„U Jeremićevoj i Đilasovoj stranci nezadovoljstvo je očekivano“: Sagovornici Danasa o dešavanjima u opoziciji

Nakon izbora 3. aprila građani su u medijima mogli čitati niz natpisa o istupanju par odbora Narodne stranke. Ovih dana na redu je istupanje valjevskog odbora Stranke slobode i pravde. Iako su razlozi za izlazak iz stranaka različiti, politikolog Boban Stojanović smatra da su takvi potezi sasvim očekivani nakon izbornih rezultata koji nisu bili u skladu sa očekivanjima.

Ovih dana se dešava istupanje iz članstva titelskog odbora Narodne Vuka Jeremića i dela valjevskog odbora Đilasovog SSP-a.

Do skoro predsednik valjevskog odbora SSP, koji je među onima koji su iz stranke istupili, Branko Ivković za naš list kaže da je istupilo 6 od 11 članova, zbog neslaganja sa političkim stavovima rukovodstva stranke nakon izbora 3. aprila.

Konkretnije zbog sastanka predsednika SSP Dragana Đilasa i predsednika Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića, ali i ublažavanja retorike prema režimu, promeni stava oko sankcija Ruskoj Federaciji, kao i najavama o nastupu u budućem sazivu Narodne Skupštine u svojstvu „konstruktivne opozicije“.

– Ljudi iz SSP su od strane građana od samog početka delovanja bili prepoznati kao najoštrija opozicija ovom kriminalnom režimu i oko toga za nas nema bilo kakvog kompromisa, navodi Ivković i dodaje da onima koji su istupili sporno i to što ih niko iz vrha stranke nije konsultovao pre donošenja ovih spornih odluka.

Napominje da oni koji su iz valjevskog odbora ostali u SSP-u su „apsolutno iskreni i časni borci protiv zla oličenog u vladajućoj interesnoj grupaciji, koji su zajedno sa nama delili dobro i zlo od samog osnivanja stranke“.

Ivković, upitan za dalji politički aganžman, kaže da je isključeno ulaženje u bilo koju od postojećih opozicionih stranaka, koje su se, svaka na svoj način, pokazale nedorasle trenutku u kome se društvo u Srbiji nalazi, te da će u narednim danima svako doneti odluku da li će nastaviti sa političkim delovanjem.

Za naš list u SSP-u komentar na ovu temu nisu imali.

Što se tiče stranke Vuka Jeremića određene trzavice počele su nakon izbora, nakon sednice Izvršnog odbora Novi Sad na kojoj je doneta odluka o raspuštanju odbora u Subotici i Sombori, da bi nakon toga u vremenskom periodu većem od mesec dana iz stranke istupili staropazovski i deo titelskog odbora.

Iz Stare Pazove i Titela stižu navodi da su se na ovaj potez povukli jer su malopređašnje spomenuti odbori raspušteni zbog, kako tvrde, učestvovanja u kampanji predsedničkog kandidata Zdravka Ponoša.

Ipak, drugačiji navodi su stizali iz Narodne stranke. Potpredsednik ove stranke Miroslav Aleksić rekao je nakon istupanja odbora iz Stare Pazove da je raspuštene odbore ta sudbina zadesila zbog stranačke nediscipline, a ne zbog učestvovanja u kampanji predsedničkog kandidata kog je i Narodna podržala, ali u kojoj je i on sam učestvovao.

Iz Narodne je tada poručeno i da ova stranka ima 118 odbora, a da su neki imali ambicije koje nisu mogli da ostvare.

Boban Stojanović u pogledu stranke Vuka Jeremića kaže da deluje da je najveći problem podrška Ponošu tokom kampanje ili odsustvo iste. Problem je, dodaje, i da li pojedini ljudi ili celi odbori žele da nastave put sa Ponošem, koji je osnivanje političke organizacije, i dalje nepoznatog oblika, više puta najavljivao.

Govoreći za naš list o daljem političkom aganžmanu, do skoro predsednici odbora Narodne iz Stare Pazove i Titela, Slobodan Ilić i Dejan Kulja, rekli su komunikacija među raspuštenim i izašlim odborima postoji. Dok iz Titela kažu da će najverovatnije organizovati grupu građana, Slobodan Ilić iz Stare Pazove rekao je da je ulazak u eventualnu Ponoševu organizaciju realna mogućnost.

– Sa druge strane, u SSP-u su pojedinci i odbori više nezadovoljni rezultatima izbora zbog prevelikih očekivanja, a jedan deo sigurno i dešavanjima nakon izbora, tačnije susretom Vučić-Đilas, ali i promenom retorike u slučaju sankcija Rusiji, smatra Stojanović.

On primećuje da praktično na srpskoj političkoj sceni ne postoji opoziciona stranka koja ima nekoliko desetina hiljada članova i makar par hiljada aktivista. Razlozi za to su brojni – neinstitucionalizovan partijski sistem, velika izborna volatilnost (promene biračkih odluka iz izbora u izbore), stalno formiranje novih političkih subjekata i usitnjavanje partijske scene kao odlika poludemokratskih političkih sistema. Tome treba dodati i stalno uništavanja opozicije od strane vlasti i nemogućnost opozicije da razlike i lične odnose stavi po strani, kaže naš sagovornik.

– I onda je sve ovo normalno. A takvi treba da se suprostavite organizovanoj mašineriji od nekoliko stotina hiljada članova koja funkcioniše poput vojske, navodi Stojanović.