U Makronovoj „čekaonici“ za Ukrajinu nema mesta za Srbiju: Aleksandar Ivković o ideji stvaranja Evropske političke zajednice

Prema njegovim rečima, mediji uglavnom nisu u potpunosti preneli govor Emanuela Makrona, kada je predložio formiranje nove političke organizacije da okupi zemlje kontinenta koje dele EU vrednosti ali nisu deo bloka.

– On je u jednom trenutku pomenuo Zapadni Balkan i rekao da proces pristupanja ovog regiona EU treba da se nastavi. To ne znači da je postao entuzijastični pristalica pristupanja ovih zemlja, što nikada nije bio, ali takođe ne znači da je njegov predlog o Evropskoj političkoj zajednici predviđen za ovaj region i Srbiju. Makron je taj koncept predložio zbog Ukrajine, koja je, kao što znamo, u prvoj nedelji rata podnela zahtev za pristupanje i brzo su podignuta očekivanja da bi mogla da bude primljena po nekoj ubrzanoj proceduri. Makron je, po mom mišljenju, ovim predlogom hteo da stavi do znanja da se Francuska neće složiti sa tim, ali je hteo da ponudi nešto zauzvrat, što je ideja Evropske političke zajednice kao nižeg oblika integracija u odnosu na EU – kaže sagovornik Danasa.

Kako dodaje, treba napomenuti takođe da Makron predlaže evropske integracije „u više brzina“ od kada je postao predsednik 2017. godine.

– To se uglavnom tumači kao namera da „jezgro“ EU – Francuska, Nemačka i još neke zemlje zapadne Evrope, uđu u još dublji proces integracije koji bi im omogućio da postanu delotvorni geopolitički akteri, a da ostale države koje to ne žele ili koje bi kočile tako nešto ostanu izvan. Tako da ovaj najnoviji govor nije mnogo iznenađujući, ali vrlo je nezahvalno reći gde se tu uklapa Srbija jer su svi ti Makronovi predlozi do sada bili na teorijskom nivou i ne postoji konsenzus oko toga u EU – smatra Ivković.

Prema njegovom zaključku, ono što se ukratko može izvući iz jučerašnjeg govora je sledeće: „Makron se protivi ubrzanom prijemu Ukrajine u EU; podržava nastavak procesa pristupanja Zapadnog Balkana; ali pokušaće prvo da reformiše EU u koju bi naš region ušao. Koliko će mu to poći za rukom još je nepoznato“.

Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je prejuče da bi mogle da prođu decenije pre nego što Ukrajina postane punopravna članica Evropske unije i predložio formiranje nove političke organizacije da okupi zemlje kontinenta koje dele EU vrednosti ali nisu deo bloka.

„Dobro je poznato da bi proces dozvoljavanja Ukrajini da se pridruži trajao nekoliko godina, zapravo verovatno nekoliko decenija„, rekao je Makron u govoru povodom Dana Evrope u Evropskom parlamentu u Strazburu.

On je govorio posle objave Evropske komisije da planira da da prvo mišljenje u junu o ukrajinskom zahtevu da postane član Unije.

Istočnoevropske zemlje podržavaju ubrzavanje članstva Ukrajine, ali EU zvaničnici su naglasili da bi proces mogao da traje godinama zbog predstojećih reformi koje još treba sprovesti da bi ta ratom razorena zemlja mogla da ispuni EU kriterijume.

Makron je istakao da bi ubrzanje procedure za Ukrajinu dovelo do snižavanja standarda, ideja koju on odbija.

„Evropska unija, s obzirom na njen nivo integracije i ambicije, ne može biti jedini način strukturiranja evropskog kontinenta kratkoročno“, rekao je Makron.

Umesto da se spuste strogi standardi pridruživanja, Makron je predložio stvaranje paralelnog entiteta „Evropske političke zajednice“, koji bi mogao da se dopadne „zemljama koje teže pridruživanju EU ili su je napustile“, kao što je Velika Britanija.

„Ova nova evropska organizacija dozvolila bi demokratskim evropskim nacijama koje se pridržavaju naših suštinskih vrednosti da nađu novi prostor za političku saradnju, bezbednost, energetsku saradnju, transport, investicije, infrastrukturu, kretanje ljudi“, rekao je Makron.

U obraćanju kasnije uoči sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Berlinu Makron je dodao da je važno da se Ukrajini da „pošten odgovor“ o dužini vremena koje će biti potrebno za postizanje evropskih standarda.

Šolc je rekao da je Makronova ideja „vrlo zanimljiv predlog za rešavanje velikog izazova“ sa kojim se EU suočava.

Nemački kancelar je međutim rekao da EU ne treba da prekine proces pristupanja sa zemljama sa kojima je on već počeo, navodeći kao primer Severnu Makedoniju, čiji je vođa, kako je rekao, doneo „vrlo hrabre“ odluke poslednjih godina.

„Treba da nađemo način da se ta hrabrost ne razočara“, napomenuo je Šolc.