„U EU shvatili da je jaje starije od kokoške“: Da li je opao pritisak na Beograd za uvođenje sankcija Moskvi?

Proteklih dana se u medijima najavljuje da će EU na godišnjicu ruske agresije na Ukrajinu usvojiti deseti paket sankcija te da bi Srbija mogla da bude pod jačim pritiskom da uvede restriktivne mere Moskvi.

Ipak, kako nam je slikovito rečeno, u Uniji su shvatili da je jaje starije od kokoške, odnosno da se pitanje malignog odnosa Srbije sa Rusijom rešava preko Kosova pa pokušavaju da otklone uzrok.

Prema rečima naših sagovornika, osim što je Rusija važna Srbiji zbog njenog statusa u SB UN, Rusija je Srbiji potrebna i za kampanju otpriznavanja nezavisnosti Kosova, koju Zapad želi da zaustavi.

Uz to, Amerikancima koji su preuzeli rešavanje kosovskog čvora je od sankcija važnije i to da Srbija ne podržava Rusiju u međunarodnim institucijama, dok su sankcije važne Evropljanima.

U ovom trenutku uoči važnog sastanka u Briselu 27. februara predsednika Srbije, Aleksandar Vučića, i premijera Kosova, Aljbina Kurtija, pretnje Srbiji iz EU zbog neuvođenja sankcija mogu biti kontraproduktivne, procenjuju naši sagovornici, budući da se od obe strane očekuje potpis na američko-evropski plan odnosa Kosova i Srbije poznatiji kao francusko-nemački predlog.

Kako dodaju, situacija se mora sagledavati i iz dugoročnije perspektive, odnosno šta posle potpisivanja ako do njega i dođe, jer se može naslutiti da će Srbija, odnosno Vučić, uslovljavati primenu potpisanog osnivanjem Zajednice srpskih opština, što Kurti odbija da uradi zbog čega gubi simpatije i podršku SAD.

U javnosti se već pominju scenariji da će, ukoliko se tvrdo Kurti bude protivio ZSO, doći do novih, izazvanih, izbora na Kosovu.

Naši sagovonici pak smatraju da bi posle brzih izbora moglo da dođe do komplikacija u formiranju nove vlade, jer bi Kurti mogao da ih taktički dobije i postane još jači.

Prema njihovim rečima, druga opcija je da samo ucena i potpuno rušenje odnosa sa SAD može da promeni nešto, na šta bi građani mogli da reaguju i oslabe Kurtija.

S druge strane, građani Kosova se već suočavaju sa finansijskim i svim drugim problemima, imaju i vizni režim sa EU kao i ograničenu međunarodnu perspektivu i pitanje je na koji način bi dodatno mogli da budu „kažnjeni“.

Na dnevnom nivou, Vučić javnost u Srbiji ponovo upozorava na eskalaciju rata u Ukrajini i najavljuje izazovan period pred nama.

– Jasno je po izjavi predsendnika Putina da će on veoma žestoko nastavit borbu u Ukrajini i da će to poziciju Srbije dodatno da oteža u političkom i vojnom smuslu. Ali to sam vam najavio. Za dan, dva ili tri očekujem da vidim velike promene na ratištu i zatim u daljem političkom delovanju i sa zapadne strane prema Srbiji i drugih međunarodnih aktera – naveo je on.

Na koje promene na ratištu je mislio Vučić ne zna Dragoslav Rašeta, istraživač Novog trećeg puta, s obzirom na to da, kako kaže, obnovljena ruska ofanziva nije donela promene na terenu niti smo iz govora Vladimira Putina mogli da zaključimo da će doći do novog talasa mobilizacije i prelaska ekonomije u ratni režim.

– Što se tiče vojnih kapaciteta Srbije, rat u Ukrajini je ukazao na to da Srbija neće biti u mogućnosti da se oslanja na rusku opremu u budućnosti, te se očekuje nastavak okretanja Zapadu u toj sferi – kaže Rašeta.

Poslednjih dana se u medijima najavljuje  da bi EU na godišnjicu početka rata u Ukrajini mogla da uvede deseti paket sankcija Rusiji i da će tim povodom na Srbiji biti dodatni pritisak da uvede mere Moskvi.

Na pitanje od kojih bi sankcija iz devet paketa prema Rusiji Srbija mogla da počne, odgovara da Srbija već sada ne uvozi više rusku naftu.

– Tako da verujem da bi Srbija bez nekih većih posledica mogla da uvede većinu sankcija iz EU paketa Rusiji, naročito verujem da su za EU bitne sankcije iz prva četiri paketa, pomoću kojih bi Rusiji bilo onemogućeno da mimoilazi sankcije moćnih država preko Srbije. To su sankcije pojedincima, vojnom sektoru, zatvaranje neba za ruske avio kompanije, sankcije za ruske banke i druge finansijske institucije – kaže on.

Upitan da šta je za EU važnije, sankcije ili kosovski problem, kaže da su Evropi podjednako bitne i sankcije i proces normalizacije odnosa sa Prištinom, jer oba umanjuju ruski uticaj i signaliziraju da Srbija želi da nastavi svoj evropski put.