Ambasador SAD: U kafani se sazna šta ljudi u Srbiji stvarno misle

Slike ukusnih obroka – kaže ambasador – koje su za neke bile neukusne, nisu bile deo naučno zasnovane kampanje. To je, jednostavno, zabavno i prilika za neposredan kontakt sa ljudima, kaže Godfri.

* Otkako ste došli u Srbiju značajno vreme ste proveli putujući. Kakve ste utiske stekli o ljudima?

– Imao sam divno vreme putujući, uživao sam. Moji utisci su da su ljudi u Srbiji zabavni, zainteresovani su za ono što se događa oko njih, kao i za susret sa američkim ambasadorom, što me je puno radovalo. Veoma su ponosni, i treba da budu. Sjajno je imati priliku da putujete i razgovarate sa toliko ljudi kao ja.

* Pre nego što ste počeli mandat u Srbiji, godinama ste službovali u Rusiji, pored ostalog i kao zamenik ambasadora. Možete li uporediti dva naroda na osnovu ličnog iskustva? U Srbiji se povremeno tvrdi da Zapad, uključujući SAD, Srbe doživljava kao „male Ruse“.

– Nisam uopšte sreo Srbe koji sebe smatraju „malim Rusima“. LJudi koje sam sreo se predstavljaju kao Srbi i nastoje da sami sebe identifikuju, a ne da to prepuste drugima. To je moj utisak. Rekao bih da Srbi sa kojima sam imao priliku da se sretnem mnogo više gledaju ka Zapadu nego ka Istoku, kada je o budućnosti reč. Iako imaju snažan osećaj zajedništva sa Istokom, sa Rusijom, posebno kulturnog, rekao bih da je njihova budućnost na Zapadu, u Evropi. Mislim da ovde tako razmišlja većina ljudi.

* Jeste li primetili da ljudi znaju da ulaganja i pomoć ovde uglavnom stižu iz zapadnih zemalja?

– Video sam da postoji oštra razlika između percepcije ljudi i realnosti. Percepcija da je Rusija najveći investitor ili zemlja najvelikodušnija u pružanju pomoći je zapravo netačna. Međutim, kad pričate s ljudima gde sebe vide u perspektivi nema greške – oni svoje društvo žele da vide u tesnom savezništvu sa Evropom. U interesu je SAD da Srbija uspe u tom svom cilju.

* Veoma ste aktivni na Tviteru gde pokušavate da promovišete američko-srpske odnose naglašavajući stvari koje su pozitivne. Međutim, gotovo sve vaše objave praćene su komentarima o NATO bombardovanju, uranijumskim bombama, Kosovu… Mislite li da vaš pristup može doprineti smanjivanju nivoa antiamerikanizma u Srbiji?

– Iskreno, aktivnost na društvenim mrežama mi je veoma zabavna i uživam u tome. Ideja je bila da se neposredno povežem sa srpskim ljudima na terenu i društveni mediji su sjajno sredstvo za to. Cenim reakcije kakve daje većina ljudi. Na Tviteru ima dosta „hejtera“ i oni su uvek tamo. Nije mi potrebno da se usredsređujem na njih, već na ljude koji su zaista zainteresovani za interakciju. Moj posao kao ambasadora nije da pobedim na takmičenju popularnosti u Srbiji nego da objasnim politike SAD vladi i narodu Srbije, da pomognem Vašingtonu da razume šta se dešava u Srbiji sada, a ne šta je bilo 1999. Da pomognem da Vašington bolje razume da su ti dani prošli i da Srbija ide napred.

* Vaši brojni tvitovi iz restorana, sa kioska brze hrane i drugih mesta gde ste jeli privukli su puno pažnje. Bilo je duhovitih komentara i onih koji to baš i nisu. Mislite li da su ti tvitovi bili dobra strategija za promovisanje vašeg prijateljskog pristupa?

– Moram da vam otkrijem da to nije bila neka naučno zasnovana kampanja. Zaista volim srpsku hranu. Dobili smo neke sjajne preporuke na društvenim mrežama, o mestima gde bih mogao da zastanem i pojedem nešto. Dakle, zabavno je i baš sam uživao sastajući se sa ljudima u Srbiji. Imali smo priliku da posetimo neka odlična mesta za jelo u celoj Srbiji – u Novom Sadu, Subotici, Nišu, Pirotu… Baš juče (29. decembar), na povratku sa Kopaonika, zastali smo na jednom mestu kraj puta i bilo je stvarno divno. To je možda jedna od mojih mana – baš volim brzu i jednostavnu hranu. Trudim se da vežbam svakog dana, ali to je bitka koju gubim.

* Ručali ste sa Vesnom Pešić pošto vas je blokirala na Tviteru da bi, kako je je kasnije rekla, „zabavljala tviteraše“. Jeste li imali priliku da obedujete i sa drugim bivšim ili aktuelnim političarima u Srbiji?

– Razgovor s njom bio je zanimljiv i svakako zabavan. Impresioniran sam koliko su ljudi u Srbiji otvoreni i pristupačni, među njima i kreatori javnog mnjenja. Imao sam neke veoma direktne razgovore i shvatio sam da ako u Srbiji želiš da znaš šta neko zaista misli najbolji način je da odete u kafanu kada se posle jedne ili dve rakije ljudi otvore. Ponekad nije lako čuti šta ljudi misle, ali to je moj posao ovde – da slušam ljude.

* U novembru ste u Beogradu sa nemačkim ambasadorom Šibom otvorili restoran-socijalno preduzeće „Pica laganica“ koje zapošljava tražioce azila i izbeglice. Mislite li da će Srbija postati „konačna destinacija“ za sve više migranata i kako komentarišete tvrdnje nekih partija da su oni „bezbednosna pretnja“?

– Migracije i priliv izbeglica su pitanje sa kojim se suočavaju mnoge evropske zemlje. Iskreno, Srbija je uradila veoma dobar posao, posebno u poređenju sa nekim drugim zemljama. SAD pružaju pomoć Srbiji i u tom domenu. Mislim da su srca ljudi otvorena, posebno u ovo doba godine, da su ljudi velikodušni prema onima koji su u nevolji. Izbeglice i migranti traže mesto za sebe i svoje porodice, sklanjajući se od terora. NJima je potrebna naša pomoć. Postoji moguća bezbednosna pretnja, ali Vlada Srbije radi veoma dobar posao, koji nije lak, nadgledajući priliv izbeglica i sarađujući sa međunarodnom zajednicom. Vlada Srbije ima pristup bazama podataka koje pomažu da se osigura da ekstremisti ne uđu u zemlju.

* Mislite li da će izbori u Srbiji 2020. biti slobodni?

– Nadam se da hoće i veoma sam ubeđen da Vlada Srbije i politički lideri razumeju koliko je za Srbiju važno da ima dobre izbore 2020. Nadam se da će sve političke grupe biti predstavljene na izborima, mada se bojim da neće biti tako, što za Srbiju nije dobro. Na putu Srbije ka EU važno je da postoje slobodni i pošteni izbori, ne samo na izborni dan. Mislim na stvaranje atmosfere u kojem se sva politička gledišta mogu sučeljavati.

* Značajan deo opozicije je nepokolebljiv u odluci da bojkotuje izbore. Mislite da mogu da se predomisle?

– Nadam se da hoće. Ne znam šta će uraditi, verovatno treba da pitate njih. Ali razočarao bih se ako puno građana Srbije ne bi imalo priliku da izrazi svoj stav.

* Pored izbora u Srbiji, 2020. će Amerikanci birati predsednika, a mogući su i novi parlamentarni izbori na Kosovu. Da li će u takvim uslovima biti nastavljene snažne američke diplomatske aktivnosti u vezi s Kosovom?

– Očekujem da hoće. Ostaje veliki kamen spoticanja između Beograda i Prištine i biće potrebno puno napornog rada da se dođe do kompromisa. SAD su posvećene pomaganju da se rešenje nađe. Bilo koje trajno rešenje, međutim, moraju da pronađu dve strane. SAD zajedno sa EU pomoći će koliko mogu.

* Kako vidite medijske prilike u Srbiji? Poznati su vam, pored ostalog, izveštaji organizacija kao što su Fridom haus i Reporteri bez granica.

– Usredsređeni smo veoma pažljivo na medijsku situaciju u Srbiji i delimo zabrinutost nekih međunarodnih organizacija da je pristup, pre svega elektronskim medijima, za ljude koji se ne slažu s vladom ograničen. Znamo za pretnje novinarima koje stvaraju nepotrebne napetosti i ambijent u kojem se ljudi ne osećaju slobodnim da izraze svoje stavove. SAD su za slobodu izražavanja, znamo da je i Srbija. Ali voleo bih, kao i većina Srba, da vidim bolje sprovođenje toga u praksi.