Tužilac Smit: Tači pokušava da amandmanima na Ustav Kosova okonča rad suda za zločine OVK 1Foto: EPA-EFE/ VALDRIN XHEMAJ

Glavni tužilac haškog suda za zločine OVK Džek Smit (Jack Smith) upozorio je da amandmani na Ustav Kosova, koje je predložio predsednik Kosova Hašim Tači, predstavljaju pokušaj da se „okonča, ili na drugi način obezvredi, delovanje“ tog suda.

Smit je ocenio da su amandmani „deo šire strategije za potkopavanje suda“, u svetlu činjenice da je protiv Tačija pre šest meseci podneo predlog optužnice zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti na Kosovu.

Amandmani, koji se tiču prestanka rada suda za zločine OVK, po Smitu su „nepotrebni“, jer Ustav Kosova u sadašnjem obliku „adekvatno“ reguliše mandat Specijalizovanih veća Kosova, kako se sud zvanično zove.

„Predloženi amandmani imaju za cilj da preispitaju ili preoblikuju taj mandat. Jasno je iz javnih izjava samog g.Tačija da je osnovna namera predloženih amandmana pokušaj da se okonča, ili na drugi način obezvredi, delovanje… Suda i Tužilaštva, što je u suprotnosti sa međunarodnim obavezama Kosova“, upozorio je Smit.

Pošto Tači „nije nezainteresovana strana“, ocenio je tužilac, „postoje dobri razlozi za verovanje da su predloženi amandmani deo šire strategije za potkopavanje suda“.

Smitova ocena deo je podneska koju je tužilac uputio veću Ustavnog suda Kosova pri sudu za zločine OVK, čiji je zvaničan naziv Specijalizovana veća Kosova.

Prethodno je predsednica Skupštine Kosova Vjosa Osmani predlog Tačijevih amandmana, podnetih krajem avgusta, uputila haškom veću Ustavnog suda Kosova, zatraživši ocenu njihove ustavnosti.

Tužilac Smit naznačio je da su Tačijevi amandmani „neustavni“, budući da je Kosovo 2014. sklopilo međunarodni sporazum o Sudu sa EU, koji je obavezujući za Vladu Kosova i ima supremaciju nad kosovskim zakonima.

Tim sporazumom predviđeno je da će se rad Suda „nastaviti sve dok Savet EU ne obavesti Kosovo da su okončane istrage, kao i svi postupci pred sudskim većima koji su iz njih proistekli“.

Predmet Tačijevih amandmana su dva paragrafa člana 162 Ustava Kosova, usvojena 2015. godine, koja regulišu mandat Suda.

Paragraf 13 glasi: „Mandat Specijalizovanih veća i Kancelarije specijalnog tužioca će trajati u periodu od pet (5) godina, osim ako se obaveštenje o prestanku mandata ne da ranije u skladu sa Zakonom“.

Paragraf 14 glasi: „U odsustvu obaveštenja o prestanku mandata… mandat Specijalizovanih veća i Kancelarije Specijalnog tužioca će se nastaviti do obaveštanja o završetku mandata, u skladu sa Zakonom… i u konsultaciji sa Vladom“.

Po zakonu, na koji se paragrafi pozivaju, prestanak rada suda konstatuje isključivo Savet EU, posle konsultacije s Prištinom.

Po Tačijevim amandmanima, paragraf 14 bi bio izbrisan, a paragraf 13 bio glasio: „Mandat Specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva nastaviće se sve dok obaveštenje o završetku ne uputi Savet EU, u konsultaciji sa vladom Republike Kosovo“.

Tužilac Smit predložene amandmane nazvao je „nepotrebnim“, budući da Ustav Kosova u sadašnjem obliku adekvatno određuje vremenski mandat suda za zločine OVK.

U skladu sa obavezama koje je Kosovo preuzelo sporazumom sa EU, rad Suda „biće nastavljen sve dok Savet EU ne obavesti Kosovo da su svi sudski postupci proistekli iz istraga…okončani“, podvukao je Smit.

Suprotno tome, po tužiocu, Tači je, predstavljajući amandmane u Skupštini Kosova, minulog avgusta, govorio o „produženju mandata“ i „neophodnosti da bude razjašnjen „način na koji će sud biti zatvoren“.

Tači time „sugeriše da je mandat već istekao u avgustu“, a „potencijalna posledica takvog stava je obezvređivanje svih svih postupaka koje su Sud i Tužilaštvo od tada preduzeli, a naročito bilo kakvog potvrđivanja optužnice protiv samog Tačija“, upozorio je tužilac Smit.

Od veća Ustavnog suda Kosova u Hagu, Smit je zatražio da predlog Tačijevih amandmana proglasi neustavnim i da potvrdi da Ustav u sadašnjem obliku već adekvatno reguliše mandat Suda.

O predlogu Tačijevih amandmana, na poziv veća Ustavnog suda Kosova pri sudu za zločine OVK, izjasniće se i šef evropske diplomatije Žozep Borel (Josep Borell) i šef Euleksa Lars Gunar Vigemark (Gunnar Wigemark).

Oni su, međutim, zatražili da rok za izjašnjavanje bude produžen do 2. novembra, što je ustavno veće odobrilo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari