U Srbiji 85 odsto mladih smatra da ne može da utiče na donošenje odluka (VIDEO) 1foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ/DS)

Tokom kampanje za predstojeće izbore, političke partije i kandidati sve više pokušavaju da komuniciraju sa mladim biračima, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2019. godine, mladi predstavljaju šestinu ukupnog stanovništva Srbije.

Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih Srbije objasnila je da, prema istraživanju koje je ta organizacija sprovela 2021. godine, 85 odsto mladih smatra da ne može da utiče na donošenje odluka.

„Videli smo da je jedan od dominantnijih razloga zbog čega mladi ne učestvuju u donošenju odluka stav da oni ne mogu da utiču na njih, da su većina tih procesa zapravo izveštačeni, fingirani i da njihov uticaj zapravo nije u dovoljnoj meri vidljiv“, istakla je Pejić i dodaje da su i druga istraživanja pokazala da mladi nemaju poverenja u institucije koje bi trebalo da rade za njihov interes.

Kada se sve to sabere, kako ona navodi, mladi nemaju podsticaj da se uključuju i ne vide toliko ni značaj izbora, iako se oni češće dešavaju od četvorogodišnjih ciklusa kako bi trebalo.

„I dalje mladi misle da taj jedan glas ne može ništa da promeni, a kada skupimo sve te mlade glasove imamo preko milion birača koji zaista mogu da naprave promenu“, objašnjava Pejić.

Bojana Jevtović iz Fondacije „Ana i Vlade Divac“ ističe da se dodatni problem ogleda u tome što se mladi ljudi uglavnom ne nalaze na rukovodećim pozicijama.

„Prema našem poslednjem istraživanju o indeksu participacije mladih, vidimo da situacija jeste da nema mladih ministara, da je jako mali broj mladih koji su zamenici ministara. Za razliku od drugih zemalja u regionu imamo 7,5 odsto mladih u Parlamentu, ali i to je i dalje jako mali procenat“, kaže Jevtović.

Kako ona navodi, sa jedne strane imamo predizborne spotove na kojima se nalaze prelepi mladi ljudi koji rešavaju stambeno pitanje, traže rešenje za prvo zaposlenje i slično, ali ako pogledamo šta se u realnosti desi posle izbora, desi se to da nema mesta za mlade ljude u izvršnoj vlasti.

„To je vrlo jasna poruka mladima da za njih nema mesta u politici“, naglašava Jevtović.

Kao jedan od načina približavanja mladim biračima, veliki broj političara u poslednje vreme otvorio je naloge na društvenim mrežama, a sagovornice podkasta Danasa ističu da u današnje vreme jeste važna prisutnost na digitalnim kanalima komunikacije.

„Činjenica da se i političari okreću ka društvenim mrežama može da bude jedan dobar impuls, ali nama ne treba da političari budu na društvenim mrežama, nama treba da institucije budu na društvenim mrežama, jer osnov da se neko uključi u neki proces odlučivanja jeste informacija“, navodi Jevtović.

Miljana Pejić navodi da 98 odsto mladih koristi telefone da bi se informisalo, a samo 40 odsto njih gleda televiziju.

„Međutim, nije važno samo kako se poruka prenosi, nego i šta se prenosi. Kada vidimo te predizborne spotove, često svedočimo da su uglavnom mladi u pozadini, a da je centralna figura koja govori, koja se obraća, koja daje rešenja zapravo starija osoba“, objašnjava Pejić i naglašava da je to partenalizam koji se ponavlja iz generacije u generaciju.

Prema njenim rečima, za mlade u politici treba da bude važno da i sami istupe i iznesu svoj stav, umesto da se zadovoljavaju time da stoje u pozadini i slušaju ono što vrh stranke kaže.

„I mladi sami su demotivisani da istupaju, jer je ono što se ceni unutar stranaka poslušnost, lojalnost i mislim da taj obrazac jedino mladi ljudi mogu da promene, a to je nešto što ovo naše mlado demokratsko društvo ne može da unapredi“, kaže Pejić.

Celu epizodu Danas podkasta „Hoćemo li imati dovoljno hrane“ možete slušati i gledati na OVOM LINKU.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari