U Srbiji se reciklira samo pet odsto komunalnog otpada

Ona je navela da je procenat reciklaže komunalnog otpada u Srbiji oko pet odsto, dok je u EU prosek iznad 40 odsto.

Objašnjavajući šta obuhvata Zeleni dogovor, direktorka Centra za ekologiju i obnovljivi razvoj Nataša Đereg rekla je da on ima pet tačaka – klimatsku akciju, cirkularnu ekonomiju koja obuhvata upravljanje otpadom, očuvanje prirode, borbu protiv zagađenja vazduha, zemljišta i voda i održivi sistem proizvodnje hrane, koji obuhvata i ruralna područja.

Programski direktor RES Fondacije Aleksandar Macura ocenio je da je cilj Zelenog dogovora transformacija privrede i društva i da poveća konkurentnost ekonomije i da predstavlja razvojnu strategiju. On je rekao da ako Srbija ne uhvati korak sa promenama iz Zelenog dogovora sa Evropskom unijom, neće biti konkurentna i imaće problema na tržištu koje čini veliki deo trgovinske razmene zemlje.

Macura je ocenio da bez „izlaska iz uglja“ nema Zelenog dogovora, dodavši da ako privreda „izlazi iz uglja“ to znači da će zaposleni u tom sektoru biti pogođeni, ali da će koristi ipak prevazići troškove.

Programski menadžer za životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena Delegacije EU u Srbiji Antoan Avinjon rekao je da je Zeleni dogovor prvi te vrste u EU i da je proširenje tog programa na Zapadni Balkan tek počeo, ali da je on deo investicionog plana za Zapadni Balkan.

„Nije pitanje da li je Srbija spremna, ali ako ne počne odmah ni za 10 godina neće biti konkurentna. Srbija je počela stidljivo, ali je počela“, rekao je Avinjon.