U amandmanu na izveštaj Bilčika traže se rezultati u slučajevima Krušika, Jovanjice i Telekoma

„Srbija se poziva da postigne uverljive rezultate…u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, posebno kada je reč o slučajevima oko kojih postoji visok nivo interesovanja javnosti, uključujući slučajeve Krušika, Jovanjice i Telekoma Srbija“, stoji u jednom od amandmana, u kome se ponavlja poziv iz 2018. godine da se reši slučaj „nezakonitog uništavanja privatnog vlasništva u beogradskoj četvrti Savamala“.

Kako je prenela televizija N1, u izveštaju se Srbija poziva da postigne rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije kako bi rasformirala velike kriminalne grupe koje su se proširile van njenih granica.

Evropski parlament (EP) je osudio javne napade i govor mržnje kojima su u Skupštini Srbije izloženi predsedavajuća u Odboru za stabilizaciju i pridruživanje Tanja Fajon i drugi poslanici, politički protivnici, nezavisni mediji i novinari.

U EP su pozdravili promene uvedene radi boljeg funkcionisanja Skupštine Srbije, ali smatraju da su one samo kozmetičke.

U tekstu usaglašenih amandmana u delu u kome se govori o medijima više se ne navodi da nedostaje napredak na medijskim slobodama, već da je došlo do „pogoršanja stanja“ i da je primetan „agresivni rečnik, uznemiravanje, pa i govor mržnje prema poslanicima parlamentarne opozicije, nezavisnim intelektualcima, novinarima i uglednim pojedincima, koji dolaze i od članova vladajućih stranaka, čija obaveza da poštuju sve predstavnike medija je od ogromne važnosti“.

Od vlasti u Srbiji se i u prvobitnom tekstu tražilo da preduzme hitne korake i garantuje slobodu izražavanja i nezavisnost medija, ali se u kompromisnim amandmanima vlast poziva i da  „osigura pravu istragu tih slučajeva“.

Poslanici EP su pozdravili aktivno i konstruktivno učešće Beograda u dijalogu sa Prištinom i primena obaveza preuzetih Briselskim sporazumem, posebno osnivanje Zajednice srpskih opština „bez daljeg odlaganja“, ali su prvi put stavili formulaciju „dve države“, govoreći o kompromisnom dogovoru dve strane kao uslovu za evrointegracije.

U kompromisnim amandmanima EP je izrazio zabrinutost zbog izbornih neregularnosti, nastavka pritisaka na glasače, medijske pristrasnosti i nejasnih granica između aktivnosti državnih zvaničnika i političke kampanje, ali i zbog spuštanja cenzusa nekoliko nedelja pre izbora, uprkos stavu Venecijanske komisije da se ključni elementi izbornih zakona ne bi smeli menjati najmanje godinu dana pre izbora.

Parlament je izrazio žaljenje zbog odluke opozicije da bojkotuje izbore, ali se dodaje da je odgovornost za poboljšanje izbornih uslova na svim političkim akterima, a pre svega na vlastima i pozivao opoziciju da se vrati za pregovarački sto i obnovi svoje učešće u političkim i parlamentanim aktivnostima.

Na izveštaj Vladimira Bilčika stiglo je skoro 400 amandmana članova Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, a kompromisom se došlo do 38, ali je neizvesno da li će u ovom obliku i biti usvojeni, jer postoji nezadovoljstvo dela poslanika najbrojnije parlamentarne grupacije Evropske narodne partije, čija je članica i SNS.

O amandmanima i izveštaju u celini glasaće Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta 23. februara, posle toga na plenarnom zasedanju. Glasanje o Izveštaju o Srbiji biće održano 24. i 25. marta tokom takozvane „mini-plenarne“ sesije koja se održava u polu-udaljenom režimu u EP u Briselu.