izbornih lista koje imaju pristup drugim javnim resursima, i veću podršku u medijima u odnosu na političku konkurenciju.

„Izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti s kraja 2014. godine, koje nisu izvršene u skladu s antikorupcijskom strategijom, bitno su povećale nejednakost između (velikih) parlamentarnih stranaka i svih ostalih, a naročito vanparlamentarne opozicije“, navodi se u saopštenju.

Kao drugi problem „sa još ozbiljnijim posledicama“ TS pominje „funkcionersku kampanju“, odnosno, to što aktivnosti republičkih ili gradskih funkcionera, koje se „navodno vrše kao deo njihovog dodatnog posla, u stvari ne bi bile obavljane na takav način ili u takvom obimu da nije bilo lokalnih izbora“.

Takva kampanja omogućava besplatnu i daleko vredniju reklamu listama koje za nju imaju mogućnost, ističe TS.