„U Srbiji dominira tema koja Vučiću ne odgovara“: Može li SNS da izgubi Beograd na izborima?

Bilo je reči o tome zašto se Vučić odlučio za izbore u trenutku kada Srbija ima veliku inflaciju i kada je paravojna akcija u Banjskoj na Kosovu uzdrmala njegov položaj na domaćoj i na međunarodnoj sceni, da li se nada da će izbori baciti u zasenak fijasko u Banjskoj, da li interna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da mu je počeo da pada rejting, pa žuri na izbore jer se boji da bi na proleće bio u još nepovoljnijoj situaciji i da li će poklon od 20.000 dinara, koji će penzioneri dobiti početkom decembra, doneti Vučiću sigurne glasove.

Razgovaralo se i o tome u kojoj meri su protesti protiv nasilja ojačali proevropske stranke, da li proevropska opozicija mora izaći na izbore u jednoj koloni ako želi da postigne uspeh, zašto je Vučić uveren da će na izborima stalno da pobjeđuje opoziciju, kao i o tome da li bi eventualna pobeda opozicije u Beogradu bila veliki udar za Aleksandra Vučića.

Omer Karabeg: Kad je Vučić najavio da će se izbori održati 17. decembra mnogi su se pitali zašto on ide na izbore u trenutku kada ima na vratu paravojnu akciju u Banjskoj na Kosovu, čiji se motivi još uvek ne znaju, i kada protesti protiv nasilja još uvek traju. Te dve stvari mu nikako ne idu u prilog.

Ognjen Radonjić: Što se tiče protesta, mislim da se taj efekat iscrpeo. Taj pritisak nije više ni dovoljno velik, ni dovoljno snažan i ne shvatam zašto se protesti još uvek održavaju. Krenulo se sa zahtevima za smenu članova REM-a, ministra policije i šefa BIA-e i sve vreme se govorilo da neće biti izbora dok se ti zahtevi ne ispune. I onda odjednom, bukvalno preko noći, nastane preokret i organizatori protesta kažu – hoćemo izbore. Pri tome nije mi jasno zašto se zahtevaju izbori i na parlamentarnom nivou i u Beogradu.

Mislim da bi za opoziciju bilo dobro da se izbori razdvoje. Jedna je logika kada se glasa na nivou republike, a druga kada se glasa na nivou lokala. Ako se izbori spajaju, onda preovlađuju nacionalne teme i emocije, a u zapećak odlaze lokalni problemi koji su od značaja za svakodnevnicu građana. Mislim da je to win-win pozicija za predsednika Vučića zato što se dnevnog reda skida smena direktora BIA koji je u međuvremenu dospeo na američku crnu listu i ministra policije za koga postoje ozbiljne indicije da je umešan u slučaj gajenja marihuane na plantaži Jovanjica. S druge strane, raspisivanjem izbora skreće se pažnja sa velikog incidenta u Banjskoj što Vučiću jako odgovara.

Banjska

Dragan Popović: Nisam očekivao da će Vučić da raspiše izbore do kraja godine jer mu trenutna situacija u društvu ne ide u prilog. Ove godine su se dogodile velike stvari koje izmiču njegovoj kontroli, počevši od masovnih ubistava u maju, pa sve do Banjske. Mislim da Vučić više ne drži sve konce u rukama što je i logično jer je napravio piramidalnu strukturu vlasti gde sam o svemu odlučuje. I hteo-ne hteo u jednom trenutku stvari počnu da mu izmiču iz ruku.

Propao mu je plan za pravljenje famoznog Narodnog pokreta za državu. Više se i ne pominje. To je prva velika inicijativa Aleksandra Vučića koja je propala. Čudi me da je najavio izbore za 17. decembar dva dana nakon najave velikih poskupljenja u situaciji kada imamo veliku inflaciju i kada je siromaštvo sve veće. To nije u skladu sa njegovim dosadašnjim dosta veštim manevrisanjem i političkim marketingom.

Mislim da ga je i Banjska dosta uzdrmala. Po prvi put Vučić je u očima međunarodne zajednice prestao da bude faktor mira i stabilnosti i postao je izazivač nestabilnosti u regionu. Naravno, mi znamo da je on oduvek bio palikuća koji se posle pretvarao da je vatrogasac. Ali u očima međunarodne zajednice on je do sada bio neko ko može da brzo spreči krizu. Sada je situacija potpuno drugačija i verujem da ga je sve to uzdrmalo. Ali, sve su to spekulacije. Teško je znato šta je sve uticalo na njegovu odluku. Možda i istraživanja javnog mnjenja jer on ih prati na dnevnom nivou i gotovo svaki njegov politički potez je vezan za to kako će birači da reaguju.

Omer Karabeg: Da li je ipak Banjska glavni razlog što tako brzo ide na izbore?

Dragan Popović: Meni tako deluje jer ne mogu da vidim nikakav drugi razlog. Protesti su izgubili na snazi, to nije više nešto što bi moglo da ga pritisne. Nisu više ni blizu onoga što su bili u maju i junu. Ne znam koji bi imao razlog da ide na izbore u decembru osim ako ne očekuje da će situacija na proleće biti još gora.

Ognjen Radonjić: Ja mislim da je to možda jedan od razloga jer ko zna šta će se sve desiti do proleća. A možda je i procenio da u ovom trenutku opozicija nije spremna za izbore.

Rejting

Omer Karabeg: Da li je moguće da mu istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je rejting počeo da mu pada, pa želi izbore dok još uvek ima pristojan rejting?

Ognjen Radonjić: Uveren sam da pada rejting Srpske napredne stranke, ali mislim da je njegov rejting stabilan i da mu zato odgovara spajanje beogradskih i parlamentarnih izbora. Jer kad se spajaju izbori sve kandidatske liste su na njegovo ime i to stranci donosi glasove.

Dragan Popović: Slažem se da rejting pada pre svega stranci. S druge strane, okolnosti idu u korist opozicije više nego što ona sama radi u sopstvenu korist. Sa protestima se iskristalisao jak brend Srbija protiv nasilja. Nasilje je došlo u žižu javnosti, o njemu svi govore. Istraživanja pokazuju da je ogromna većina građana čula za proteste, zna se za brend Srbija protiv nasilja. Nasilje je postalo glavna tema. Aleksandar Vučić vlada tako što nameće svoje teme. On non-stop manipuliše biračkim telom, plasira teme koje mu odgovaraju, izaziva konflikte i plaši ljude, stalno poručuje da postoji neka pretnja, pa moramo da se okupimo oko jakog lidera i čvrste ruke.

Ali sada dominira tema koja mu ne odgovara i koja ga ugrožava. Vučić ne može da pobegne od jake veze – i svoje lične i sopstvene stranke – sa nasiljem. Još od devedesetih godina nasilje je na srpskoj političkoj sceni povezano sa Srpskom radikalnom strankom koja je mutirala u razim smerovima, pa i u Srpsku naprednu stranku.

Opozicija nije toliko jaka da može sama po sebi da ga ugrozi Vučića, ali tema nasilja, koja dominira u društvu, može da utiče da Vučiću padne podrška. Tako da je moguće da je on procenio da sve to preseče pobedom na još jednim izborima. Što realno može. Ono što me u tom scenariju buni je Beograd jer je u Beogradu prisutno ogromno nezadovoljstvo zbog nasilja. Zato su beogradski izbori za Vučića dosta rizični.

Strah od poraza

Omer Karabeg: Izgleda da Vučić uživa u izborima, pa ih svaki čas raspisuje. Kad god nešto zaškripi, on raspiše izbore da bi dokazao da je nepobediv. On tvrdi da ga opozicija nikad neće pobediti na izborima. Zašto je on u to tako siguran?

Ognjen Radonjić: Vučić stalno ponavlja izbore kako bi pokazao da je nepobediv. Ali tu postoji druga strana koja je izuzetno opasna, a tiče se demoralisanja biračkog tela. Jer kada organizujete izbore na svakih godinu ili dve i na tim izborima pobeđujete, biračima, koji su opoziciono nastrojeni, šaljete poruku da ste nepobedivi, pa birači odlaze u apstinenciju što odgovara onima koji su na vlasti. Vučić pobeđuje zato što kontroliše medije i izborni proces i što je opozicija toliko razjedinjena da nije u stanju da zajednički artikuliše političke stavove nego se tokom protesta, koji su trebali da posluže za ujedinjenje, dodatno rasparčavala u još manje partije.

Organizatori protesta razmišljaju da li će na izbore da idu u dve ili tri kolone. To nema veze sa mozgom. Ako ste zajednički organizovali proteste, onda i na izbore treba da idete zajedno. To samo može da ima veze sa ličnim sujetama i netrpeljivošću. A kad u opoziciji imate seme razdora, ona nema šanse protiv autoritarnog lidera koji u potpunosti kontroliše svoju stranku koja je partijski i mafijaški ustrojena po strogim hijerarhijskim principima.

Dragan Popović: Vučić gradi poziciju da je nedodirljiv. On je i iznad svoje stranke, a kamoli iznad drugih stranaka. Poziciju koju je nekada gradio Milošević da je praktično iznad političkog sistema Vučić je doveo do savršenstva. On je neke vrsta patrijarha za celu zemlju. Gradi svoju autoritarnu vlast tako što uništava politički sistem. Pored zakonodavne i sudske on je uništio i izvršnu vlast. Ministri ne donose odluke, Vučić ih donosi. On crta gde će da ide put, pita se za sve. Ali ako hoćete da uspostavite autoritarni sistem, kakav gradi Vučić, morate da uništite i politiku. Morate da uništite političke stranke, morate da uništite arenu u kojoj se odvija razmena mišljenja, javno mnjenje, medije. Morate da uništite svaku mogućnost uspostavljanja pluralnog društva.

Vučić ne učestvuje u poštenoj političkoj trci u kojoj danas pobedi jedan, sutra drugi kako je to u normalnim demokratskim zemljama. Kod njega je to borba na život i smrt. S jedne strane je on koji štiti narod i državu, a s druge su neprijatelji jer, ako oni pobede, sve će da propadne. Zato Vučić stalno ponavlja da on ne može da bude pobeđen. Jer u svetu, koji je izgradio, njegov poraz znači kraj Srbije. To je za njega apsolutno kraj sveta.

Da bi uvek pobeđivao Vučić je izgradio snažan autoritarni sistem zasnovan na nasilju i podelama u društvu. Ne vidim kako to može da se završi bez posledica po ovo društvo. Ne mogu da zamislim mirnu smenu vlasti uz poštovanje osnovnih civilizacijskih uzusa. To je logična posledica autoritarnih političkih sistema. Oni su napravljeni tako da, dok je vođa tu, sve je njegovo, a onoga trenutka kada izgubi vlast ili će da beži u inostranstvo ili se to završava mnogo tragičnije.

Ceo tekst čitajte na sajtu Radio Slobodna Evropa.