Foto: Nenad Kovačević Sa tribine „Čija je zapadna Srbija?“, koju je u Užicu organizovao Zeleno-levi poslanički klub Ne davimo Beograd, u saradnji sa lokalnim udruženjima i aktivistima, poručeno je da Srbija mora da se decentralizuje, kako bi građani, a ne Aleksandar Vučić i njegovi poslušnci, odlučivali o važnim pitanjima u sredinama u kojima žive.
Uz ocenu da je stanje u Užicu i zapadnoj Srbiji loše kao u ostalim delovima zemlje, Đorđe Pavićević, narodni poslanik Zeleno-levog kluba i profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka, kazao je da „umesto građana, odluke o svemu u Srbiji donosi jedna glava“, aludirajući Aleksandra Vučića.
„Građani moraju više da vode računa o tome u kakvom su odnosu ljudi na vlasti sa Vladom i centralama stranaka, nego o interesima grada u kome žive“, ocenio je Pavićević.
Za primere nepoštovanja interesa i volje građana, on je, između ostalog, naveo da se „ljudima u Gradini, kod Kosjerića, i pored njihovog protivljenja, gradi kamenolom iznad njihovih kuća, a u Rekovcu se traži litijum pored reke“.
Kao jedan od apsurda je naveo to da „60 odsto gradova u Srbiji nema javni prevoz i da se ta delatnost prebacila na privatnike“.
Vladan Sinđić iz užičkog udruženja Građanska čitaonica Libergraf, oceno je da je Užice „žrtva centralizacije, jer je za 20 godina izgubilo veliki broj radnih mesta, preseljenjem sedišta javnih preduzeća u druge gradove“.
Još uvek, dodao je, nije rekonstrusana barska pruga od Valjeva, pa se od Užica do Bijelog Polja putuje pet i po sati.
Kasni gradnja autoputa do Crne Gore, a trasa te saobraćajnice, naveo je, mimoišla je Užice i ići će preko Pešterske visoravni.
Užice, dodao je, „čeka obećani aerodom Ponikve, za koji je Vučić rekao da će 2016. godine biti u funkciji, a u međuvremenu je postao vlasništvo države“.
Naveo je i to da se dve godine čeka rekonstrukcija užičke bolnice, da su u veoma lošem stanju kanalizaciona i vodovodna mreža, da je grad suočen sa ekološkim i drugim problemima.
„Užice ima samo jednog narodnog poslanika – Ivanu Parlić, a Priboj četiri ili pet predstavnika u Narodnoj skupštini Srbije“, rekao je Sinđić i istako da od decembra 2013. godine nisu održani izbori za predstavnike u odborima užičkih mesnih zajednica.
Aktivistkinja Jovanka Lučić iz Užica, navela je da je problem Užica i drugih lokalnih samouprava u tome što su u lokalnim vlastima „puki stranački poslušnici“.
„Kada sam bila srednjoškolka, bilo je pokušaja promena, ali sada beli magovi gustuju na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, voditeljke se valjaju po studiju i, u takvoj atmosferi, zaista je teško da normalan i kulturan čovek može da pomisli da može nešto da promeni“, ocenila je Lučić.
Bogdan Radovanović iz Incijative za Požegu, prikazao stanje u Srbiji služeći se alegorijom o tradicionalnoj i konzervativnoj porodičnoj zadruzi na čijem čelu je „vremešni pater familijas, koji u svojim rukama drži sve dizgine“, poručivši da je „decentralizacija potpuno razvlašćivanje pater familijasa“.
„Zapadna Srbija, kao i ostali delovi Srbije, je onoga ko kontroliše centre moći u Beogradu, ali ne u institucijama, nego one pod okriljem SNS“, kazao je Radovanović.
Uz ocenu da se „osim građana, ni za šta ne pitaju ni čelnici lokalnih samouoprava“, on je kazao da „o svemu odlučuju delegirani partijski gaulajteri, a to su“, kako je rekao, „u užičkom kraju dva imena – jedan se zove Krsto (Janjušević, prim. autora), a drugi (Darko, prim. autora) preziva se Glišić“.
„Uslov da lokalne zajednice budu po meri građana je da se oni pitaju kako žele da žive, a ne da im se to nameće“, rekao je Radovanović.
Među građanima na trubini bio je Glišo Vidović, predstavnik Sindikata Sloga, koji je poručio da „svi imamo obavezu da dignemo glas i da kažemo dosta je bilo“.
„Imamo političare koji ne vode račna o narodu, već o tome kako da se dodvore ljudima na vlasti. Trideset godina nas jašu, a mi ćutimo. Moramo nešto da učinimo, a Požega nam daje primer kako to da uradimo“, kazao je Vidović.
I Ivana Parlić, poslanica Narodne stranke, javila se za reč i navela da je „SNS dobila najmanju podršku u Beogradu, te da „u decentralizaciji kriminala SNS učestvuju svi, ali najmanje građani Beograda“, poručivši da „ako želimo decentralizaciju, onda moramo da budemo odgovorni i iskreni“.
Osnivanje stranke
Đorđe Pavićević je, najavljujući osnivanje nove stranke, čiji će stožer biti Ne davimo Beograd, kazao da će ta partija „biti registrovana početkom naredne godine, da će okupiti lokalne organizacije i aktiviste. „To neće biti beogradska stranka, ali koristiće iskustva u radu Ne davimo Beograd“, kazao je Pavićević.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
