Tri kolone i četiri platforme

U ovom trenutku je teško prognozirati hoće li se opozicija do početka dijaloga uz posredovanje poslanika Evropskog parlamenta Tanje Fajon i Vladmira Bilčika ujediniti oko jednog dokumenta sa uslovima, jer su međusobni animoziteti vrhova stranaka i pokreta trenutno veliki.

Poslednju grupaciju partija koja se saglasila oko potrebe promene izbornih uslova i podržala predlog mera za slobodne i poštene izbore Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost – Crta čine Socijaldemokratska stranka, Nova stranka, Demokratska stranka Srbije, Ne davimo Beograd, Zelena stranka, udruženje Jedan od pet miliona, Kancelarija za lokalne i inovativne politike (Marko Bastać) i Lokalni front.

To je juče saopštila Nova stranka.

Ova grupa će u narednom periodu raditi na usaglašavanju svog dokumenta, a ranije je zajednički tražila od RTS uključivanje opozicije u program javnog servisa, što je rezultiralo jednom debatnom emisijom.

Kako je saopštila Nova stranka, mere koje je Crta predložila su neophodnost ravnopravnosti učesnika u kampanji, ravnomerna medijska zastupljenost, postojanje slobode izbora i jednako biračko pravo, zaštita izbornih prava i uloga izborne administracije koja je ključna za integritet izbornog procesa.

Dogovoreno je da ovi predloge Crte stranke i udruženja razmotre kao mogući zajednički nastup onih koji bi učestvovali u najavljenim pregovorima pod pokroviteljstvom EP.

U saopštenju se navodi da će u dijalogu učestvovati pre svega proevropski orijentisane stranke, ali se pozivaju i druge druge stranke da se priključe sa svojim predlozima.

Pre ove grupacije svoju platformu najavile su Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka i Pokret slobodnih građana.

Dok bi treću kolonu mogle činiti Narodna stranka i pokreti iz Udružene opozicije Srbije okupljeni oko platforme koju su predložili unutar UOPS ali koja nije usvojena zbog neslaganja oko toga kome bi zajedničke uslove UOPS trebalo ponuditi, da li samo partijama koje nisu učestvovale na junskim izborima ili svima.

Na postojanje platforme ukazao je Zdravko Ponoš, potpredsednik Narodne, odgovarajući na pitanje Danasa hoće li NS napisati svoj dokument o izbornim uslovima i kome ćete ga ponuditi.

On je rekao da smatra da su usaglašeni razumni zahtevi iza kojih mogu da stanu i ostale opozicione stranke, pokreti, udruženja građana, pojedinci.

Narodna je, podsetimo, protiv bilo kakve, pa i saradnje oko izbornih uslova, sa organizacijama koje su izašle na izbore.

Svoju platformu o kojoj je spreman da razgovara sa svim opozicionim partijama pogotovo onima koje su bojkotovale izbore na svim nivoima nude i Dveri.

Specifičnu poziciju u pisanju opozicionih uslova čini se imaju DSS i Ne davimo Beograd.

Iako će DSS sarađivati i učestvovati u izradi platforme, čija su polazna osnova zaključci Crte, ova stranke neće ići na sastanke i pregovore na koje će doći i stranci, kaže predsednik DSS Miloš Jovanović za Danas.

Kako dodaje, neprijatno mu je da pred strancima i to prilično nevažnim strancima, koji su u evropskim razmerama apsolutni anonimusi, iznosi svoj ili naš prljav veš i prepire se sa predstavnicima vlasti.

„Naši problemi, naša stvar, naša rešenja“, smatra je Jovanović.

Prema njegovim rečima, sazrevanje društva je proces kojem „strani faktori“ neće pomoći, već su „potrebni putevi emancipacije, sticanje demokratske kulture, jer dok se to ne desi uvek ćemo politiku doživljavati na politikantski način.

„Nema te Tanje Fajon, Bilčika, Flekenštajna, koji to može da ubrza“, kaže Jovanović. On ocenjuje da strani posrednici ne da neće nešto ubrzati već, suprotno, mogu da nam uspore i dodatno otežaju proces.

S druge strane predstavnici inicijative Ne davimo Beograd spremni su, osim rada sa Novom, SDS, DSS i ostalim pokretima iz tog političkog klastera, da sarađuju i sa SSP, DS i PSG.

Radomir Lazović, član malog veća NDB, za naš list navodi da u toj inicijativi nemaju ništa protiv da sa svim opozicionim organizacijama razgovaraju o borbi za fer izborne uslove, slobodi medija i suprotstavljanju nasilju.

„Takođe, nama je sasvim u redu da se ovi razgovori vode u različitim formatima, sa različitim učesnicima, a nadamo se da će se na kraju i koordinisati i set zahteva. Mislim da se, uz posredovanje evropskih parlamentaraca, može doći do ključnih ustupaka režima, ali je jako bitno da opozicija zahteva baš ono što može dobro da iskoristi. Kriminalni režim će na sve načine želeti da prikaže privid demokratije i zato je jako bitno da, se na kraju, bez obzira na razne formate razgovora o uslovima, koordinišemo i dogovorimo zahteve opozicije i ne dozvolimo im manipulacije. Odlično je što se i Crta direktno uključila“, ukazuje Lazović.