Trifkovič: Rešavanje KiM da se vrati u ruke UN

Ona smatra da ne bi trebalo čekati sa rešavanjem ovog ozbiljnog pitanja.

Ona je, kao sagovornica u serijalu Kosinus, konstatovala da su Briselski sporazumi degradirali srpske nacionalne i državne interese, dok Priština nije ispunila nijednu obavezu. Trifković je novinaru Nikoli Todoroviću rekla i da bi formiranje Zajednice srpskih opština, s obzirom na zakon po kojem je predviđena, predstavljalo građenje nezavisnosti Kosova.

Prilike na međunarodnoj sceni su promenjene u odnosu na vreme kada je počelo nasilno odvajanje Kosova i Metohije od Srbije, uverena je Trifković i objašnjava da zamrznuti konflikt „znači da sve stavljate u nekakav status kvo, umesto da se bavite problemom“.

Ona veruje da je kompromis sa Albancima sa Kosova moguć, ali ne sa „strukturama koje je unapred instruisala Amerika, jer ona želi nezavisno Kosovo, pogotovo ako su terorističkog, kriminogenog porekla“. Sigurno ima onih sa kojima možemo da se dogovorimo.

To su obični ljudi kojima imaju problem u svakom smislu da žive u sistemu uspostavljenom na Kosovu, tvrdi Trifković, ubeđena da je moguće naći takve sagovornike, mada ne može da kaže da će se to desiti u sadašnjim uslovima. Kao članica Radne grupe pokreta Dveri za Kosovo i Metohiju, koja je nedavno boravila u Moskvi, ona se pozvala na primer Rusije, gde „više nema problema sa Čečenijom, već je Ramzan Kadirov u mnogim slučajevima veći Rus od mnogih Rusa“.

Trifković ističe da rešavanjem kosovskog problema ne bi trebalo da se bavi Evropska unija (EU), ne samo zato što Srbija nije član, već i zbog toga što smatra da Unija „definitivno danas nema međunarodnu važnost kakvu je možda imala u nekom trenutku“.

Mesto za razgovor o Kosovu i Metohiji su UN, gde bi, prema njenoj oceni, razgovori mogli relativno brzo da se vrate, ako to zatraži Srbija, odnosno predsednik države.

Trifković priznaje da je rešavanje kosovskog problema dugoročan proces, ali je uverena da to ide u prilog Srbiji, jer se situacija u svetu menja. Prema njenom stavu, Srbija bi trebalo da se vrati na rezoluciju Saveta bezbednosti 1244 i Ustav Srbije, u kojem je jasno definisan teritorijalni integritet Srbije i da su Kosovo i Metohija njen sastavni deo.

Nema odstupanja od Ustava Srbije. Albancima na Kosovu i Metohiji je apsolutno potrebno dati autonomiju, može da se pregovara o stepenu autonomije, postoje različiti modeli, čak i neki međunarodi primeri, rekla je Trifković. Za nju je, međutim, neprihvatljivo da Srbija, kao deo međunarodno garantovanog rešenja, eventualno pristane da Kosovo dobije stolicu u UN.

Srbija ne bi trebalo da prihvati nikakav međunarodni subjektivitet Kosova i Metohije, poručila je Trifković, koja tvrdi da „on i ne postoji“. Nasilno ga je, pre svega, stvorila Amerika, ocenila je ona, protiveći se da Kosovo bude član i međunarodnih sportskih organizacija.

Trifković ne smatra realnim održavanje međunarodne konferencije o Kosovu, uz učešće velikih sila, koje se obično organizuju posle ratova, kao deo mirovnog sporazuma, dok je ovde prošlo već dosta vremena od kada je on završen.

Na pitanje da li bi građani trebalo da se izjasne o eventualnom rešenju za kosovski problem, Trifković je uzvratila da je Ustavom jasno definisano da je Kosovo sastavni deo Srbije i da je nemoguće raspisati protivustavni referendum.

Ona objašnjava da se građani, na primer, ne mogu pitati da li se slažu da prihvate sveobuhvatni mirovni dogovor sa Prištinom koji bi de fakto značio nezavisnost.

Ukoliko bi ova vlast smatrala da bi trebalo da se odreknemo dela svoje teritorije, jedini mogući put je ulazak u proceduru za promenu Ustava, ali Trifković tvrdi da je tako nešto „istorijski nezamislivo za Srbiju“. To bi, kako ukazuje, bio jedinstven primer u svetu da se neka država u miru odriče dela svoje teritorije. Za nju je, kaže, Kosovo i Metohija kamen temeljac srpske istorije, državnosti i kulture, „nešto što nam je ostavljeno testamentom“.

Ako govorimo o Kosovu i Metohiji, nikad ne razmišljam samo o ljudima koji sada tu žive i živeće ubuduće, već i o onim Srbima koji su dali život da bismo ostvarili svoju državnost i očuvali Kosovo i Metohiju kao srpsku teritoriju, zaključila je Trifković.