TS: Preporuke GRECO kao podsticaj

Srbija je između 2005. i 2014. izvršila mnoge, uglavnom korisne promene u propisima, upravo na osnovu preporuka GRECO, i to je uticalo na dopune Krivičnog zakonika i poboljšanje propisa o finansiranju partija i državnih službenika, navodi se u saopštenju.

Preporuke iz četvrtog kruga evaluacije GRECO, koje se tiču parlamenta, pravosuđa i Agencije za borbu protiv korupcije, Srbija nije ispunila ne samo u okviru roka, do kraja 2016. godine, nego ni do danas, ukazuje TS.

Problem čini još ozbiljnijim to što je većina aktivnosti koje je Srbija dobila kao zadatak od GRECO već odavno deo nacionalnih strateških akata, ali ni to nije pomoglo da se stvari promene.

Mnoge od mera su deo Akcionog plana za poglavlje 23, ali ni to nije bilo od pomoći.

Te činjenice ozbiljno dovode u pitanje proklamovanu spremnost za borbu protiv korupcije, kao i za ostvarivanje evropskih standarda u celini, navodi se u saopštenju.

Transparentnost Srbije ukazuje da ocenama GRECO dodatan značaj daje to što ih Evropska komisija uzima kao bitan kriterijum u svojim izveštajima o ostvarivanju standarda u oblasti borbe protiv korupcije.

U saopštenju se dodaje da izveštaj GRECO podseća da bi parlament u normalnom toku stvari trebalo da nadzire izvršnu vlast i da za to ima delotvorne mehanizme.

Značajan deo preporuka se odnosi na pravosuđe i ima za cilj da poveća nezavisnost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i unapređenje transparentnosti njihovog rada.

Transparentnost Srbija smatra da je ispunjavanje tih preporuka samo početak rada na prevenciji borbe protiv korupcije, a da je za osetne pomake potrebno mnogo više – da parlamentarci zaista žele da se koriste svojim ovlašćenjima u nadzoru izvršne vlasti i da javni tužioci bez straha i selektivnosti gone aktuelne slučajeve korupcije, navodi se u saopštenju.