Tribina „Stop krvavim košuljama“: Stvoreni smo da ne budemo podanici

Dok su građani ulazili u salu, u kojoj pred početak tribine nije ostalo mesta ni za stajanje, sa ozvučenja su se čuli taktovi čuvene koračnice „Aj Karmela“ iz španskog građanskog rata, prepevane na srpski jezik, koja je obeležila prošlogodišnje proteste „Protiv diktature“ u Beogradu.

Tribina je započela citatom Bertolta Brehta, koji je zapisao da postoje ljudi koji „se bore jedan dan i oni su važni; postoje oni koji se bore godinu dana – oni su dobri; postoje ljudi koji se bore više godina – oni su veoma dobri; a postoje ljudi koji se bore čitav život – oni su neophodni“.

Lider Levice Srbije Borko Stefanović, poručio je da mu je srce puno kada vidi koliko je sugrađana došlo da ga podrži, uz opasku da sinoćnji skup nema karakter stranačkog, jer su u ovakvim trenucima podele po strankama najmanje važne. „Treba nam veći prostor“, uzviknuo je neko iz publike, aludirajući na mnoštvo onih koji su ostali u lobiju ispred sale opštine Stari grad, jer prostor nije mogao da primi sve građane koji su došli da kažu odlučno ne „krvavim košuljama“.

– Šta god uradili ili pokušali, gde god nas razbijali i napadali, neće nas zaustaviti, kao ni promene i pravdu koje dolaze u Srbiju. Ovakve tribine su pokazatelj da se naša zemlja budi i da posle mraka dolazi svitanje. Vlast nama poručuje da smo neprijatelji. Oni pokušavaju da kroz stare oprobane fašističke metode, one koji drugačije misle i koji nisu sa njima proglase neprijateljima, a kada ste nekome neprijatelj, onda više niste ni ljudsko biće; ukoliko za tog nekog niste ljudsko biće, onda za njega predstavljate štetočinu i bubašvabu koju treba zgaziti – istakao je Stefanović.

On je naglasio da oni koji drugačije misle nisu neprijatelji vlasti, već ljudi koji će jednog dana napraviti bolju, pravedniju i lepšu Srbiju. Govoreći o napadu na njega koji se desio minulog petka u Mesnoj zajednici Rasadnik u Kruševcu, Stefanović je ocenio da je značenje te „poruke“ bilo „ako možemo ovako nešto tebi da uradimo, zamisli šta tek možemo drugima, koji nisu na javnoj sceni“.

– Nismo stvoreni da kod kuće uzgajamo muškatle i da budemo mali ljudi. Stvoreni smo da ne budemo podanici – poručio je Stefanović.

Književnica Vida Ognjenović, ukazala je da je uoči jednog političkog skupa izvršen pokušaj ubistva, što je veoma ozbiljna stvar. Ona je zbog toga navela da je „do juče“ za sebe verovala da je slobodna građanka, ali da sada misli da je to fraza koja pripada nekim prošlim vremenima.

– To što se dogodilo Stefanoviću je poteklo iz našeg parlamenta. Naša skupština je arena razljućenih lavova koji riču i ujedaju na sve strane, a jedini zadatak im je da opoziciju onemoguće da išta kaže. Drugim rečima, naš je parlament opstruisan, mi nemamo skupštinu, i nama upravlja samo vlada, ili bolje rečeno jedan čovek. NJihovi članovi reči iz parlamenta sada sprovode u delo, udaranjem metalnim šipkama po glavi – upozorila je Ognjenović.

Dramski pisac Siniša Kovačević, rekao je da za njega najgora kombinacija nastaje onda kada se spoje neznanje i prepotentnost, uz opsaku da mu se čini da aktuena vlast počiva upravo na toj kombinaciji. On je ironično primetio da je Stefanovića zapravo napalo „nekoliko poštenih Kruševljana, koji su tada išli na večernju liturgiju, zatim u večernju školu, a onda da dobrovljno daju krv“.

– Onda je naišao Stefanović i počeo da im vređa kućnu ikonu i porodicu, pa je došlo do nasilja. Ja vas pozivam na bojkot. O kakvim izborima mi možemo da govorimo kada su Stefanovića metalnim štanglama češljali. Oteto nam je ono što je najsvetije, a to je sloboda, a kada nje nema, nema ničega, nema ni neba nad nama – uzviknuo je Kovačević.

Glumac Tihomir Stanić sa okupljenima je podelio da je za prebijanje Stefanovića saznao tako što je, pred sam izlazak na scenu, tokom pretpremijere predstave Petrijin venac u Ateljeu 212, slučajno pogledao vesti na telefonu i video Borkovu krvavu glavu.

– Od tog časa mi se u glavi stalno vrti jedna pesma LJubomira Simovića „Balada o Stojkovićima“, i ja ću je večeras izrecitovati, uz posvetu Borku Stefanoviću – kazao je Stanić, i počeo da kazuje pesmu koja počinje stihovima „bije batinaš, bogme, svojski udario“.

Glumac Sergej Trifunović, nakon izvinjenja zbog kašnjenja, za prisutne je imao veoma kratku, ali efektnu poruku.

– Ja nemam šta više da vam pričam dragi prijatelji, zemljaci, braćo – na ulice! Ništa vam drugo ne mogu reći osim – na ulice! Kako je ono govorio Gandi; „prvo vas ignorišu, pa vam se smeju, onda se bore protiv vas i na kraju – pobedite“. Na ulice – ponovio je Trifunović.

Spisateljica Biljana Lukić, koja je prema sopstvenim rečima nedavno i sama bila fizički napadnuta zbog stavova koje iznosi na Tviteru, podsetila je da su se stvari koje se sada događaju već dešavale devedesetih, te da su ljudi već bili nazivani izdajnicima i stranim plaćenicima.

– Kada je Milošević počeo da ubija, svet nam je pritekao u pomoć. Međutim, Milošević je bio protiv sveta, a Vučić je njegov slepi sluga, tako da ćemo ovoga puta morati sami da se oslobodimo. LJudi koji gaje muškatle i spuštaju glavu misle da će biti pošteđeni, ali neće. Doći će svako na red, to je sasvim sigurno. Zato je potrebno da se i oni sa manje hrabrosti i mogućnosti uzdignu i kažu „dosta je bilo“. To je ključ solidarnosti – zaključila je Lukić.

Na kraju, Borko Stefanović je pozvao sve koji su u mogućnosti, bez obzira na stranačke boje, da se u petak uveče pojave na tribini u Kruševcu, kako bi pokazali da su jači od nasilja.