Tri scenarija za izbore: Izlaznost od 60 odsto mogla bi da smanji ubedljivost SNS

Dok je na predsedničkim izborima dobar rezultat Vučića skoro pa izvestan, na beogradskim izborima mogla bi da se vodi najnapetija borba i opozicija u određenim kombinatorikama ima nade da osvoji vlast, pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja sprovedenog kroz projekat „Šta Srbija misli“.

Predizborno istraživanje sprovedeno u okviru projekta „Šta Srbija misli“, putem onlajn ankete, odrađeno je u periodu od 14. do 18. marta, a ispitivala se podrška građana različitim političkim opcijama i kandidatima za parlamentarne, predsedničke i beogradske izbore.

Parlamentarni izbori: Veća izlaznost povoljnija po opoziciju

Predstavljajući rezultate istraživanja za parlamentarne izbore, istraživač Miljan Mladenović naznačio je da se u njima mogu videti različite procene konačnog ishoda izbora u tri varijante izlaznosti, odnosno ukoliko na izbore izađu samo oni koji su sigurni da će glasati i koji su sigurni za koga će glasati; ukoliko na izbore izađu svi sigurni i svi još uvek nesigurni da će glasati; kao i procena minimalnog i maksimalnog broja osvojenih glasova.

U slučaju da na izbore izađu svi birači koji imaju nameru da glasaju ili imaju određenu dozu nesigurnosti oko glasanja, izlaznost bi mogla doći do oko 60%, tj. oko 3.900.000 ljudi. Onih koji sigurno planiraju da izađu na izbore je oko 3.370.000, tj. oko 52%. Ostatak čine još uvek kolebljivi birači, navedeno je u analizi rezultata.

U ovom prvom, slučaju najviše izlaznosti, vladajuća koalicija oko SNS imala bi nešto manje od polovine glasova i lošiji rezultat nego u slučaju kada neopredeljeni i nesigurni glasači ostaju kod kuće. Za opoziciju, sa druge strane, ovo je povoljniji scenario, kako pokazuju rezultati merenja.

U slučaju najviše izlaznosti, rezultat koalicije oko SNS na nacionalnom nivou merimo na oko 45%, koalicioni partneri iz SPS bi osvojili oko 6%, a cenzus bi sigurno prešle još dve liste: lista oko Marinike Tepić sa oko 20% i koalicija zelenih partija Moramo sa oko 6%.

U igri oko cenzusa je još 5 lista: koalicija NADA sa procenjenih 3,3%, Suverenisti sa oko 3,1% , Zavetnici sa 3%, Patriotski blok sa procenjenih 2,8% i koalicija okupljena oko SDS Borisa Tadića sa 2,7%.

„Ponavljamo, ovo je procena u slučaju da sve liste izvuku na birališta sve svoje potencijalne birače“, navodi se u analizi rezultata.

U drugoj varijanti, kada na izbore izlaze samo sigurni glasači, SNS je na nešto ispod 50%, njihovi partneri iz SPS su na oko 5%, a opozicione grupacije oko Marinike Tepić i oko Ne davimo Beograd mogle bi da osvoje zajedno oko 25%. U tom slučaju, ulazak u parlament za liste oko Borisa Tadića i listu Zavetnika deluje gotovo nemoguće, dok bi za ostale liste desne orjentacije ostala šansa da cenzus pređe najverovatnije jedna od njih.

Predsednički izbori: Najbolje stoji Vučić pa Ponoš

Što se tiče podrške kandidatima na predsedničkim izborima, u rezultatima ovog istraživanja takođe imamo različite scenarije u zavinosti od izlaznosti.

Ukoliko bi na izbore izašli svi birači koji su sigurni, kao i oni koji još uvek nisu sigurni da će izaći, Aleksandar Vučić mogao bi da računa na oko 52%, a najjači opozicioni kandidat Zdravko Ponoš na oko 28%. Svi ostali kandidati imali bi između 2.5% i 5% podrške, osim Miše Vacića koji je procenjen na ispod 1% podrške.

„Ukoliko posmatramo samo sigurne glasače, Aleksandar Vučić bi mogao da osvoji i preko 55%, a u tom slučaju rezultat Zdravka Ponoša bio bi nešto niži nego u prvom scenariju“, navodi se u analizi.

Minimalni procenjeni broj glasova koje bi mogao da dobije Aleksandar Vučić je oko 1.9 miliona, a maksimalni oko 2.1 milion. Ponoševe brojke kreću se između nešto manje od milion glasova i 1.2 miliona glasova.

„Naše ispitanike pitali smo i za koga bi glasali ukoliko dođe do eventualnog drugog kruga predsedničkih izbora. Na ovo pitanje su priliku da odgovaraju imali samo izjašnjeni u prvom krugu, a rezultati pokazuju da bi, kada isključimo one koji ne bi glasali u drugom krugu i koji bi bili nevažeći listići, odnos snaga između Vučića i Ponoša mogao da bude 6:4 u korist Vučića“, stoji u objašnjenju istraživača.

Beogradski izbori: Opozicija ima šansu ako SPS ne pređe cenzus

U Beogradu je nešto napetija trka, odnosno veće šanse opozicije da pokupi glasove, ali u različitim scenarijima to i dalje ne deluje dovoljno apsolutnu većinu. Ipak, šanse da opozicija uzme parlament postoje ali samo uz nadu da SPS ne uspe da pređe cenzus u Beogradu (za šta su šanse minimalne, kako su naglasili istraživači), a da to učine barem dve liste od narednih: Ajmo ljudi, Suverenisti, Patriotski blok ili NADA.

„U toj situaciji bila bi moguća promena vlasti u Beogradu“, zaključuje se u analizi.

A podaci pokazuju da, u slučaju najveće izlaznosti od oko 915.000 glasova sigurnih i nesigurnih birača, koalicija oko SNS na čelu sa Aleksandrom Šapićem osvojila bi 43%, dok bi socijalisti mogli da osvoje 4.5%.

Najjača opoziciona grupacija oko Vladete Jankovića osvojila bi oko 27%, a koalicija Moramo 11%.

Iznad cenzusa po ovoj projekciji završili bi i NADA i koalicija oko Duška Vujoševića sa nešto preko 3%.

Ako se posmatraju samo sigurni glasači, situacija je povoljnija za naprednjake, te bi uz izlaznost od oko 755.000 ljudi, oni mogli da osvoje 46%, socijalisti i ovog puta oko 4.5%, NADA 3.5%, a dve najveće opozicione grupacije osvojile bi oko 39% zajedno.

Kompletno istraživanje sa infograficima možete pogledati na sajtu projekta „Šta Srbija misli“.