U EU ima mnogo volje za podršku Srbiji

U Evropskoj uniji ima mišljenja da bi isključivo gledanje na približavanje Srbije Evropi kroz prizmu Kosova moglo zapretiti „iskakanjem sa šina“ na tom putu, što bi bilo tragično, preneli su agenciji Beta evropski diplomatski izvori.
Isti izvori su dopisniku Bete iz Brisela Draganu Blagojeviću rekli da, istovremeno, u EU ima mnogo dobre volje i interesa za podršku Srbiji, da se dobro zna koliko je složena srpska unutrašnjepolitička situacija, a da svi žele da se pregovori o stabilizaciji i pridruživanju sa EU što pre obnove.

Miščević: Iduće nedelje ponovo o viznim olakšicama

Beograd – Srbija i Evropska komisija ponovo će sledeće nedelje razmatrati detalje sporazuma o viznim olakšicama i readmisiji – izjavila je juče direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji Tanja Miščević.

Ona je rekla da bi na sastanku koji će najverovatnije biti održan u Beogradu sporazumi o viznim olakšicama i readmisiji trebalo da budu i potpisani. Miščevićeva je navela da će se na predstojećem sastanku razgovarati jedino o spornim odredbama sporazuma o readmisiji, zbog kojih je i odloženo parafiranje tekstova tih dokumenata u Briselu na pregovorima 11. aprila.

– Radimo na predlogu sugestije za Vladu Srbije o preciziranju člana sporazuma o readmisiji, kako bi se našao modus i za jednu i za drugu stranu i da se ne bi dogodilo da sporazum ponovo ne bude parafiran – rekla je Tanja Miščević novinarima.

U pitanju surazličiti stavovi srpske delegacije i predstavnika Evropske komisije koji se odnose na prihvatanje državljana trećih zemalja koji preko Srbije ilegalno ulaze na teritoriju EU. Evropska komisija i delegacija Vlade Srbije postigle su 20. marta dogovor da vize za zemlje EU budu besplatne za određene kategorije stanovništva Srbije, a taj dogovor trebalo bi da bude najpre parafiran. Sporazum bi trebalo da bude potpisan u septembru i da 1. januara 2008. stupi na snagu, zajedno sa sporazumom o readmisiji kojim će biti uređeni mehanizmi za vraćanje osoba koje ilegalno iz Srbije uđu na teritoriju EU.

U februaru su za to utvrđeni izvesni uslovi koje, kako je rečeno, uopšte nije teško postići. Jer, EU ne traži „nebesa“ od srpskih vlasti, niti da se Ratko Mladić odmah nađe u Hagu, naglašeno je. Od Beograda je zatraženo da preduzme „opipljive korake“ koji će dokazati da je ozbiljno rešen da sarađuje s Haškim sudom i čim to nova vlada uradi pregovori mogu početi, rekli su izvori, naglasivši da to zaista sasvim zavisi od Beograda, odnosno od njegovih odluka, ličnosti koje će biti na tom sektoru vlasti i iskazane odlučnosti da se to sprovede.
Evropski diplomatski izvori su se saglasili s ocenom da kosovsko pitanje opterećuje srpsku politiku, ali su tvrdili da se ne može povezivati rešavanje kosovskog statusa i pridruživanje Srbije Evropskoj uniji. Naglasili su da EU ne povezuje neposredno i ne pravi trgovinu od članstva u EU i rešenja za Kosovo. To bi bila greška, isto kao što ni Srbija ne treba da kaže – ako EU podržava Ahtisarija mi onda ništa ne želimo da imamo s Evropskom unijom. I to bi bilo vrlo loše i pogrešno. Zbog toga, posebno je upozorio jedan visoki diplomata EU, ako se te dve stvari uzmu i rešavaju odvojeno moći ćemo mnogo brže da napredujemo u ostvarivanju te evropske perspektive (Srbije i Kosova).
„Nekako smo i zabrinuti zbog političke atmosfere u Beogradu i ko su zaista prijatelji Beograda… Bili smo uvereni da je ceo razvoj posle oktobra 2000. bio snažno usmeren na to da se Srbija uključi u evropsku maticu i priključi susedima koji su u srednjoj Evropi već uveliko ulazili u Evropu i da se u suštini pridruži Evropskoj uniji“, rekao je taj diplomata. Podsetio je da je to bila žiža opredeljenja kroz koju se gledalo 2000. i upozorio da će Beograd, ako se isključivo gleda kroz prizmu kosovskog pitanja i na temelju raspleta kosovske situacije, ići pogrešnim putem.
Bilo bi veoma tragično ako bi napredak Srbije ka Evropi bio izbačen s koloseka zbog kosovskog pitanja. Ipak, ne mislimo da će se to konačno i desiti. Ali, ako uzmete ozbiljno neke napise (u srpskim medijima) i izjave onda to, nažalost, možete i pomisliti, rekao je visoki diplomata EU.
Na pitanje kako se može objasniti da, uprkos velikom broju važnih dopuna koje je srpska delegacija stavila na plan Martija Ahtisarija, srpskoj strani ništa nije uvaženo i prihvaćeno, odgovor je glasio da su se ti srpski amandmani svodili na potpunu izmenu Ahtisarijevih zamisli i svođenje kosovskog statusa na autonomnu pokrajinu unutar Srbije. „Mislimo da je i uverenje mnogih bilo da ti amandmani nisu bili konstruktivni, već da su taktički bili usmereni na to da se potpuno promeni ceo podneseni plan. Iako je, naravno, potpuno legitimno bilo da se s takvim dopunama izađe u sklopu celokupnog procesa (rešavanja statusa Kosova), ali to nije bilo i konstruktivno“, rekao je izvor.
Međutim, evropski diplomatski izvori su, ujedno, snažno naglasili da je jednostrano priznavanje Kosova ono što žele da izbegnu i SAD kao veoma loš scenario. Njihovo mišljenje je bilo da će predstojeća misija Saveta bezbednosti UN na Kosovu imati prevashodno zadatak da istraži kakve su tamo prilike i da se članice tog tela upoznaju i iz prve ruke obaveste o tamošnjoj situaciji i razvoju.