Najviše državne institucije u Srbiji nemaju funkcije portparola, odnosno ne postoje osobe koje su zadužene da se pojavljuju i daju izjave medijima u ime institucije koju predstavljaju. Organi državne uprave – kabinet premijera, Vlada Srbije, ministarstva imaju samo savetnike za medije i osobe zadužene za odnose sa javnošću, dok se u javnosti pojavljuje i u svojstvu portparola jedino savetnica za medije predsednika Republike Stanislava Pak Stanković.
Stručnjaci za komunikacije ocenjuju za Danas da je razlog nepostojanja portparola to što političari u Srbiji „vole da se slikaju“, te im nije potrebno da to neko radi u njihovo ime.
U zapadnim zemljama portparoli predsednika država, vlada i međunarodnih organizacija mnogo se češće „slikaju“ pred medijima, daju izjave i drže konferencije za novinare nego što to čine čelnici tih institucija. Primera radi, u srpskoj javnosti najistaknutija je Maja Kocijančić kao portparolka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost do skora Ketrin Ešton, a sada Federike Mogerini.
Ispred Vlade Srbije ponekad se u javnosti pojavi šef Kancelarije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović, ali ne toliko često, dok premijerova medijska savetnica Suzana Vasiljević, ranije savetnica Dačića dok je vodio MUP, nikada nije davala izjave novinarima.
Stručnjak za komunikacije i urednik portala „Ko je odgovoran“ Igor Avžner navodi za Danas da portparoli u Srbiji ne postoje zbog sujete političara koji vole da se pojavljuju u medijima, ali i zbog nedovoljnog kvaliteta ljudi, medijskih savetnika, koji se tim poslovima bave. „Medijski savetnici nisu postojali do vlade Vojislava Koštunice. Savetnici se danas bave i odnosima sa javnošću i odnosima sa medijima, to se ne razlikuje. U državnim institucijama, međutim, i nema ljudi koji su kalibar za te poslove, jer niti su kvalitetni niti su naročito vredni“, ocenjuje Avžner.
On dodaje da, osim Stanislave Pak, nije video nikoga ko se od sadašnjih medijskih savetnika pojavljuje u medijima, a da se odranije seća samo pokojnog Srđana Đurića, koji je u ime premijera Koštunice i njegovog kabineta iznosio stavove u javnosti. „Koštunica nije mnogo voleo da se pojavljuje, dok sadašnja kompletna garnitura to voli i misle da mogu sami jer su navodno lepši, pametniji, sposobniji i da više znaju“, napominje Avžner.
Stručnjak za političke komunikacije i bivši portparol URS Marko Selaković napominje za Danas da je suštinski problem u tome što su na čelu većine institucija u Srbiji političke ličnosti, a ne profesionalci. U prirodi političara je, kaže on, da vole da se slikaju, jer misle da to utiče na njihov rejting. Samim tim, portparoli im nisu potrebni.
„S druge strane, karakteristično je da je vrlo često posao medijskih savetnika sadašnjih zvaničnika da pišu saopštenja, čime se svode na tehnička lica. Neretko je to i razumljivo, jer oni često više prate partijsku liniji nego profesionalnu i dolaze u garniturama sa svojim šefovima. Čast izuzecima. U javnosti se ispred institucija pojavljuje samo Stanislava Pak kao savetnica predsednika i Nada Macura, koja nije profesionalni portparol. Ostali se ne vide“, napominje Selaković.
Doskorašnji predsednik Društva Srbije za odnose sa javnošću i aktuelni savetnik za odnose s javnošću direktora vladine Kancelarije za KiM Ivan Jakšić, međutim, nije zagovornik funkcije portparola, najviše zbog toga što je ona plod površne percepcije pi-ar struke. On smatra da je svaki zaposleni u svakoj instituciji na neki način portparol iste.
„Procena je svakog organa ko treba da istupa u javnosti. U medijima treba da govore najviši zvaničnici, ministri, njihovi pomoćnici i državni sekretari koji se najbolje razumeju i imaju sve odgovore u oblasti za koje su nadležni, a time i kredibilitet koji gradi pozitivu reputaciju“, ocenjuje Jakšić dodajući da kao rezultat poistovećivanja funkcije odnosa s javnošću samo sa odnosima s medijima, kao savetnici (za medije i odnose s javnošću) često rade bivši novinari, jer zvaničnici smatraju da oni zbog toga mogu da im ostvare dobru saradnju sa medijima.
„Zanemarujući ostale funkcije naše struke, i efekti upravljanja reputacijom institucije i zvaničnika kod svih drugih ciljnih javnosti su ograničeni“, zaključuje Jakšić.
Portparoli samo u strankama
U Srbiji se sa portparolima susrećemo samo u privredi – kompanijama i ponekim javnim preduzećima, ali i u političkim partijama. Andreja Mladenović bio je portparol DSS, u DS je tu ulogu imala Jelena Trivan, a sada Aleksandra Jerkov, dok je Marko Selaković bio „glasnogovornik“ URS. Ivica Dačić bio je u vreme Slobodana Miloševića portparol SPS, dok su ga kasnije nasledili Branko Ružić, pa Đorđe Milićević. Ivan Bauer portparol je stranke Rasima Ljajića SDPS.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
