foto EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ„Preterivanje“, „naduvana situacija“ i „glupost“. To su neki od komentara koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) zabeležio u razgovorima sa građanima Kosova, iz redova albanske i srpske zajednice, a na poslednje izjave zvaničnika iz Prištine i Beograda o mogućem sukobu dve zemlje.
Ipak, navode i da su zabrinuti zbog novonastale situacije i ocenjuju da se sve radi zbog političkih interesa.
„Mislim da je to jednostavno malo prenaduvena situacija, mislim da se to koristi za neke političke poene, iskreno rekla bih da neće doći ni do kakvog konflikta“, smatra Vesna iz Severne Mitrovice, jedne od četiri opštine na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
Agron Oranaj iz Prištine u izjavu za RSE ocenjuje da su govorkanja o ratu samo „beskorisne reči“.
„Nadam se da sam u pravu“, kaže on.
„Ti komentari mnogo su naduvani i sa jedne i sa druge strane. Imao sam Albance prijatelje. I ne verujem u tu retoriku. Ne možemo sve isto bacati u jedan koš, ni njih ni nas“, poručuje Jeremija Aksentijević iz Severne Mitrovice.
Iako ne veruje da će doći do eskalacije situacije, Miniri (Berishaj) Berišaj iz Kosova Polja samo pominjanje rata budi loša sećanja iz 1998-99. godine.
„Svaka osoba koja je (živi) na Kosovu, brine i plaši se (ratnog diskursa). Ima ljudi koji imaju problema sa ratnim traumama, odmah se uplaše kada čuju neku vest ili se sete nekog događaja“, kaže Berišaj.
Šta je prethodilo?
Premijer Kosova Aljbin Kurti je u intervjuu za RSE 8. avgusta, izjavio da je postojala mogućnost da tenzije 31. jula i 1. avgusta eskaliraju u oružani sukob. Smatra da i dalje situacija može da eskalira.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 11. avgusta naveo da ima saznanja o planovima na severu Kosova, te da kosovske vlasti pripremaju „likvidacije“ Srba na severu.
Do zaoštravanja odnosa između Prištine i Beograda ponovo je došlo nakon što je Vlada Kosova donela odluku da od 1. avgusta započne proces preregistracije vozila sa oznakama gradova na Kosovu a koje izdaju srpski organi, na RKS (Republika Kosovo).
Takođe, istog dana je trebala da počne da se sprovodi odluka o izdavanju takozvanog ulazno/izlaznog dokumenta svim državljanima Srbije koji ulaze na teritoriju Kosova. Taj dokument zamenjuje lična dokumenta i predviđen je Briselskim sporazumom u okviru dijaloga, što Kosovo do sada nije sprovodilo.
Međutim, kako bi se sprečilo sprovođenje ovih odluka, lokalni Srbi su 31. jula postavili barikade na severu i tako blokirali prelaze Jarinje i Brnjak.
U cilju deeskalacije situacije, Kosovo je, u dogovoru sa međunarodnom zajednicom, odložilo sprovođenje ovih odluka na 30 dana, odnosno do 1. septembra.
Optužbe Kosova i Srbije o korišćenju zapaljive retorike
Evropska unija (EU), koja posreduje dijalogom Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, je izrazila zabrinutost zbog porasta zapaljive retorike među zvaničnicima Kosova i Srbije.
U toj reakciji evropska administracija je naglasila da će se sva otvorena pitanja rešavati kroz dijalog dve strane u Briselu.
U međuvremenu, reagovala je predsednica Vlade Srbije Ana Barnabić uz navode da je ovakva reakcija bila nepravedna prema Srbiji.
„Gledajući ovu izjavu, neko bi pomislio da je danas 1. april. Mora biti da je u pitanju neka vrlo neslana šala. Punih 175 dana Kurti provocira oružani konflikt sa Srbima“, dodala je Brnabić.
RSE je zatražio komentar i od Vlade Kosova na saopštenje Evropske unije u kome traži da se zapaljiva retorika ostavi po strani, ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Međutim, oglasila se predsednica Kosova Vjosa Osmani. Ona je 15. avgusta poručila da Kosovo i Srbija ne mogu da se porede kada je reč upotrebi ratnohuškačke retorike, te navela da je od Evropske unije tražila da reaguje na „destabilizujuće tendencije Srbije“.
„Očekujemo da EU bude glasnija protiv destabilizujućih tendencija Srbije prema celom regionu, te tendencije da služi interesima Rusije. Nema i ne može biti istog tretmana strana kada je jasno da je Srbija agresor i da ona koristi ratnohuškačku retoriku u odnosu na Kosovo“, rekla je Osmani.
Da li su dodirnute granice uticaja EU?
Violeta (Haxholi) Hadžoli iz Kosovskog demokratskog instituta navodi da Evropska unija ne može da učini ništa više u ovom trenutku, odnosno da može samo javno da pozove sve strane da izbegavaju huškačke izjave.
Ona smatra da je Srbija ta koja koristi „provokativniju retoriku i konkretne neprijateljske akcije na terenu“.
„Huškačka retorika prirodno šteti atmosferi pregovora između Kosova i Srbije i mogućnostima za napredak u tom procesu“, navodi Hadžoli.
Kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se 18. avgusta u Briselu, u okviru dijaloga.
Kurti je rekao kako na tom sastanku neće raspravljati o odlukama Vlade, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio da je jedina svrha tog susreta očuvanje mira i stabilnosti.
I ekspert za politička dešavanja na Kosovu Rahman Pačarizi (Pacarizi) smatra da oštra retorika loše utiče na nastavak dijaloga Kosova i Srbije, ali veruje da su dve strane već pristale i obećale međunarodnoj zajednici da će pronaći rešenje.
„Mislim da je ova zaoštrena retorika više jedna igra Beograda i Prištine da, namećući jedan rizički diskurs, diskurs rata i straha kod građana, postane prihvatljivije bilo kakvo rešenje koje će se nametnuti ili prihvatiti u dijalogu Prištine i Beograda“, smatra Pačarizi.
On je rekao da dve strane treba da pronađu druge načine da saopšte građanima dveju zemalja rešenja ili kompromise koji se mogu napraviti u okviru dijalogu, umesto da se izaziva strah retorikom.
Stručnjak za bezbednost iz Severne Mitrovice Veroljub Petronić smatra da Kosovo i Srbija „treba da povuku ručnu“ kada je u pitanju retorika o poslednjim dešavanjima na severu Kosova.
Podvlači da i mediji sa obe strane doprinose zaoštravanju situacije plasiranjem „bombastičnih izjava“ političkih predstavnika sa obe strane i dodaje da cela situacija šteti običnim građanima koji su, napominje on, jako uplašeni.
„Vrlo lako se može desiti da dođe do veće destabilizacije, ako se to desi biće kasno. Mislim da ovaj verbalni duel između Vučića i Kurtija nas može dovesti do novog sukoba, može doći do oružanog konflikta“, smatra Petronić, koji je načelu i nevladine organizacije Humani centar Mitrovica.
Prema njegovoj proceni, do ove situacije je došlo jer je dijalog o normalizaciji odnosa u zastoju.
„Što smo dalje od rešenja u dijalogu, to smo bliže konfliktu“, konstatuje on.
Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa od 2011. Do sada je potpisano više od 30 sporazuma, ali većina nije realizovana na terenu.
Izvor: RSE
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
