Treba li opozicija i u kampanji da nastavi s protestima „Srbija protiv nasilja“?

Odluka bi trebalo da bude doneta najkasnije do subote jer bi već prvi naredni protest „Srbija protiv nasilja“ mogao biti u funkciji kampanje, budući da će parlamentarne izbore predsednik Srbije raspisati u sredu ili četvrtak.

Prema našim saznanjima, predstavnici ove opozicione liste (SSP sa manjim partnerima (PZP, sindikat Sloga i PSG), DS, Zeleno-levi front, Zajedno, Narodni pokret Srbija i Srbija centar) se gotovo svakodnevno viđaju i razgovaraju o različitim temama, ali konačna odluka o protestima još nije doneta. Budući da je bilo takvih najava, moguće da će dogovor biti postignut već dana (u ponedeljak), budući da je bilo takvih najava tokom poslednjeg protesta.

Naši izvori u ovom delu oponenata vlasti navode da, kako stvari sada stoje, okupljanje građanje će biti nastavljeno ali treba odrediti nove modalitete za kampanju, iako ima i glasova i argumetana protiv.

Od leta se polemiše ima li smisla šetati Beogradom i ostalim gradovima kada je broj okupljenih ljudi minoran u odnosu na maj i jun.

Opozicija je odgovarala da će se od jeseni šetnje omasoviti, ali je pogrešila u proceni. Sada, kada dolazi nekoliko stotina ljudi, ponovo se otvara pitanje svrsishodnosti demonstracija u kampanji kada će naprednjaci jedva dočekati da istaknu „mali broj ljudi koji podržavaju opoziciju“.

Prvi na parlamentarnoj listi „Srbija protiv nasilja“ Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta za Danas kaže da proteste treba nastaviti. On daje i razloge za to.

– Oni su jako važni i bili su jedan od najmasovnijih i najupornijih, a ispunjenje zateva će biti prvi korak opozicije i prvo što će uraditi kad dođe na vlasti. To je naše obećanje. Zato mislim da treba da se nastvave i dalje – navodi Lazović.

I Zoran Lutovac, predsednik DS, misli isto.

– Protestujemo protiv nasilja i tražimo ispunjenje zahteva koje ova vlast nije htela da ispuni. Mi smo tražili izbore kako bismo dobili podršku građana da mi, opozicija, ispunimo te zahteve. Dakle, nisu se promenili zahtevi protesta, nego adresa na koju se upućuju. Zato ovi protesti imaju smisla i dobijaju novu dimenziju – objašnjava on za Danas.

Kako dodaje, s obzirom na to da nema uslova za slobodne i poštene izbore, protesti su najbolji način da se vodi kampanja i motivišu ljudi da izađu na izbore, promene vlast i da im se ispune zahtevi zbog kojih se protestuje od maja meseca.

I Danijela Nestorović, posalnica Ekološkog ustanka, smatra da su protesti svakako jedan vid platforme za obraćanje građanima jer će javni medijski servis i režimski mediji i tabloidi iznositi niz laži i dezinformacija.

– Opozicija neće biti poželjna na tim medijima. U situaciji medijske blokade, protesti su jedini vid i način na koje bi građani do kojih ne dolaze nezavisni i slobodni mediji, moglo da čuju i neku drugačiju priču od režimske. Možda prostesti poprime drugi oblik, svakako u sklopu predizborne kampanje o čemu će građani biti obavešteni – kaže ona za Danas.

A Đorđe Miketić, poslanik Zajedno, ukazuje na to da ovo nisu obični izbori i da će ovo će biti borba za oslobođenje društva.

– Stoga, ovo neće biti klasična izborna kampanja već institucionalizacija protesta Srbija protiv nasilja – zbog čega se nova vlast obavezuje da prvo ispuni sve zahteve protesta a potom i zaustavi inflaciju, korupciju i dalji raspad Srbije, i onda pripremi društvo za prave demokratske izbore u fer uslovima, bez funkcionerske kampanje i u kojoj će svi građani moći čuti predlog politika i slobodno glasati, bez ucena i potkupljivanja – navodi on za Danas.

Miketić tvrdi da će protesti i protestni karavan biti osnov opozicionog i slobodarskog delovanja pred izbore.

Oni koji ne učestvuju neposredno u odlučivanju kažu za Danas da opozicija mora da donese najbolju odluku za izbore i građane koji su redovno dolazili da iskažu svoj bunt.

Sociološkinja Vesna Pešić kaže za naš list da opozicija može da nastavi sa protestima, jer nisu svi svaki dan van Beograda.

– Ali meni se čini da su protesti postali ritualni, odnosno ispražnjeni od sadržaja i ciljeva, pa odluka može biti da je krenula kampanja i da se protesti obustavljaju. To najviše zavisi od opozicije, šta joj je bolje u kontekstu izbora, da održava ili raspujsti protest. Ona može da zakaze „veliki protest“ pred same izbore. Ima raznih mogućnost, nije to ili-ili, potreban je dogovor šta je najbolje za izbore i građane koji su revnosno dolazili – navodi ona.

I profesor Fakuteta političkih nauka Bojan Vranić kaže da protesti mogu biti legitiman način vođenja izborne kampanje, a mogu biti i recept za uspeh, što je pokazalo nedavno iskustvo građanskih protesta u Poljskoj.

– S druge strane, građani jesu preuzeli incijativu i odgovornost nakon tragičnih događaja u maju, pa se može tražiti da sada stranke i pokreti vrate uslugu. Može se staviti akcenat na aktivniju kampanju od vrata do vrata, da političari sada dođu do građana koji su se prirodno pasivizirali nakon par meseci velikog aktivizma – zaključuje Vranić za Danas.