U skupštini više nema ni demokratije ni opozicije

Prema mišljenju pojedinih opozicionara, Orlić nema ni stida ni srama kada može da izgovori takvu konstataciju.

Vladimir Orlić je, podsetimo, na onlajn sastanku srpskih i evroparlamentaraca održanom u četvrtak kazao: „U Skupštini više nema onih koji su pokušali da u nju nasilno upadnu i da je spale u proleće 2020, ti ljudi su bojkotovali izbore, bojkotovali su i pozive na dijalog koji ste im upućivali vi iz Evropskog parlamenta… U Skupštini više nema ni govora mržnje“, dok je njegov stranački kolega Marjan Rističević ocenio istom prilikom da su „mediji u Srbiji suviše slobodni“.

Povodom Orlićevih reči, Boško Obradović, lider Dveri, navodi: „Narodna skupština Republike Srbije ne postoji.“

– Tamo više nema opozicije, a samim tim ni demokratije. Tamo nisu predstavnici naroda, već delegati novog jednopartijskog sistema. Dom Narodne skupštine koristi se trenutno za rijaliti program u organizaciji vladajuće stranke, koji se pretvorio u reviju govora mržnje protiv protivnika vlasti, koji, inače, nisu prisutni i ne mogu da odgovore. To opet govori o čojstvu i junaštvu lažnih narodnih poslanika, smatra Obradović, koji je prošlog proleća 11 dana štrajkovao glađu ispred parlamenta, zahtevajući, kako je naveo, „rešavanje ustavne krize“.

Sergej Trifunović, glumac i član Predsedništva Pokreta slobodnih građana, kratko za naš list poručuje: „Uopšte ne mogu da se bavim oblicima postojanja kao što su Orlić i Rističević.“ Trifunović je, podsetimo, fizički napadnut prošlog leta tokom protesta opozicije ispred Skupštine (jedan muškarac udario ga je tada i raskrvario mu glavu).

Govoreći na istu temu, Borko Stefanović, zamenik predsednika Stranke slobode i pravde, konstatuje: „Orlić, koji nikad neće biti orao, opet pokušava da leti ali mu ne ide.“

– To nije Skupština već Glavni odbor SNS i zato sve što tamo može da se čuje jeste laž i mržnja prema ljudima koji i nisu tu. To danas svi vide, ukazuje Stefanović, koji je pretučen novembra 2019, u Kruševcu, gde je učestvovao na opozicionoj tribini.

Miroslav Aleksić, potpredsednik Narodne stranke i bivši narodni poslanik, ističe: „Nemam komentar na gluposti koje izgovara Orlić. On očigledno ne zna za sramotu kada može ovakve stvari da izgovara.“

Janko Veselinović, lider Pokreta za preokret i bivši narodni poslanik, ukazuje: „Mi nemamo skupštinu. To što gledamo je prošireni mesni odbor SNS, na kojem gostuju pripadnici drugih režimskih stranaka.“

– Tu skupštinu, ni ja ni Pokret za preokret ne priznajemo jer nije rezultat slobodnih izbora. A Vladimir Orlić je samo jedan od orlića, paunova i jastrebova koji se šepure i napadaju i vređaju sve redom. Saveznik u tome im je RTS i druge televizije sa nacionalnom frekvencijom koji te prostakluke serviraju građanima Srbije, naglašava Veselinović.

Pajtić: Doživljavaju zemlju kao privatno vlasništvo

Prema mišljenju bivšeg predsednika Demokratske stranke, Bojana Pajtića, „U Skupštini više nema govora mržnje samo u odnosu na opozicione poslanike, iz veoma opravdanog razloga – opozicije u parlamentu nema“. „Međutim, ne postoji mesto u Srbiji sa koga se može čuti više uvreda i kleveta u odnosu na svakog ko se usudi da iznese stav koji se ne podudara sa stavom vladajuće stranke. Dovoljno je reći da su poslanici režima vodili kampanju čak i protiv takvih velikana kao što su Seka Sablić ili Nikola Kojo. O dehumanizaciji opozicionih lidera i njihovih porodica je suvišno i govoriti. Kao i o proglašavanju nezavisnih medija za domaće izdajnike i strane plaćenike. Svako ko razume srpski jezik i prati skupštinske nastupe poslanika ovog, nelegitimnog saziva, može doći samo do jednog zaključka – govor mržnje je dominantni narativ naprednjačkog režima. Konstatacija koju čujemo iz njihovih redova, da su mediji u Srbiji „suviše slobodni“ govori o tome kako onidoživljavaju ovu zemlju – kao privatno vlasništvo koje tamo neki nezavisni novinari ugrožavaju. Slobode ili ima, ili je nema, gospodo naprednjaci. A svakako je ne može biti „suviše“, napominje Pajtić.