Trolovi i botovi napadaju društvene mreže, institucije nemoćne da spreče govor mržnje

Profesorka komunikologije Viktorija Kafedžiska smatra da u regionu, ali i u zemlji, postoji prevelika koncentracija gneva i podela među građanima, a ono što zabrinjava jeste da se takav uzlet ubrzano širi, posebno među mladima, zbog dugog čekanja na ulazak naše zemlje u EU.

Ona kaže da države ne treba da ćute o ovim situacijama i da preduzmu mere i korake koji su u njihovoj nadležnosti kako bi sprečile ovu situaciju koja može imati bezbednosne reperkusije.

– Nažalost, Makedonija i zemlje u okruženju izgubile su granicu između onoga što su mediji, društvene mreže i šta je privatnost. Svaka reč izgovorena ili napisana u medijima je poruka u društvu. Kada govorim o mediju, mislim na onaj koji dolazi iz „zdravog društva“, kao u razvijenim zapadnim zemljama, koji u svom svakodnevnom radu ne koristi uvredu ili mržnju. Nažalost, kod nas toga nema, zbog čega virus prizemljenog društva i dalje buja u zemlji – dodaje Kafedžiska.

Profesor komunikologije sa Međunarodnog balkanskog univerziteta Kafedžiska ne isključuje mogućnost ruske propagande koja preko Bugarske može da prodre na društvene mreže u zemlji, ali i u okruženju, a sve u cilju ostvarivanja sopstvenih geopolitičkih interesa.

Prema njenim rečima, to uglavnom rade ljudi koji na internetu distribuiraju zapaljive, uvredljive i lažne sadržaje.

– Problem je što mi kao država, ali i zemlje u regionu, nismo izgradili preventivne mehanizme za ove pojave, a dozvoljeno je da se obični građani nepotrebno uključuju u kalkulacije preko društvenih mreža, a za to država nema mehanizam na višem nivou da reaguje i spreči. Istovremeno, teško je reći da li Rusija u ovom konkretnom slučaju ima uticaja na pogoršanje bugarsko-makedonskih odnosa, ali ono što je za mene simptomatično je da EU ćuti o ovoj pojavi. Ako postoji ruski uticaj, zašto EU ne reaguje u pravcu upozorenja Bugarskoj – kaže Kafedžiska. Ona dodaje da se sa tim stvarima mora zaustaviti, a za to je potrebno da država reaguje kroz svoje zakone i propise za regulisanje ove sfere, što se, nažalost, prema njenim rečima, u ovom trenutku ne vidi.

Deo komentara na društvenim mrežama, koji šire mržnju, neistinu i laž/FOTO, printscreen Fejsbuk

S druge strane, univerzitetski profesor krivičnog prava Gordan Kalajdžiev je nekoliko puta do sada u izjavi domaćim medijima naveo da je širenje rasističkog i ksenofobičnog materijala uz poziv na nasilje putem kompjuterskog sistema precizno propisano u Krivičnom zakoniku, u čl.394. Prema njegovim rečima, kazna za ovakve pozive na nasilje, ukoliko postoje teži oblici kršenja zakona, može biti i do deset godina zatvora.

– Krivični zakonik precizno opisuje da ako se širi rasistički ksenofobični pisani materijal, slika ili drugi prikaz ideje ili teorije koja potpomaže ili podstiče mržnju, diskriminaciju ili nasilje nad osobom ili grupom na osnovu nacionalnog ili etničkog porekla ili sl. kažnjava se zatvorom od jedne do pet godina – kaže Kalajdžiev u izjavi domaćim medijima na ovu temu.

U međuvremenu, Ministarstvo unutrašnjih poslova formiralo je poseban štab za proslavu 151. godišnjice rođenja revolucionara Goce Delčeva, za koji je najavljen dolazak veće grupe bugarskih državljana u Skoplje.

Premijer Makedonije Dimitar Kovačevski je u emisiji „360 stepeni“ na televiziji Alsat rekao da će MUP obeležavanje rođendana Goce Delčeva učiniti mirnim i dostojanstvenim. Ministar unutrašnjih poslova Oliver Spasovski je, gostujući u „Utrinski pečat“, takođe apelovao na mirno i dostojanstveno slavlje.

„Ministarstvo unutrašnjih poslova i službe bezbednosti su tu da urade sve i obezbede mirne uslove“, rekao je Spasovski i najavio da MUP i agencije imaju svakodnevne aktivnosti i da se za ovu aktivnost formira poseban štab.

Šta je internet trol?

Trol je žargonski izraz za osobu koja objavljuje, odnosno distribuira huškačke, uvredljive i lažne sadržaje na internetu (društvene mreže, blogovi, „čet sobe” itd.) ili u stvarnom životu, u javnom prostoru. Imenica „trol“ je engleska reč (trol) i označava ružnog patuljka ili diva.

Upotreba datira iz 1610. godine i potiče od staronordijske reči „trol“ što znači džin ili demon.

Reč se odnosi na trolove u skandinavskom folkloru i dečijim pričama: asocijalna, svadljiva i sporo misleća stvorenja. Oni otežavaju život putnicima.

Trolovi postoje u folklornoj i fantastičnoj književnosti vekovima.

Trolovanje na mreži postoji koliko i internet. Cilj i namere trola su da izazove emocije mržnje i/ili straha, kao i da manipuliše percepcijom drugih.

Štaviše, svrha trolovanja je da poremeti onlajn aktivnosti rivala ili namerno izazove zabunu ili štetu drugim korisnicima interneta. Najčešći savet stručnjaka je da ignorišete trolove jer, ako ništa drugo, uživaju u provokaciji.