Foto: Novi OptimizamSrbija treba da se oslobodi uticaja Rusije, koji nanosi štetu njenom evropskom putu, uspostavljanju demokratije, otvorenog društva i sprečava ozbiljnije suočavanje sa prošlošću. Ovo je poručeno na tribini „Srbija pod ‘bratskom’ agresijom”, koja je u organizaciji pokreta Novi Optimizam održana u četvrtak 15. juna, u Novom Sadu.
Na tribini je ukazano da je očigledan uticaj Rusije u Srbiji. Istaknuto je da Beograd još nije jasno osudio agresiju na Ukrajinu i pored poziva iz EU da se jasno postavi prema tom ratu i uvede sankcije zvaničnoj Moskvi. Upozoreno je da su domaći mediji pod jakim uticajem ruskog narativa, dok većina novinara ravnodušno i površno izveštava o stradanjima civila. Uzrok se traži u neodustajanju od ciljeva iz devedesetih godina i očekivanjima da će Rusija pomoći u vezi sa pitanjem Kosova.
Na početku skupa prisutnima su se obratili predstavnici organizacija Novi Optimizam, Zelene mreže Vojvodine i Čini Dobro.
Otvarajući skup osnivač pokreta Novi Optimizam, Branislav Guta Grubački, rekao je da je uticaj ruske propagande u Srbiji jak i da se taj uticaj povećava. Stoga, on ističe da je Srbija stigla do raskrsnice.
„Srbija je na prekretnici, ponovo ima izbor između zapadne demokratije i vrednosti koje ona predstavlja i pogubnog uticaja proputinovske rusofilske politike. Mislimo da je uticaj ruske propagande velik i neprihvatljiv za svakog čoveka koji misli dobro svojoj zemlji“, poručio je Grubački.
Građanska aktivistkinja iz Novog Sada i predstavnica Zelene mreže Vojvodine Olivera Radovanović je ukazala da činjenice iz Ukrajine teško dolaze do građana Srbije, zbog čega nema dovoljno informacija o ruskoj agresiji. Prema njenim rečima, nedavna tragedija o kojoj se nije dovoljno izveštavalo je napad na području Hersona kada je uništena velika brana.
„Pored ubijanja civila na red je došla i ekološka katastrofa uništavanjem brane u Hersonu. To što se desilo tamo je ekocid. O tome nema dovoljno izveštaja, nema detalja, ali to što se tamo desilo odraziće se na ceo svet. Sve to otvara pitanje da li je Rusija zaista tako bratska zemlja, sa kojom mi treba i dalje da sarađujemo”, izjavila je Radovanović.
Anastasija Murcenska iz organizacije „Čini dobro“ obratila se okupljenima i podsetila na krizu sa kojom se suočava ukrajinski narod i pozvala građane da doniraju pomoć ukrajinskom narodu.
Na trbini su govorili Vesna Mališić, zamenica glavnog urednika nedeljnika NIN, Dejan Ilić, saradnik Peščanika i urednik u Fabrici knjiga, Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, Miodrag Kapor, stručnjak za energetsku politiku, Boris Varga, politikolog i novinar. Skup je moderirala novinarka N1 Marina Fratucan.
O nedostatku informacija iz rata u Ukrajini, kao i velikoj propagandi s ruske strane ukazala je zamenica glavnog urednika nedeljnika NIN, Vesna Mališić. Prema njenim rečima, pored direktnog prisustva i uticaja ruskih medija u Srbiji, opasnije je što se u srpskim medijima neguje proruski narativ.
„Ono što je tužno je da su svi naši novinari koji su imali iskustvo rata, izbeglištva, tragedije, sa tolikom vrstom neempatije, sa hladnoćom i ravnodušnošću govore o ukrajinskom ratu i o stradanju da je to nešto što je uvredljivo. Medijski izveštaji su hladni, nema osećanja da iza svega stoje neki ljudi, razrušeni gradovi, neka uništena postrojenja, da je to tragedija epskih razmera”, ističe Mališić.
Prema njenoj oceni, proruski osećaj je povezan sa političkim interesom Srbije, uglavnom podrškom Rusije u vezi Kosova.
„To se posmatra sa distancom i sa podteksom ko je nama učinio dobro, ko će nama biti čuvar Kosova u Savetu bezbednosti UN. Rusija ima pravo veta i prema toj činjenici pada svaka empatija i svako razumevanje tragedije koja se dešava”, kaže ona.
Govoreći o zahtevima EU da Srbija treba da se odredi prema ratu u Ukrajini i uvede sankcije Rusiji, te velikoj dilemi u vezi s tim u srpskom društvu, saradnik Peščanika i urednik u Fabrici knjiga Dejan Ilić ističe da nema volje ne samo na strani vlasti da se osudi Rusija nego i kod dobrog dela opozicije.
„Dominantna ideja je da ne treba uvoditi sankcije Rusiji. Tako da je očigledan uticaj Rusije u Srbiji, ali takođe nema volje i vlasti i opozicije da se osudi napad Rusije na Ukrajinu. Rusija je probušila Srbiju na različite načine, ako pogledate kadrove iz stranaka ili medijsku sceni vidite ruski novac”, ističe Ilić.
Prema njegovoj oceni, do uticaja Rusije dolazi kroz povezivanje sa nedavnom istorijom, odnosno i dalje živih ratnih ciljeva iz devedesetih godina.
„Mi i dalje nismo izašli iz prošlosti. Mi čekamo svaku novu priliku da ponovo uđemo u novu bitku i da ponovo probamo da dobijemo ono što nismo dobili devedesetih. Mi nismo raščistili sa tim stvarima, nas ubijanju devedesete. Dok se to ne raščisti mi ćemo se i prema ovom ratu ponašati ovako. Ljudima bude žao stradanja, ali kad se upali lampica Kosovo onda ništa više ne postoji, sve priče stanu, pa je i tako Rusija u savezu sa ovim režimom”, ističe Ilić.
Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, Jelica Minić, kaže da su izveštaji EU o Srbiji sve oštriji. Ona objašnjava da EU ima svoju agendu, Rusija svoju, dok je Srbija mala zemlja u „problematičnom regionu koji je to postao njenom zaslugom”.
„Slažem se da smo mi i dalje robovi devedesetih i nismo još poleteli slobodno. Za sve to je još od 1999. Kosovo argument. Međutim pojavilo se još mnogo drugih stvari i sada imamo dugu listu, sa jedne strane je usvajanje evropskih vrednosti, treba usvajati nove zakone, to je veliki zadatak međutim mi ni to ne radimo kako valja”, kaže Minić.
Podsetila je da su u prošlosti Srbi bili okrenuti evropskom pravcu, a ne Rusiji.
„O tome moramo da razgovaramo, da ono što smo imali najbolje u našoj istoriji to je bilo okrenuto ka Evropi. Danas Srbi ne znaju kako se u Rusiji živi. Ne znaju koji su problemi u Rusiji. Mali broj ljudi je uopšte bio u Rusiji. Odakle tolika ljubav“, navela je Minić.
Sve što je i do jednog metra dubine a tiče se energetike to je vlasništvo Ruske Federacije, na ovaj način je stručnjak za energetsku politiku, Miodrag Kapor, objasnio razmere prisustva Rusije u Srbiji.
Kapor je podsetio da je veliki uticaj Rusije počeo 2008. godine kada je NIS “predat” Rusiji, čime, smatra on, počinje intenzivni proruski narativ. Kapor objašnjava da je NIS kompanija sa gotovo najvećim obrtom kapitala u Srbiji, te stoga ima mogućnosti da finansira razne vrste dezinformacija, u mejnstrim medijima i na internetu.
Danas je nova tema prodaja Petrohemije, a Kapor navodi da Srbija kao članica Energetske zajednice EU treba da sledi pravila, ali ih ona ne poštuje.
„To je uticaj autohtonog srpskog nacionalizma, a prirodni saveznik tog nacionalizma je Ruska Federacija sa Vladimirom Putinom. Dakle, ova agresija je samo ogolila tu saradnju i da se to nije desilo ko zna koliko bi bilo potrebno vremena da mi shvatimo razmere povezanosti vladajuće elite u Srbiji i Rusiji”, ističe Kapor.
Prema njegovim rečima, potrebna je intenzivna borba protiv ruske propagande.
„Mi nemamo kapacitet kao društvo da Srbiju izbacimo iz kandži propagande, pošto sami ne možemo to da promenimo moramo tražiti savezništvo u državama koje nam mogu pomoći, a koje su ekonomski mnogo razvijenije”, rekao je Kapor.
Politikolog i novinar Boris Varga kaže da je Srbija u prošlosti, zbog velikosrpske politike, napravila dva pogrešna izbora. Najpre je 1991. posle avgustovskog puča u Sovjetskom savezu izabrala pogrešan put, jer nije primetila da je rešenje njenog nacionalnog pitanja “svih Srba u jednoj državi” zapravo politika “svih Srba u EU”. Drugi pogrešan civilizacijski izbor, navodi Varga, bio je 24. februara 2022. kada je Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu.
„Kada sve rezimiramo dobijamo tabue srpskog društva i politike. Tabui su Kosovo, zločini u regionu, kao što su genocid, etničko čišćenje, problemi ekspanzije u regionu, sve veći tabui prema zapadu, prema Sjedinjenim Američkim Državama i ja bih rekao da je novi tabu Ukrajina. Suština je antizapadni narativ”, smatra Varga.
Prema oceni Varge, ne radi se dovoljno na kulturi sećanja već se plasira revanšizam kao vrsta nacionalističke ideologije.
„Dominantan narativ je da je rat u Ukrajini iz groba podigao zombija, a to je srpsko-ruski svet. Tog uticaja se moramo osloboditi. Rat se vodi za Ukrajinu, za Evropu, ali i za Srbiju”, istakao je Varga.
Učesnici tribine su ukazali da su i pored jakog uticaja ruskog narativa i politike, građani Srbije u svakodnevnom životu su više okrenuti Evropi i da to pokazuju time što se više školuju na zapadu i teže da im budućnost bude po ugledu na evropska društva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
