Tužilaštvo moralo da pokrene postupak u Srbiji

…(pre svega tužilaštvo) nisu pokrenule postupak protiv osoba koje su na teritoriji Srbije učinile nešto što predstavlja krivično delo za koje je zaprećena kazna između pet i petnaest godina zatvora. Ovakvo delo je kažnjivo čak i ako je samo pokušano, ne i sprovedeno do kraja. Pošto je delo očigledno učinjeno na teritoriji naše zemlje, za nju bi morao biti prioritet pokretanje postupka u Srbiji, ocenjuje za Danas Sofija Mandić, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Ona dalje pojašnjava da su izvori „Danasa“ govorili o tome da su ove osobe „proterane“, što predstavlja proceduru koja omogućava vraćanje stranog državljanina u njegovu matičnu zemlju, ukoliko se našao na teritoriji Srbije nezakonito, bez dozvole za boravak u zemlji.

– Ukoliko su se stvari odvijale na taj način, onda je jasno da su državni organi Srbije odlučili da reaguju tako da se što manje zamere Rusiji i pretvaraju se da proterani stranci nisu učinili ništa drugo do nezakonito boravili na našoj teritoriji. To je prilično štetno, jer pokazuje da se postupci protiv izvršilaca krivičnih dela vode selektivno i da na tu selekciju utiče izvršna vlast – zaključuje sagovornica našeg lista.

Sofija Mandić napominje da „ono što je dodatno loše u čitavom ovom slučaju jeste što su građanima o nekoliko bezbednosno važnih situacija u poslednjih dana saopštene samo poluinformacije i to od osoba koje nemaju ovlašćenja da nam saopštavaju takve podatke“.

– Zato javnost danima nagađa šta je prava istina, što neminovno vodi povećanju osećaja nesigurnosti. Tom čitavom situacijom se utvrđuje i utisak da svim važnim pravosudnim i političkim informacijama raspolaže svega nekoliko ljudi u državnom vrhu, dok su ostatak državnog aparata i građani tu samo puki primaoci njihovih filtriranih poruka. To je sve zajedno nedopustivo za jedno društvo koje za sebe voli da kaže da je demokratsko – smatra istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Prema rečima Vesne Rakić Vodinelić, profesorke prava, jedini razlog zbog kojeg se stranac može proterati bez sudske ili administrativne procedure, postoji onda kada je njegovo proterivanje izvršeno radi zaštite javnog poretka ili zaštite bezbednosti, a u ovom slučaju nadležni organ je područna jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova za strance (čl. 3. tač. 2/ Zakona o strancima).

– Ponavljam, ove odredbe regulišu proterivanje samo onih stranaca kojima je odobren stalni boravak u Srbiji. Drugim strancima boravak na teritoriji Srbije može biti otkazan iz drugih razloga. Jedan je mera bezbednosti proterivanja stranaca (čl. 79. tač. 8. Krivičnog zakonika – KZ), ali ovu meru može izreći samo sud, pošto je prethodno optuženog oglasio krivim i izrekao mu kaznu (čl. 80. st. 5. KZ), što, po svemu sudeći ovde nije bio slučaj, jer u Srbiji, sem sasvim izuzetno, sudski postupci dugo traju. Moguće je proterivanje diplomatskih i konzularnih predstavnika, bilo na osnovu međunarodnih ugovora (na primer, Bečka konvencija o diplomatskim odnosima), bilo na osnovu Zakona o spoljnim poslovima – ističe Rakić Vodinelić za naš list.

Upitana da li bi navodno proterani ruski državljani, koji su učestvovali u planiranju terorističkih napada u CG, trebalo da budu isporučeni toj državi zbog onoga što im se stavlja na teret, sagovornica Danasa kaže da je „ekstradicija većim delom uređena Zakonom o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima“.

– Da bi do nje moglo doći, neophodna je zamolnica strane države, u ovom slučaju Crne Gore. Da li je takva zamolnica upućena Srbiji – javnost Srbije ne zna – zaključuje Rakić Vodinelić.

Sagovornica Danasa napominje da se u ovom slučaju ne znaju bitne činjenice.

– Na primer: da li je proteran neko ko uživa diplomatski ili konzularni imunitet, ili je u pitanju „obični stranac“; da li je proteran stranac kome je prethodno bio odobren stalni boravak u Srbiji ili stranac koji je bio samo „u prolazu“; koji je bio razlog za proterivanje; na osnovu kog zakona ili drugog akta je proterivanje izvršeno; koji organ je odlučio o proterivanju; da li je uopšte reč o proterivanju u pravnom ili samo kolokvijalnom značenju reči. Tome treba dodati i protivrečne izjave raznoraznih funkcionera, uključujući i onog glavnog. Ako javnost ne bude detaljnije upoznata sa razlozima i postupkom pre se može govoriti o političkom traču nego o važnom političkom događaju – zaključuje Vesna Rakić Vodinelić za Danas.

Netačni i tačni delovi

Podsetimo, iako je Kremlj kategorički demantovao da su ruski državljani proterani iz Srbije zbog špijunaže i učešća u navodnom planiranju terorističkih napada u CG, pozivajući se na reči premijera Srbije (da je on rekao da to nije istina), ipak se ne može reći da je Vučić te informacije ocenio kao netačne, ocenio je ih kao delimično tačne. „Nije sve u vašem pitanju netačno, jedan deo je netačan…“. Deo stručne javnosti ocenjuje demantovanje koje stiže iz Moskve kao očekivano, s obzirom na to da im nikako ne odgovara da istina izađe na videlo, jer ih kompromituje. Takođe, uzdržanost premijera ocenjuju očekivanom jer, tvrde, ni njemu ne odgovara da se „zamera“ Rusiji.