Turajlić: Vladalac kao da stoji na ramenima Nemanjinog spomenika

Za svaku zemlju njeni koreni i njena prošlost jesu važni, ali oni nisu i ne mogu biti odrednica njene budućnosti. Jer budućnost zavisi od nas danas i od onoga što ćemo mi ugraditi u te nasleđene korene. Međutim, svaki spomenik, pored odavanja počasti nekom vremenu, nekoj ličnosti ili događaju je istovremeno i slika vremena u kome nastaje. Otuda imam utisak da grandioznost ovog spomenika ima za cilj da nam prikaže značaj i veličinu Srbije danas. Kao da naš današnji vladalac zamišlja kako stoji na ramenima Stefana Nemanje. Zato je valjda i spomenik tako besmisleno visok. A u stvarnosti je Srbija tako daleko od projektovane slike – ocenjuje u razgovoru za Danas Srbijanka Turajlić, profesorka Univerziteta u Beogradu u penziji, odgovarajući na pitanje kako je doživela otkrivanje spomenika Stefanu Nemanji pre par dana u Beogradu.

Kako dodaje, kao pripadnica posleratne generacije ima u pamćenju bezbroj ceremonija otkrivanja spomenika diljem zemlje.

– I naravno da ne mogu da kažem da i izbor spomenika i same ceremonije nisu imale za cilj svojevrsnu promociju državnog vrha. Ali je ta promocija bila nekako implicitna, te se ni u jednoj prilici nije govorilo da bez nečije lične uloge tog spomenika ne bi ni bilo. U tom smislu dok sam posmatrala ceremoniju otvaranja, s tugom sam se zapitala kako smo kao društvo od normi ponašanja usvojenih u jednom nesumnjivo nedemokratskom vremenu stigli do današnjeg idolopoklonstva jednom čoveku u vremenu koje bi trebalo da bude označeno kao demokratsko.

* Kako vidite kritike stručne javnosti o izgledu, veličini i mestu gde je postavljen kao i činjenici da je njegova cena proglašena državnom tajnom?

– Iskreno drago mi je da se moje laičko mišljenje poklapa sa negativnom ocenom koju je dala struka. Lično mi je žao što je železnička stanica izmeštena iz centra grada i što je po tome Beograd izgubio deo tradicije koju je delio sa svim velikim evropskim gradovima. Tužno je da pod okriljem brige o korenima mi brišemo realnu prošlost. O ceni i njenoj tajnosti gotovo da i nema smisla trošiti reči. Poučeni primerima od fontane na Slaviji do novogodišnje jelke možemo pretpostaviti da su troškovi enormni, daleko veći nego za slične objekte bilo gde u svetu. Znamo, takođe, i da se provizija uvek računa kao procenat ukupnih troškova. Kao što nažalost i znamo da se u ovoj zemlji deca leče SMS porukama.

* U Srbiji je, prema tvrdnjama državnih zvaničnika, u toku masovna vakcinacija. Kako ocenjujete proces vakcinacije stanovništva?

– Rekla bih iznenađujuće dobro, u poređenju sa nizom drugih stvari. Portal E-uprave je dobro zamišljen i koliko sam ja videla dobro i funkcioniše. Možda su na njemu mogle da se nađu i osnovne informacije o vakcinama, što bi građanima olakšalo izbor, no to svakako nije ključno. Svojevrsnu kontroverzu izaziva činjenica da je građanima ponuđen izbor između vakcina koje još nisu stigle ili nisu ni odobrene. Lično sa tim nemam problem. Svako ko prati priliv vakcina u zemlju može da proceni da li će da čeka neku određenu vrstu vakcine ili će da se prijavi za bilo koju koja je na raspolaganju.

* Možemo čuti od predsednika države da je trenutno teže nabaviti vakcinu nego atomsku bombu. Verujete li da će biti vakcine za sve građane?

– Po mom najdubljem ubeđenju bilo bi dobro kad bi se predsednik uzdržao od takvih, pa i bilo kojih drugih izjava. One prirodno stvaraju paniku među stanovništvom i onda kao rezultat imamo gužve poput onih od pre nekoliko dana. Prateći situaciju u svetu stiče se utisak da se trenutno oko vakcina vodi svojevrsna bitka između država. Prirodno je da i naša zemlja u tome učestvuje. Međutim, ja ne vidim lidere drugih zemalja da svake večeri preko TV ekrana pričaju građanima o svom herojstvu i nadčovečanskim naporima. Uloga države se u takvim situacijama podrazumeva i nema nikakvog razloga da se ona posebno ističe.

* Kako komentarišete snagu antivakserskog lobija i šta bi trebalo država da uradi na njegovom slabljenju?

– Ako se pogledaju gužve koje su nastale pri takozvanom slobodnom vakcinisanju, onda se stiče utisak da taj lobi i nije tako moćan. Nevolja je u tome što je predsednik države i promociju vakcinacije, kao i sve drugo, politizovao, tako da je u javnosti stvorena slika da je izbor vakcine, pa čak i samo prihvatanje vakcinacije pitanje političkog opredeljenja. Od samog početka svedočimo korišćenju pandemije za politički marketing, što je po mom najdubljem ubeđenju nedopustivo. Možda bi mlađe generacije začudilo, ali stariji se sigurno sećaju da tokom epidemije variole vere, koja je bila daleko opasnija i smrtonosnija, mi nijedanput nismo ni videli ni čuli predsednika tadašnje države. No država je funkcionisala, a doktori su brinuli o nama i mi smo to znali.

* Kako ocenjujete pripreme za dijalog opozicije i vlasti o izbornim uslovima, posredstvom EU? Verujete li u spremnost vlasti da zaista pristupi tome na ozbiljan način i istinski promeni te uslove?

– Ne verujem da je ova vlast spremna na dijalog ili bilo šta drugo što bi ovu zemlju približilo normalnosti u kojoj svaka institucija, uključujući i predsednika, radi u skladu sa ustavom i zakonima. U tom slučaju ne bi bilo ni potrebe da se razgovara o izbornim uslovima.

* Kako ste razumeli zahteve opozicije u tom procesu, koji su izašli u javnost? Deluje li vam ozbiljno to?

– Kao prvo teško razumem dužinu procesa sastavljanja zahteva. Ako se ne varam, bojkot izbora je promovisan početkom 2019. Bilo je za očekivati da tu ideju prati i jasan spisak zahteva koje treba ispuniti da do bojkota ne dođe. Kao drugo, ne razumem zašto se sa predlozima izašlo u javnost pre nego što su oni usaglašeni. Kao treće, ne sumnjam ni u uloženi trud ni u ozbiljnost rada na zahtevima, samo imam strepnju da neće preostati dovoljno vremena da se građanima predstavi plan i program rešavanja problema sa kojima se dnevno suočavamo.

* Vlada, odnosno predsednik Vučić, objavio je da će građani u dva navrata, tokom godine, dobiti po 30 evra. Šta mislite o tome?

– Paušalno deljenje svima ukazuje na čistu predizborna aktivnost u kojoj predsednik teatralno građanima deli njihov novac iz budžeta. Predsednik zapravo ulazi u našu kuću, otvara fioku u kojoj stoji naš novac, vadi ga, stavlja u svoj džep, zatim ga vadi i daje nam ga uz ljubazan osmeh. Veličanstvena marketinška predstava. A za to vreme država samohranom ocu sa troje dece daje 15.000 dinara kao pomoć, ali kada se ta deca smeste u hraniteljske porodice, onda se za svako od njih dobija po 45.000. Sličnih anomalija ima nažalost još veoma mnogo. One se ne mogu rešiti televizijskim nastupima, već ozbiljnim sistemskim pristupom.

Podrška akademiku Kostiću

* Ispostavilo se da su problemi na Balkanu među prioritetima nove američke administracije i EU. Kakav ishod toga očekujete?

– Iskreno volela bih kada bi problemi na Balkanu bili naš prioritet i kada bi bili u stanju da se uhvatimo ukoštac sa njima. Nijedan spomenik neće nam biti od pomoći dok se kao zemlja nalazimo među bilo čijim prioritetima. Neophodno je da za početak sagledamo realnost u kojoj živimo i da krenemo ka raspletu cele situacije čiji smo taoci već toliko godina. U tom pogledu mogu samo da podržim sve ono o čemu je nedavno govorio predsednik SANU gospodin Vladimir Kostić, posebno o odnosu crkve i sekularne države.