Treba li subotnjim protestima dodavati nove zahteve?

„Stari“ zahtevi da se izmene i povuku zakoni o referendumu i eksproprijaciji, za koje javnost opravdano sumnja da su usvojeni zbog strane kompanije Rio Tinto i planova za otvaranje rudnika litijuma, izveli su na blokade ulica u poslednje dve subote veliki broj građana, koje su pozvali udruženja Kreni-promeni i Ekološki ustanak.

Građanski protesti probudili su nadu mnogih da bunt u Srbiji nije mrtav, kako se to dosad činilo.

A predsednik Srbije Aleksandar Vučić se uputio se u Gornje Nedeljice kako bi „sanirao štetu“

On je pokazao i znake slabosti i oklevanja da loš zakon o eksproprijaciji potpiše lako i brzo kako je to uradio sa spornim zakonom o referendumu, pa je najavio izmene izmenjenog zakona.

I taman kad je deo javnosti pomislio da su se partije opozicije sklonile i da osim pomoći nemaju nameru preuzimanja i usmeravanja građanskih protesta, Aleksandar Jovanović Ćuta iz Ekološkog ustanka, Dobrica Veselinović iz inicijatve Ne davimo Beograd i Nebojša Zelenović, predsednik Zajedno za Srbiju, koji planiraju zajednički izlazak na izbore, su samo dan posle vrlo uspešne dvosatne blokade puteva u više od 50 gladova u Srbiji održali konferenciju za novinare i saopštili nove zahteve.

Iznenađen je bio i pokretača subotnjih blokada Sava Manojlović iz inicjative Kreni-promeni.

Manojlović je u emisiji „Utisak nedelje“ ocenio da bi novi zahtevi demonstranata razvodnili ekološke proteste, dok predsednik Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović smatra da sada treba izvući maksimum i savladati Rio Tinto.

Da li je dobro dodavati nove zahteve protestu pitali smo naše sagovornike koji kažu da iako bi se protest pre ili kasnije sreo sa odlukom o novim zahtevima, taktički bi bilo bolje insistirati na ispunjenju postojećih zahteva i sačekati reakciju vlasti pre razmatranja novih.

Jer svako dodavanje novih zahteva, ad hok i „u hodu“, jeste kontraproduktivno i daje argument opozicionim biračima i apstinentima da kažu da su svi isti, pokazuje neorganizovanost protesta i dodatno olakšava vlasti da tvrdi da oni koji su poraženi na izborima pokušavaju da putem ulice nametnu većini volju manjine.

Sociolog Jovo Bakić za Danas kratko kaže da bi, prema njegovom mišljenuju, trebalo insistirati na ispunjenju postojećih zahteva.

– Ima vremena za nove zahteve – naveo je Bakić.

A Novi Nebojša Milenković, pisac i istoričar umetnosti, ukazuje kako treba da izgledaju uspešni protesti.

– Da bi bili uspešni, politički protesti moraju biti široko motivišući a njihovi ciljevi realni i ostvarivi – inicijalna dva zahteva pokazala su se razumljivim i motivišućim za većinu građana koji pokazuju kako ovo društvo nije sasvim anestezirano. Otuda je svako dodavanje novih zahteva, ad hok i „u hodu“, po meni kontraproduktivno – naveo je Milenković za Danas.

Kako dodaje, naravno da je razumljiva želja opozicije da se „prikači“ na talas nezadovoljstva – što će najbolje učiniti jasnim, doslednim i dugoročno osmišljenim Politikama, ali i nekompromitovanim i kredibilnim ljudima koji te politike zastupaju.

I profesor Univerziteta u Novom Sadu Bojan Pajtić se plaši da povećavanje broja zahteva može razvodniti proteste.

– Tim pre što na ulice izlazi veliki broj ljudi zbog toga što je zahtev za očuvanjem čiste vode i vazduha pitanje koje objedinjuje sve opcije i zanima svakog, dok je, primera radi, pitanje sastava rukovodstva REM nešto drugo – navodi Pajtić.

Prema njegovim rečima, zahtevi koji su od starta postavljeni su jasni i dostižni.

– Ne treba davati šlagvort režimu da tvrde da pobunjeni građani ni sami ne znaju šta hoće. Masovnost na protestima je posledica još jedne činjenice – organizuje ih udruženje građana, a ne stranke. Iskustvo pokazuje da partije, nažalost, danas nemaju potencijal da okupe onoliki broj ljudi koliki smo videli na okupu u subotu širom Srbije – ukazuje Pajtić.

Dušan Spasojević, vanredni profesor FPN, za Danas navodi da je dilema oko zahteva protesta dobila nepotrebno veliku pažnju javnosti.

– Ovde je reč o protestu koji se tek konstituiše i dobija obrise i zbog toga su takve trzavice očekivane. Čini mi se da je taktički bilo bolje sačekati reakciju vlasti pre razmatranja novih zahteva, iako bi se protest pre ili kasnije susreo sa tom dilemom. Jasno je da nezadovoljstvo građana u blokadi prevazilazi pitanje samo dva zakona – kaže Spasojević.

A politikolog Mladen Mrdalj smatra da dodavanej zahteva nikako nije dobro.

– Prvo, pokazuje da su protesti neorganizovani, što daje priliku SNS da predstavi učesnike protesta kao neuredne izgrednike koji ne znaju šta hoće. Drugo, opoziciono nastrojeni glasači i deo apstinenata ponovo dobija potvrdu da su “svi isti”, što obeshrabruje dinamiku. Treće, dodavanje novih zahteva van okvira pravnog povratka dodatno olakšava Vučićev argument da oni koji su poraženi na izborima sad pokušavaju da putem ulice nametnu većini volju manjine – objašnjava Mrdalj.

Uz to, kako kaže, postavlja se pitanje zašto se to radi.

– Ne verujem da Zelenović svesno radi za Vučića, ali mislim da je pre svega motivisan željom da skrene pažnju na sebe kako bi prebacio cenzus. Ponovo vidimo da postojeći izborni sistem motiviše neslogu i fragmentaciju opozicije isključivo na osnovu ličnih političkih ambicija, a ne načela i ideologija – zaključuje Mrdalj.

Oglasio se danas i Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) i saopštio da do daljeg ostaju pri prvobitnim zahtevima zbog kojih su i stupili u blokade saobraćajnica i ocenio da bi svako dodavanje zahteva vodilo rasplinjavanju i rasipanju snage naroda i slabljenja opravdanog revolta zasnovanog na jasnim ciljevima.