„Tužba Kosova za genocid je populistički potez Kurtija“

Oni ovako ocenjuju najnoviji istup kosovskih vlasti, odnosno to što je portparolka Vlade Kosova Rozafa Keljmendi izjavila za Kohu da će tužba za genocid protiv Srbije biti podneta pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) pre kraja sledeće godine.

Ona je rekla i da se sada bave pitanjem nadležnosti i unutrašnjim i spoljnim analizama domaćih i međunarodnih stručnjaka.

Upravo pitanje nadležnosti, odnosno činjenice da Kosovo nije članica UN predstavlja prepreku da se ovakve ideje Prištine ostvare, zbog čega Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC fonda, ističe da je moguće da će Kosovo spremiti tužbu, ali da ostaje otvoreno pitanje utemeljnosti optužbe.

– Cela logika suđenja za ratne zločine do sada je bila u nameri da se zločin individualizuje, da se ne osude čitavi narodi kao izazivači rata, samim tim ovakva namera je neutemeljena i pitanje je da li Kosovo uopšte može da podnese tužbu međunarodnom sudu, ističe Novaković.

Političke namere iza ovakvih najava, s druge strane, prilično su jasne, ocenjuje Novaković.

– Ta ideja je nešto sa čime se Kurti poigrava, i on sada ulaže puno energije da pokaže da ostvaruje svoja predizborna obećanja. Za mene lično su to populistički potezi koji imaju za cilj da se pridobije veća podrška javnosti, ali njegovi potezi, pre ili kasnije, neće biti mili međunarodnoj zajednici. On za sada, sa stavovima o borbi protiv kriminala i korupcije, ali i stavom o nepovredivosti granica, ima simpatije i poverenje međunarodne zajednice, ali ako nastavi sa ovakvim tvrdim pristupom, ne verujem da će se tako nastaviti, upozorava Novaković.

Da se radi o prikupljanju političkih poena na unutrašnjem planu smatra i Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike.

– Ne treba da iznenadi što kosovske vlasti insistiraju na toj tužbi, ipak ne verujem da to može imati nekog ozbiljnijeg efekta u smislu presude za genocid. Mislim da to i nije cilj već da se pokaže pred domaćom publikom da je nova vlast spremna da odbrani viziju njihove borbe u ratu. Dakle to je u potpunosti za unutrašnju upotrebu, naglasio je on.

Burazer dodaje i da kosovske vlasti tužbu protiv Srbije verovatno jednim delom žele da iskoriste kao pritisak na Beograd, ali ne veruje da to može dovesti do naročitog zatezanja odnosa.

– Verujem da će vlasti u Prištini pokušati da prikažu ceo ratni sukob kao genocid da bi imali na svojoj strani jak argument zašto ne treba da popuštaju u pregovorima sa Beogradom. Odnosi su već zategnuti i ovo nije prvi put da se na Balkanu potežu tužbe za genocid pa zato ne verujem da će ovo imati nekog preteranog odjeka na dijalog, ali pitanje je da li će Beograd pokrenuti neku sopstvenu kampanju kako bi delegitimizovao zahteve Prištine, ukazuje Burazer.

On zaključuje da se radi o diplomatskoj borbi, ali da je prioritet upotreba na unutrašnjem planu.

Ideja o tužbi Kosova protiv Srbije za genocid tokom rata 1998-1999. godine, nije nova niti je proizvod sadašnje vlade premijera Aljbina Kurtija i Samoopredeljenja. Tužbu protiv Srbije pred međunarodnim institucijama najavljivao je godinama unazad i Hašim Tači, bivši predsednik Kosova, koji se sada i sam nalazi na optuženičkoj klupi u Hagu.

Ipak, stručnjaci za međunarodno pravo i ranije su ukazivali da nije sasvim realno da Kosovo podnese tužbu Međunarodnom sudu pravde jer to mogu da učine samo članice Ujedinjenih nacija, što Kosovo nije.

Takođe, jedna od važnih stavki za pokretanje postupka jeste i da postoje ranije sudske odluke o počinjenom genocidu u pojedinačnim slučajevima, što ovde nije slučaj.

Za zločine na Kosovu pojedini pripadnici srpskih snaga osuđeni su za ratne zločine, ali ne i za genocid.

I druge presude po tužbama za genocid pred Međunarodnim sudom pravde ostavljaju malo prostora za utemeljenje kosovskih optužbi.

Po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije za genocid dosuđeno je da u Srebrenici jeste počinjen genocid, koji Srbija nije sprečila ali bez dovoljno dokaza da bi se srpska strana smatrala odgovornom za taj zločin.

I u međusobnim tužbama Srbije i Hrvatske za genocid tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji devedesetih, Međunarodni sud pravde presudio je da nijedna od dve zemlje nije počinila genocid.