„U Briselu verbalna saglasnost, potpisivanje u Parizu do 15. marta“: Šta se očekuje od susreta Kurtija i Vučića?

I dok brojni analitičari i političari iznose nadanja, ali i strahovanje, da će danas doći do potpisivanja ovog sporazuma, direktor prištinskog „Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa“ Fatmir Šeholi kaže za Danas da će u Briselu doći samo do „verbalnog prihvatanja“ predloga.

– Aneks dokumenta koji sadrži vremenski period i sprovođenje međunarodnih obaveza, u šta se uključuje i ZSO, najverovatnije će trebati još malo vremena za izradu smernica, uglavnom vezanih za ZSO. Po informacijama koje imamo u Institutu za afirmaciju međuetničkih odnosa za očekivati je da bi ceremonija potpisivanja evropskog dokumenta trebalo da bude pod pokroviteljstvom predsednika Francuske Makrona, nemačkog kancelara Šolca i državnog sekretara SAD Blinkena najverovatnije u Parizu do 15. marta, kaže Šeholi.

Da u kakav će biti ishod današnjeg sastanka nisu sigurni ni sami međunarodni predstavnici smatra Milica Andrić Rakić iz „Nove društvene inicijative“, organizacije iz Kosovske Mitrovice.

Naša sagovornica upitana da li Srpska lista priprema Srbe Kosovce za ono što će se desiti u Briselu kaže da osim par izjava bezuslovne podrške predsedniku Vučiću, nije bilo drugih vidljivih aktivnosti Srpske liste u zajednici.

– Mislim da ni sami posrednici nisu sigurni u ishod današnjih pregovora, a kada je upućenost u proces u pitanju, srpska zajednica na Kosovu, pa i Srpska lista su na dnu lanca informacija, tako da sumnjam da oni imaju jasnu predstavu o tome šta će se desiti danas u Briselu, navodi Andrić Rakić.

Senad Šabović iz „Evropskog instituta za mir“ kaže da je opšte očekivanje u međunarodnoj zajednici da se danas strane izjasne o međunarodnom predlogu, da se on možda i potpiše, i da se, dodaje, krene u implementaciju.

On sporazum ocenjuje kao dobar, te dodaje da ovakvu pažnju međunarodne zajednice ne treba propustiti, kao i da „ako se ovaj voz propusti, otvaraju se vrata nestabilnosti i raznim oblicima negativnih posledica u medjunarodnim krugovima“.

– Koliko se vidi iz medija i izjava međunarnodnih zvaničnika, danas je na stolu okvirni sporazum a verovatno i njegov implementacijski aneks, i koliko se to dalje vidi prilično je jasno da je ZSO veoma značajan deo tog paketa. Ne radi se o potpisivanju sporazuma o ZSO, radi se o nečemu mnogo širem, ali je jasno i da nema sporazuma bez ZSO prema postojećem Ustavu Kosova. To je jasno i glasno naglašeno u svim međunarodnim izjavama. Međunarodna zajednica neće prihvatiti da je nečiji stav pozitivan ako je iz njega izuzeta ZSO, kaže Šabović upitan i za navode iz kosovske opozicije da će Kurti u Briselu potpisati garancije o ispunjavanju ove obaveze iz Briselskog sporazuma.

Proteklih meseci javnost je spekulisala šta bi bili „štap i šargarepa“, odnosno pozitivne i negativne posledice za obe strane ukoliko evropski predlog odbiju ili prihvate. Naim Leo Beširi iz „Instituta za evropske poslove“ kaže da Kurti i Vučić u Brisel idu „da dobiju motku, a ne šargarepu kako to mediji u regionu spekulišu“, ali da se nada da će do potpisivanja doći.

– Ne dobija Vučić ZSO niti Kurti priznanje, nego pritisak da deceniju dugo pregovaranje polako privode kraju. Nema se više strpljenja prema liderima koji svoja društva drže zatočene u nacionalističkim retorikama oivičenim korupcijom i organizovanim kriminalom. Potpisivanje ovog, a onda i pravno-obavezujućeg sporazuma stavlja se tačka na to o čemu se već deset godina pregovara. Ne pregovara se ni jedne sekunde u kom obliku će Kosovo biti sastavni deo Srbije, a njihovi političari deo parlamenta u Beogradu, nego samo o modalitetu koji je prihvatljiv Srbiji da implicitno pre, nego eksplicitno prizna kosovsku defakto nezavisnost, kaže Beširi.

Dodaje da ukoliko EU ubedi lidere da postoji rešenje koje ZSO neće voditi ka nešto većoj nevladinoj organizaciji, kao ni, kako kaže, blokirajućem faktoru nalik Republici Srpskoj, potpisivanje će biti bluže nego što je to bila situacija početkom godine.

– Ipak, istorija je pokazala da lideri u regionu potpis stavljaju olako, al kada dođe do primene ulažu veliku energiju da izvrdaju. Nadajmo se samo da je nestrpljenje za rešavanjem odnosa Beograda i Prištine bar jednako veliko kako među građanima nekada zajedničke zemlje, kaže Beširi.

Različitog stanovišta od Beširija je redovni profesor Fakulteta političkih nauka i član predsedništva Pokreta za odbranu Kosova i Metohije Slobodan Samardžić, koji je u intervjuu za naš list naveo da „strahuje“ da će Aleksandar Vučić potpisati francusko-nemački predlog u Briselu. On sam potpisivanje predloga smatra „de iure“ potpisivanjem sporazuma, a upitan hoće li Priština trpeti pritiske da formira ZSO ili Beograd da prihvati ZSO po kosovskom Ustavu, a ne Briselskom sporazumu kaže da je „ZSO koncept Briselskog sporazuma i već se tu zasniva na Ustavu i zakonima Kosova“. Što se tiče konkretne razrade toga, ona je preuzeta iz Ahtisarijevog plana, navodi Samardžić.

Za njega je sama ZSO neprihvatljiva jer predstavlja, kaže Samardžić, lokalnu samoupravu na nezavisnom Kosovu.

Do sada i u srpskim i u kosovskim medijima izlazile različite navodne verzije onoga što će se danas u Briselu naći pred zvaničnicima Beograda i Prištine, a obe strane ispostavile su svoje crvene linije. Za Beograd je to priznanje i stolica Kosovu u UN, ali i formiranje ZSO pre potpisivanja novog sporazuma, dok je s druge strane kosovski premijer izneo šest uslova za formiranje Zajednice srpskih opština, na kojoj Beograd i Zapad insistitiraju s obzirom da predstavlja neispunjenu obavezu Prištine još iz Briselskog sporazuma potpisanog 2013. godine. I beogradski i prištinski zvaničnici u načelu su prihvatili ovaj predlog, koji uživa podršku Sjedinjenih američkih država.

Formiranje ZSO takođe je uslov za povratak Srba sa severa KiM u kosovske institucije, nakon što su iz njih izašli 5. novembra prošle godine.