foto FoNet Zoran MrđaIako protesti koje ne organizuju političari nisu novina, u poslednjih nekoliko godine njih sve češće organizuju aktivisti, koji za razliku od političara, uspešno dopiru do velikog broja ljudi putem društvenih mreža, pa i onih koji na proteste možda ne bi došli kada bi ih organizovali političari.
Iako poštuju odluku organizatora da partije ostanu po strani, naši sagovornici se slažu da bi uključivanje političara u proteste bilo delotvornije, te da je potrebno najpre rešiti problem nepoverenja u političke stranke.
Na aktuelnim protestima protiv kopanja litijuma koji se održavaju širom Srbije, među govornicima i organizatorima nema političara. U prvi plan izlaze naučnici, javne ličnosti, ali i aktivisti koji imaju jako prisustvo na društvenim mrežama, poput lidera Eko Straže Bojana Šimšića, ali i aktivista Ivana Bjelića i Nikole Ristića.
Iako se ne bave politikom na klasičan način, kroz aktivizam i agresivne kampanje na društvenim mrežama, deluje da uspevaju da mobilišu čak i ljude koji možda ne bi došli kada bi proteste organizovale političke ličnosti.
Ovakav stav građana nije nov. Prilikom organizovanja ranijih protesta takođe je traženo od strane političara da ne ističu svoje stranke u prvi plan, već da na njih dolaze kao građani.
Takvi su, na primer, bili protesti protiv kopanja litijuma 2021. godine, kada ih je organizovao pokret Kreni promeni, koji tada nije učestvovao u političkom životu i institucijama.
Ipak, pokret je bio dovoljno prepoznatljivi zbog društvenih mreža, preko kojih su pozivali ljude i organizovali aktivnosti, od peticija do protesta.
U intervjuu za Danas, predsednik Pokreta slobodnih Građana, Pavle Grbović se osvrnuo na ovaj fenomen i eksplicitno rekao da je od političara i ovog puta traženo da ne učestvuju u organizaciji, kao i da ne ističu obeležja svojih stranaka na protestima.
Kako je dodao, političari su podržali tu odluku i prepustili organizaciju protesta aktivistima, nudeći im pomoć ukoliko bude bila potrebna.
Ipak, Grbović je istakao i to da će za borbu protiv Srpske napredne stranke biti potrebno uključiti političke stranke jer SNS ima razvijenu stranačku infrastrukturu koja je veoma aktivna.
Jedan od pokreta koji je pokupio simpatije ljudi prilikom pojavljivanja na političkoj sceni bio je i Ekološki ustanak, koji je svoj rad započeo direktno pojavljivanjem na terenu, pre nego je ušao u institucije.
Njih su, kao i druge ekološke pokrete, građani podržali najpre kada su branili reke na Staroj planini i pozivali narod da se pridruži takvim direktim akcijama.
Pored toga, lider tog pokreta, Aleksandar Jovanović Ćuta, svojim specifičnim nastupima u javnosti dobio je podršku velikog broja ljudi kojima klasični političari više nisu ulivali poverenje.
Uključivanje političara bi bilo delotvornije
Danijela Nestorović iz Ekološkog ustanka, za Danas kaže da je i ona počela kao aktivista, a da je nakon ulaska u parlament “sa svojim saborcima i aktivistima nastavila da neguje takav pristup politici”.
“Tako funkcioniše Ekološki ustanak. Mi smo uvek tamo gde je problem, gde nas građani pozovu. Mi nemamo klasičan pristup političara građanima. Naime, sami aktivisti smatraju da se jedino na ovakav način može postići masovnost protesta protiv kopanja litijuma”, kaže Nestorović i dodaje da se “isključivanjem političara želi postiči atmosfera bez podele na leve, desne i centar.
Nestorović u tome ne vidi problem, a kao deo Ekološkog ustanka potpuno podržava otganizaciju protesta dok, kako kaže, kada “bude sazreo taj trenutak biće ili neće biti na čelu neki političar”.
Ipak, po njenom mišljenju, aktivnije uključivanje političara bi bilo delotvornije, mada dodaje da će se to videti tek u nastavku protesta.
Govoreći o javnim ličnostima koje podržavaju proteste Nestorović kaže da je njihovo istupanje korisno i “da još više njih treba da prati taj put”, jer to motiviše građane.
Božović: „Nije dobro da protestima upravljaju aktivisti“
Predsednik Regionalne akademije za demokratski razvoj, Balša Božović objašnjava za Danas da nizak nivo poverenja građana u opoziciju datira i pre vlasti SNS-a.
“To datira još od prvih medijskih unutarpartijskih sukoba u Demokratskoj stranci koji su doveli i do potpunog sloma opozicije koja se nikada više nije oporavila”, kaže Božović i dodaje da je tome naravno doprineo i Aleksandar Vučić koji je “posvećeno satirao opoziciju odnosno bivšu vlast u javnosti”.
On smatra da je to proizvelo veliku apatiju među građanima i da od tada traže “spasioce na političkoj sceni”.
“Problem je u tome što birači u potrazi za “novim ljudima” i instant rešenjina, umesto da jačaju političke stranke, idu iz razočarenja u razočarenje. Videćemo da li će biti tako i ovoga puta”, kaže Božović.
Naš sagovornik smatra da samo “dobro organizovane političke partije mogu da se suprotstae autokratiji” i da u tome Srbija nije izuzetak.
“Vučić to zna i zato je najveću opozicionu stranku prvo uveo u bankrot a onda je i rastavio na više malih delova. Kakva je situacija u opoziciji govori i činjenica da sva opozicija zajedno nema bi 25 odsto kapaciteta Demokratske stranke iz 2012. godine”, ističe Božović.
Zbog toga, smatra Božović, potrebno je da se “makar jedna od stranaka koja je nastala u poslednjih dvanaest godina” izgradi i da se ojačaju kapaciteti jedne takve partije, te da će tek onda biti moguće smeniti ovaj režim, dok će u suprotnom svaki otpor biti stihija.
Božović iz ovih razloga smatra da nije dobro da protestima i nezadovoljstvom građana upravljaju aktivisti, već da to moraju raditi “isključivo partije”.
“Na svima nama je odgovornost da vratimo poverenje u organizovane stranke i partije jer je to jedini način kako se može politički delovati sa jedne strane i kako se može kanalisati nezadovoljstvo sa druge strane”, zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
