TS: Izveštaj ODIHR pokazuje da postoje problemi sa zloupotrebom javnih resursa i finansiranjem izbora u Srbiji

Kako se navodi, ODIHR je u izveštaju na engleskom dao devet prioritetnih i 17 ostalih preporuka koje Srbija treba da ispuni da bi sledeći izbori bili održani po demokratskim standardima.

Navodi se da je ODIHR ocenio da su i pored poštovanja osnovnih prava, „kombinovani uticaj neuravnoteženog pristupa medijima, pritisaka na zaposlene u javnom sektoru da podrže vladajuće partije, značajne razlike u resursima za finansiranje kampanje i zloupotreba administrativnih resursa doveli do nejednakosti među takmacima na izborima“.

Dodaje se da se u izveštaju ukazuje i da su predsednik i premijerka tokom kampanje predstavljali brojne infrastrukturne projekate i da je ta aktivnost učinila uslove za nadmetanje na izborima neravnopravnim, „zamagljujući razliku između državnog i partijskog“.

U vezi sa novim Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, ODIHR je podsetio da nije primenjena njihova ranija preporuka da se uvede ograničenje maksimalnih troškova kampanje po jednoj izbornoj listi ili kandidatu i ukazao da se sredstva za finansiranje kampanje uplaćuju neposredno pred izbore, što onemogućava učesnike da ih efektivno koriste.

Pored toga, ODIHR traži da se u Srbiji urede pravila o vođenju kampanje „trećih lica“, da kazne za propuste u izveštajima o troškovima kampanje budu delotvorne, srazmerne i odvraćajuće i na potrebu da se unaprede odredbe Krivičnog zakonika.

Dodaje se da ODIHR navodi da se „mora postaviti jasna zakonska granica između obavljanja javne funkcije i aktivnosti u izbornoj kampanji, i preduzeti mere za sprečavanje zloupotrebe položaja i javnih resursa“.

„Između ostalog, preporučeno je da se zabrana medijima da prenose informacije o pojedinim aktivnostima javnih funkcionera proširi na celu kampanju, a ne samo poslednjih deset dana“, naveo ODIHR, a Transparentnost Srbija ocenila da je to jedna od slabih tačaka u izveštaju ODIHR.

Transparentnost je ocenila da se problem ekstenzivne funkcionerske kampanje mora rešavati u korenu – tako što bi bilo jasno propisano koje su to redovne aktivnosti javnih funkcionera i koje aktivnosti oni ne smeju da sprovode tokom kampanje.

Prema ocenama ODIHR, javni televizijski servisi su pokrili aktivnosti učesnika u kampanji, ali su „naširoko nekritički izveštavale o aktivnostima javnih funkcionera, koji su ujedno bili kandidati na izborima“, dok su privatne stanice sa nacionalnim pokrivanjem „predstavile kampanju bez sadržajnog uređivanja i fokusirali svoje vesti na javne funkcionere“.

Dodaje se da je ODIHR naveo da je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i pored svojih nadležnosti bilo „uglavnom pasivno tokom kampanje“.

Navodi se da je među preporukama ODIHR i da izborna administracija treba da unapredi postupak rešavanja sporova.