U EU može biti primljena samo demokratska država

„Na to Vi možete da odgovorite bolje od mene, jer živite u Srbiji“, dodaje naš sagovornik u razgovoru koji je vođen putem mejla. Šorićev autorski tekst „Dok je Vučić na vlasti Srbiji nije mesto u Evropskoj uniji“, objavljen je odmah nakon video-samita između srpskog predsednika Aleksandra Vučića i predstavnika vlasti u Prištini, Avdulaha Hotija, sa Emanuelom Makronom i Angelom Merkel kao posrednicima. Tih dana u Beogradu i drugim gradovima su se dogodili i sukobi policije i demonstranata koji su se bunili protiv ponovnog uvođenja policijskog časa zbog korona zaraze. Tekst šefa dopisništva DW postao je izuzetno deljen i „viralan“ na društvenim mrežama u Srbiji, iako je reč o stavu autora.

* U odeljku „Dani pobune“ posvećenom demonstracijama u Beogradu, na portalu DW, objavili ste i kratki film u kome vladika Grigorije iznosi svoje viđenje nedavnih korona nemira u Beogradu. Zašto ste njega odabrali za sagovornika?

–  Vladika Grigorije je za nas izuzetno relevantan sagovornik pre svega kao vladika u Nemačkoj. Sem toga on je jedan od najsposobnijih i najpoznatijih crkvenih velikodostojnika. Mnogi Srbi, kao što znate, sa njegovim imenom takođe povezuju nade u promene. Zato ga intervjuišu mnogi srpski mediji, pa i mi sa DW.

* Kakvo je Vaše mišljenje o političkoj ulozi Srpske pravoslavne crkve u srpskom društvu?

– Nikada nisam živeo u Srbiji; odrastao sam u Nemačkoj pa na Vaše pitanje mogu da odgovorim samo kao spoljni posmatrač. Pravoslavni sam hrišćanin i od malih nogu idem nedeljom u crkvu. I kada sam kao dopisnik DW u bio u Vašingtonu i Moskvi – išli smo u crkvu.

Na Zapadu su crkva i država odvojeni i smatram da je to ispravno. U državama sa autoritarnom vlašću, vladajući sloj često pokušava da zloupotrebi crkvu za svoje političke cilljeve. Duhovnici u Srbiji ili Rusiji moraju biti hrabri kako ne bi dozvolili da budu zloupotrebljeni. Nemaju svi velikodostojnici tu hrabrost. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi nažalost postoji tendencija da se kritikuju i ponižavaju vladike koje ne demonizuju Zapad. Tako je bilo i sa svetim Nikolajem Velimirovićem, što se u Srbiji često prećutkuje. Tako je bilo i sa ocem Mitrofanom u Hilandaru, koji je tri puta bio protos na Atosu i odlično je govorio nemački. Vladiku Lavrentija su druge vladike prokazale kada je kao episkop nemački i zapadnoevropski gajio dobre odnose sa protestantima i katolicima. Jedan vladika mu je poslao pismo pod naslovom „Quo vadis Laurentius?“ I sada vladika Grigorije mora da nosi taj krst. Nemam drugo objašnjenje za to što je iz patrijarhovog kabineta dobio tako kritičko pismo. Ne znam da li je njegova svetost patrijarh Irinej lično upoznat sa sadržajem pisma.

Iz mog susreta sa patrijarhom Pavlom, zaista velikim čovekom crkve, znam da u glavne zadatke patrijarha spadaju očuvanje jedinstva crkve i gradnja mostova. Pismo Grigoriju stvara podelu, napisano je zapovednim tonom, a hrišćani ne bi smeli da se tako međusobno ophode. Vidite, nakon komunizma su ljudima u istočnoj Evropi bile potrebne vrednosti – pa i hrišćanske vrednosti. Duhovnici moraju da žive te vrednosti.

* Kažete i da je opozicija u Srbiji razjedinjena i slaba, ali da li vidite mogućnost da se to promeni? U filmu se vladika Grigorije osvrće i na vreme pre nego što je postao monah, kada je organizovao studetnske demonstracije protiv Miloševića. Verujete li da bi SPC mogla u Srbiji da igra značajnu ulogu protiv Vučića, slično kao što je ima protiv Mila Đukanovića u Crnoj Gori?

– Opozicija u Srbiji je podeljena. To nije ništa novo. Kao što nije nova ni činjenica da neki opozicioni političari svojataju vladiku Grigorija – što on ne dopušta. Smatram da crkva ni u jednoj državi ne sme da dozvoli da je politika svojata. Ni u Nemačkoj, ni u Poljskoj, ni u Srbiji. Ja sam samo laik – ali po mom shvatanju Biblije, Hristos je bio tu za sve ljude, za pravednike i grešnike. Kada bi se crkva u Srbiji opredelila za jednu političku stranu, bila bi to velika greška. U Crnoj Gori je situacija drukčija nego u Srbiji. Režim u Podgorici napada Srpsku pravoslavnu crkvu i iz političkih i čisto materijalnih razloga hoće da osnuje autokefalnu crnogorsku pravoslavnu crkvu. A SPC se brani. Samo što bi crkva imala mnogo jaču poziciju kada bi zatražila pomoć Zapada. Naposletku, i Crna Gora želi u EU. A u EU može biti primljena samo država koja poštuje ljudska prava i u kojoj vlada demokratija.

* O predsedniku Vučiću uglavnom znamo šta mislite – u svojim tekstovima ga opisujete kao autokratu. Napisali ste i sledeće: „Angela Merkel je povodom početka nemačkog predsedavanja EU juče u Briselu veoma lepim rečima govorila o važnosti vladavine zakona i demokratije u Evropi. Te reči će postati kredibilna politika samo ako kancelarka u skladu s tim bude i postupala – na primer, obustavom pregovora o pristupanju sa Srbijom sve dok je Vučić na vlasti.“ Da li je to malo prejako, da li verujete da bi Vučić zaista pao s vlasti ukoliko bi bio kažnjen od strane EU?

– Novinari izveštavaju, analiziraju, komentarišu. Moja namera nije bila, niti je to sada, da skidam gospodina Vučića sa vlasti. Čini mi se da ni EU to ne želi. Ono što sam napisao u komentaru su stvari koje se same po sebi podrazumevaju. EU se bazira na vrednostima kao što su demokratija i pravna država. Srbija sa predsednikom Vučićem nije ni demokratija ni pravna država. Dokle god je tako, ona ne može postati članica EU. Srbi sami moraju da odluče u kakvoj državi hoće da žive.

* Takođe ste predložili u istom tekstu i da bi Brisel trebalo da sprovede nezavisnu istragu o tome ko je odgovoran za brutalne napade na demonstrante, i pomenuli mogućnost sankcija, ako Srbija odbije saradnju. Zašto verujete da bi oštriji stav EU prema Beogradu oslabio Vučića?

– Slike policajaca i pripadnika tajne službe koji tuku žene i muškarce koji leže na zemlji slamaju srce. Razume se da tako brutalno postupanje policije protiv sopstvenog naroda mora imati posledice. Ako vlada to bude sprečavala, demokratske države moraju da izvrše pritisak na nju – na primer uvođenjem sankcija. Ljudska prava važe u čitavom svetu i to za svakoga. Ono što tražim u mom komentaru, naći ćete i u komentarima mojih kolega o povredama ljudskih prava u drugim delovima sveta. Ljudska prava su nedeljiva. Onaj ko ih krši mora računati sa posledicama.

* Kao šef dopisništva DW kako vidite to što je Vaša medijska kuća sve više citirana i uticajna u javnosti Srbije? Verujete li u pošteno izveštavanje?

– DW izveštava nezavisno i istinoljubivo o važnim događajima u Nemačkoj, Evropi i svetu. Mnogi profesionalni i hrabri novinari iz čitavog sveta rade za DW. Sve i kada su naši novinari često različitih mišljenja, mi delimo iste vrednosti: poštovanje ljudskih prava, demokratiju, pravnu državu, podelu vlasti, slobodu štampe, toleranciju prema manjinama. Ponosan sam što mogu da radim sa ovu medijsku kuću – ona je važan glas u svetu.

Manje putovanja u vreme korone

* Dolazite li ponekad u Srbiju i na Balkan i koliko su Vam neki lični kontakti važni kao medijskom profesionalcu?

– Ranije sam često dolazio u Srbiju, a bar 40 puta sam bio na Svetoj Gori u Grčkoj. Prošle godine sam izveštavao iz Rumunije i Bugarske. Sada u vreme korone manje putujem. No, na jesen sa prijateljima počinjem rad na programu podrške mladim novinarima u jugoistočnoj Evropi. To radim na dobrovoljnoj bazi – i nadam se da ću češće moći da putujem za Beograd.