U SNS-u se počinje od plakata i letaka

Krećemo od vladajuće Srpske napredne stranke, koja sa oko 700.000 do sada potpisanih pristupnica, ima više članova nego 113 preostalih stranaka u zbiru. Na sajtu SNS-a postoji mogućnost popunjavanja pristupnice, ali poučeni negativnim iskustvom našeg čitaoca Hadžića odlučujemo da sa centralom stranke proverimo da li „e-pristupnica“ funkcioniše.

Gospođa koja se javlja novinaru Danasa preporučuje mu da pristupnicu ipak popuni lično u nekom od opštinskih odbora SNS jer se, kako objašnjava, mnogo puta dešavalo da se zahtev za članstvo zagubi negde u sistemu. Novinar se zahvaljuje na informaciji i odlučuje da postavi još jedno pitanje; predstavlja se kao taze diplomirani politikolog koji je voljan da se aktivno uključi u rad stranke, i pita da li će zbog svog zvanja i znanja moći odmah da se uključi u rad nekog od organa partije, ili mu ipak sleduje lepljenje plakata. Boja glasa gospođe na telefonskoj vezi se trenutačno menja.

– Apsolutno svi moraju da lepe plakate i dele letke. Nema preskakanja poslova i nema razlike. To je za neke dobro, a za neke loše, ali svi kreću od toga i svi rade sve.

– Ali šta ako se ja još u razgovoru sa nekim iz stranke pokažem kao neko ko odmah može da radi ozbiljne stvari?

– I onaj ko se pokaže posle lepi plakate – ironično odgovara gospođa iz SNS-a. Ipak, nakon pomirljivog odgovora „politikologa“ iz Danasa da „shvata da je takav sistem i da će ipak doći da se učlani“, ona ga poziva da to učini sutradan u periodu od 10 do 18 časova, u njihovim prostorijama na Novom Beogradu.

Sledeći na redu je SPS. Gospodin koji nam se javlja iz centrale na Studentskom trgu nije u potpunosti siguran da li na njihovom sajtu postoji mogućnost popunjavanja pristupnice, pa „budućeg socijalistu“ savetuje da se učlani u nekom od opštinskih odbora. Novinar opet stavlja masku „svršenog politikologa“, objašnjava da nakon petogodišnjeg „guljenja skamije“ ne želi da pod okriljem noći lepi plakate, već da poseduje znanje i kvalitete neophodne makar za Socijalističku omladinu.

Međutim, prekaljeni socijalista o takvim stvarima ne želi da razgovara preko telefona i objašnjava novinaru da će mu sve, od početne pozicije, hijerarhije i mogućnosti napredovanja u partiji, objasniti u lokalnom odboru, ali tek kada stavi potpis na pristupnicu.

Proveravamo stanje i kod onih drugih, Vulinovih socijalista. Po treći put se ispostavlja da prostor na sajtu za popunjavanje pristupnice većini stranaka služi kao ukras, pa novinar ponovo biva pozvan da se učlani lično, u odboru. Zanimljivo je da od „vlastodržačke trojke“, jedino u Pokretu socijalista pokazuju zainteresovanost i „na reč“ padaju na priču o mladom i ambicioznom politikologu koji je „alergičan“ na lepak za plakate.

Gospođa sa kojom „diplomac FPN-a“ razgovara pita ga koliko ima godina i kaže da kod njih postoji Savet omladine, u kome bi za njega moglo da ima mesta. Poručuje mu da će njegov kontakt proslediti šefu jednom od lokalnih odbora.

Izgleda da moderne tehnologije dobro funkcionišu kod onih konzervativnih. Naime, za razliku od prethodne tri stranke, mlađa ženska osoba koja se javlja na telefon u „Centralnoj otadžbinskoj upravi“ SRS-a, uverava novinara da popunjavanje pristupnice na internetu funkcioniše. „Politikologu“ kaže da slobodno dođe do centrale u Zemunu, gde može da popriča sa predsednikom omladine o ozbiljnijem angažovanju.

Što se „društva iz opozicije“ tiče, u PSG-u i Narodnoj stranci nas uveravaju da on-lajn učlanjivanje savršeno funkcioniše, što je i neophodno zbog njihovih odbora koji su tek u nastajanju. U Narodnoj stranci čak ističu da njihov Izvršni odbor kontaktira novog člana koji je popunio pristupnicu i dostavlja mu člansku kartu, ukoliko u mestu u kome živi još uvek nema njihovog poverenika. Kada je u pitanju Levica Srbije – to vam je Hadžić već ispričao.