Opozicija u novim kolonama, glavna tema – ekologija

Na parlamentarnim izborima 2020. godine opozicija nije ostvarila gotovo nikakav rezultat, te stoga danas imamo jednopartijski parlament sa svega nekoliko opozicionih poslanika, sa gotovo nezapamćenom dominacijom vladajuće većine u novijoj demokratskoj istoriji.

Takva situacija nastala je prevenstveno zato što su na prethodne paralemantarne izbore izašle samo manje opozicione stranke, uglavnom desno orjentisane ili one koje se često dovode u vezu sa vlašću, uz izuzetak Pokreta slobodnih građana, Suverenista, i koalicije Nove stranke i Zelene stranke. Tadašnji većinski „stožer“ opozicije, okupljen oko sada već nepostojećeg „Saveza za Srbiju“ koji su činile Stranka slobode i pravde (SSP), Demokratska stranka (DS), Narodna stranka, Dveri, Zajedno za Srbiju (ZZS) i druge manje organizacije i pokreti – bojkotovao je izlazak na birališta.

U susret izborima na svim nivoima – predsedničkim, parlamentarnim i lokalnim, koji bi trebalo da se održe u aprilu 2022. godine, bojkot je iščeznuo kao tema, opozicione organizacije su se „pregrupisale“ i formirale nekoliko kolona – „zeleno-levi“ blok, udruženu opoziciju oko SSP i Narodne stranke, savez stranaka oko Borisa Tadića, „patriotski blok“, koalicija NADA, i druge manje stranke koje samostalno nastupaju.

Opozicija, barem ona koja se često kolokvijalno naziva građanskom i proevropskom, sada beleži značajan rast rejtinga prema dosadašnjim istraživanjima javnog mnjenja koja je izradio istraživački centar Demostat, a novi talas podrške bi mogli da donesu ekološki protesti koji su se održavali sporadično tokom 2020. godine, a zatim na kraju godine prerasli u masovne uzastopne blokade saobraćaja i demonstracije sa jasnim zahtevima.

Ekologija iznedrila novu – zelenu kolonu

Upravo ekologija iznedrila je potpuno novu – zelenu kolonu. U njoj, uistinu, ima i nekih „starih“ stranaka i pokreta koji su se već na različite načine bavili zelenim i levim idejama, kao što je Ne davimo Beograd, ali sada su dobili značajno pojačanje udrživanjem malih lokalnih ekoloških pokreta i aktivista – što onih grupisanih oko Nebojše Zelenovića i otvorene građanske platforme Akcija, što onih koji su možda i najviše pažnje privukli svojim delovanjem – Ekološki ustanak koji predvodi Aleksandar Jovanović Ćuta.

Ekološki ustanak postao je prepoznatljiv pre svega po organizaciji protesta za čist vazduh, zdravu životnu sredinu, odbrani reka i planina od projekata štetnih za prirodu, da bi se na kraju, prethodne 2021. godine, zadržao i kao organizator blokada saobraćaja i protesta širom Srbije.

Zbog velikog interesovanja građana i javnosti za temu ekologije i druge stranke su bile „primorane“ da se tokom prethodne godine izjasne i odrede prema ovim pitanjima – mnoge su angažovale i istakle u svojim redovima stručnjake za životnu sredinu, uvrstile u svoje programe zaštitu životne sredine, ali bavile su se i drugim temama.

Tako se Stranka slobode i pravde profilisala za „razotkrivanje afera“, u čemu je prednjačila potpredsednica SSP Marinika Tepić koja je tokom celog međuizbornog perioda ukazivala na korupciju u državnom Telekomu Srbija, govorila o aferi podvođenja maloletnica u Jagodini uz umešanost tamošnjeg visokog funkcionera vladajuće većine Dragana Markovića Palme, govorila o vezama klana Veljka Belivuka sa državnim vrhom…

Od raspada Saveza za Srbiju do nove udružene opozicije

Dok se Tepić bavila ovim temama, njena stranka nije zapostavila ni organizacioni deo politike te su se „raspadali“ i sklapali novi savezi da bi se došlo do konačne koalicije za izbore 2022. godine.

SSP je bila jedna od incijatora formiranja pomenutog Saveza za Srbiju ali je ubrzo nakon izbora 2020. godine ovaj Savez ugašen, uz kratak pokušaj širenja formiranjem Udružene opozicije Srbije – UOPS. Ipak, taj pokušaj se brzo završio, odvajanjem Dveri i Narodne stranke. Onima koji su ostali na okupu – SSP, DS, Pokret za preokret i druge manje organizacije, u pojedinim aktivnostima – posebno onim oko pregovora o izbornim uslovima, pridružio se Pokret slobodnih građana.

Narodna stranka u aktivnostima posle izbora je nastupala nezavisno od svih ostalih, posebno ističući da ne želi saradnju sa onima koji su „izdali“ bojkot i izašli na parlamentarne izbore 2020. godine, pri tome misleći najverovatnije na PSG, koji se ovom savezu približio kasnije.

Sve ove organizacije – SSP, DS, Narodna stranka, manji pokreti uz njih, ali i PSG, napravili su pun krug i danas se vraćaju ideji saradnje i izlasku na izbore 2022. godine u jednoj koloni.

Za „izdaju bojkota“ nekadašnji partneri optuživali su i Nebojšu Zelenovića koji je sa strankom Zajedno za Srbiju izašao na lokalne izbore u Šapcu 2020. godine. Zelenović je te izbore izgubio od Srpske napredne stranke, izgubio funkciju gradonačelnika grada sa titulom „jedinog opozicionog“, i udaljio se od nekadašnjih partnera iz Saveza. Zelenović je otišao svojim, „zelenim“ putem formirajući pomenuti „zeleno-levi“ blok.

Novi savezi i na „desnoj“ strani

Dveri su iz SZS otišle potpuno drugim putem, što je možda i bilo očekivano, s obzirom da se i ranije ovom Savezu zamerala upravo saradnja sa Dverima koje su ideološki najviše odskakale od ostatka. Danas, Dveri formiraju „patriotski blok“ sa drugim desno orjentisanim strankama, ali se i optužuju za previše približavanja režimu, najviše zbog učešća u pregovorima o izbornim uslovima pod okriljem Narodne skupštine Srbije, ali i zbog neretke kritike ostatka opozicije.

Na desnom spektru takođe je dolazilo do izmena tokom prethodne godine, ali ne značajnih kao što je to sa proevropskim, građanskim delom centra i leve opozicije.

Osim formiranja novog patriotskog bloka, druge koalicije su ostale iste – kao što je koalicija NADA, koju čine Demokratska stranka Srbije (DSS) i Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS), koji i za sledeće izbore najavljuju zajednički nastup.

Od ideje velike DS ostala samo grupacija oko Tadića

Među građanskom i proevrpskom organizacijom izdvojio se jedan poseban blok, koji je u par navrata pokušao da produbi saradnju sa drugima iz opozicije, prvenstveno kroz ideju obnavljanja „velike“ Demokratske stranke, a tu su stranke oko bivšeg predsednika Srbije i lidera Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića. Umesto velike DS, Tadić je uspeo da uveća svoju stranku SDS, tako što će u svoje redove uskoro primiti Demokrate Srbije, odvojene tokom prethodne godine od Demokratske stranke. Uz njih se često pojavljuju i Nova stranka kao i Građanski demokratski forum, sa kojima su sarađivali i na platformi za pregovore o izbornim uslovima.