Trifunović: Ne postoji to na šta će Vučić reagovati, osim na ljude na ulici

Nade polaže u paralelnu pobunu i bunt mladih.

Sada smo u trenutku kad bi mogli neki novi mladi ljudi, studenti da dignu neku novu, paralelnu bunu, kaže gost N1.

Ističe da su grozne i jezive stvari te kao što je današnji slučaj sa testovima za malu maturu, koji su procurili u javnost. Ali svakodnevno imamo tako grozne stvari i nadam se da će sve to kod mladih probuditi bunt, dodao je.

Govoreći o povlačenju s mesta organizatora protesta, kaže da je bio izrevoltiran izjavama pojedinih opozicionara i njihovim pritiskom da se pojave na kamionu.

„Postojao je jedan ozbiljan pritisak određenih političara, iz određenih stranaka koji su u jednom trenutku uporno insistirali da oni moraju da se pojave i nešto da govore, jer su mislili da ti protesti moraju da imaju stranke iza. Ja sam jednog dana, revoltiran tim napadima, koje nisam razumeo – jer sam mislio da je zajednički cilj, cilj svih nas, da smenimo ovu vlast… Ali ne sa tom kompromitovanom opozicijom koju vlast već godinama vrti kroz svoje medije. Mislio sam da je onaj deo ljudi koji je opoziciono nastrojen i koji podržava tu borbu protiv Vučića mnogo veći i mnogo jači od opozicije same. Jednom izrevoltiran izjavama tih ljudi iz opozicije, rekao sam da nikad u životu neću stajati s njima na kamionu i da ću onog trenutka kad se oni pojave da govore o protestu, da ću ja sići“, naveo je on.

Dodao je da se to i dogodilo i to onda kad je protest bio najjači, kad je doneo mnogo „malih pobeda“.

Trifunović kaže da ne želi više da podrži nijednu stranku, niti ijednu ličnost, navodeći da je napravio dovoljno grešaka podržavajući neke ljude.

On je naveo da je svojim ličnim primerom i tim činom hteo da ukaže na važnost poštovanja javne reči.

Komentarišući zahteve koje je formulisala opozicija, Trifunović kaže da su od samog početka ljudi koji su protestovali pričali o svemu tome i dodaje: „Mislite li da se u jednom trenutku ovi naši, građanski protesti ne bi sveli na to isto? I da li bismo bili jači da smo mi, neki građani koji nisu članovi stranaka, izneli sve to pred vlast? Ja mislim da bismo bili mnogo jači, da bismo pobedili u tom slučaju“.

Trifunović kaže da je njegova kritika bila usmerena ka tome da se te opozicione stranke promene, da promene način na koji funkcionišu, da bi svojom idejom promenile sistem u kom učestvuju, ali dodaje da su one dosta sujetno shvatale kritiku i da ništa nisu uradile.

Ali, ističe: „Ova vlast je toliko zla i toliko odvratna, da je čak i takva opozicija bolja“.

Smatra da se oštrica protesta otupela ulaskom političara, dodajući da je na to upozoravao. Ali, navodi da misli da je to jedini način na koji ova vlast može da se smeni. „Ne postoje ti šatori, te stranke, ti političari, ne postoji to na šta će Vučić reagovati, osim na ljude na ulici“.

Trifunović navodi da su sve sitne pobede napravili ljudi na ulici – smene, pritiske, to što je izašlo „u svet pod kakvim ludacima živimo“. „Dajte da vidimo ko je opozicija, s kim možemo da idemo, ginemo… Jer, s druge strane, imamo ljude koji će braniti svoj položaj i svoj novac čak i krvlju. Ja sam ubeđen u to. Ja mislim da su to ljudi koji će sve to što su sticali i krali svih ovih godina braniti do kraja. A moramo da vidimo da li smo i mi spremni da idemo do kraja, dok ova vlast ne ode po svaku cenu. Ja mislim da je ovo najgora vlast koju bilo koji slobodan čovek može da zamisli u Evropi u 21. veku… Ne pozivam na rat, već da sva naša građanska, mirnodopska prava moramo upotrebiti da ovu vlast sklonimo“.

Kaže da je paradoksalno to što ljudi koji su suštinski gladni podržavaju vlast i navodi da je tužno što protest nije  uspeo da ubedi te ljude, do kraja, o čemu se radi. Trifunović smatra da je velika pobeda što su uspeli da, po malim gradovima, izvedu ljude na ulicu. Protesti tamo su krucijalni i izuzetno važni, jer je strah mnogo veći u manjim mestima, gde se treba boriti protiv nekih lokalnih šerifa koji uteruju strah u kosti, ističe.

„Pozivam opoziciju – nije borba na Starom gradu, borba je u Ćićevcu, u istočnoj Srbiji, već u svim tim malim gradovima do koji niste došli“, naveo je.

Trifunović se osvrnuo na prebijanje studenata u Novom Sadu, navodeći da je to nasilje dokaz da je vlast uzdrmana – što znači, dodaje, da ne sme da se stane.

Upitan o dijalogu opozicije i vlasti, Trifunović smatra da sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem nema šta da se razgovara. „To su osnovne stvari, temelj. Zar se oko toga pregovara, jel treba da se sedne i kaže – molim vas gospodine Vučiću oslobodite medije… Jel to tema za razgovore i pregovore“, pita.

Govorio je i o licemerju EU, kojoj kaže da to neće zaboraviti, iako se apsolutno bori za evropske vrednosti.

„Mi smo sedam godina živeli kao jedna kolateralna šteta, mi smo bili neki piončići koji su bili ispod radara, dok ovaj čovek ne završi taj posao oko Kosova, očigledno. I zato je EU bila slepa. Onda kada su shvatili da imaju desetine hiljada ljudi na ulici, onda su to krenuli da zataškavaju, zato i imamo izveštaj EK koji govori o tome“.