U svetlu izbora u RS: Kako je u Srbiji izgledalo ponovljeno glasanje pred kamerama

Imali smo slično brojanje, ali ne i isto, na izborima za predsednika Srbije 2017. kada se Aleksandar Vučić prvi put kandidovao i pobedio drugoplasiranog kandidata proevropske opozicije Sašu Jankovića i ostale učesnike.

U Srbiji se su građani gledali kako Republička izborna komisija broji glasove, ali ne na celokupnom izbornom materijaulu, već samo sa jednog malog broja biračkih mesta.

Nakon tvrdnji Saše Jankovića je potencijalno ukradeno 319.000 glasova, i njegovog pravnog tima, da je krađa utvrđena na 25 biračkih mesta, RIK se odlučio na ponovno brojanje pred kamerama, ali selektivno.

Odluka se odnosila na ponovno brojanje sa dva mesta u Novom Pazaru, na kojima je navodno ukradeno najviše glasova, blizu hiljadu.

Na brojanju pred kamerama utvrđeno je međutim, da su pogrešna i sporna samo četiri glasačka listića, što je u RIK-u protumačeno tehničkom greškom.

Predstavnici opozicije napustili su sednicu RIK.

Na predsedničkim izborima 3. aprila 2022. opozicija nije osporila brojanje RIK, osim ocene da je ulogu Republičke izborne komisije preuzeo pobednik i aktuelni predsednik Aleksandar Vučić koji je i saopštavao rezultate u štabu svoje stranke.

Nije bilo uživo obraćanja RIK već je brojanje javnosti bilo dostupno putem elektronske aplikacije na sajtu Republičke izborne komisije.

Parlamentarni izbori 2016. predstavljali su pravu prekretnicu kada su zaživeli medijski prenosi pojedinih sednica RIK, na kojima je bilo selektivnog brojanja glasova i odlučivanja po prigovorima.

Ovi izbori u Srbiji poznati su kao „bitka za cenzus“, budući da je do problema došlo još u izbornoj noći kada su predstavnici opozicije predvođeni tadašnjim predsednikom DS i premijerom Vojvodine Bojanom Pajtićem, otišli u sedište RIK, sa sumnjom da postoje manipulacije izbornim materijalom.

Mediji su izveštavali da je u izbornoj noći u izbornom štabu DS bio i ambasador SAD Kajl Skot.

Posle odlučivanja o prigovirma i preliminarnih rezultata, kada je saopšteno da je tadašnja koalicija DSS-Dveri za 0,01 glas ostala ispod cenzusa, vođa Dveri Boško Obradović upao je u sedište RIK i došlo je do manjeg incidenta.

Opozicija i proevropska i desna, sva sem radikala Vojislava Šešelja, podržala je zahtev Obradovića da dođe do ponovnog prebrojavanja.

U parlament je tada ušlo i udruženje Saše Radulovića, Dosta je bilo, koje je zahtevalo nasumično otvaranje džakova sa biračkim materijalima.

I pobednička koalicija oko Vučićeve SNS tražila je ponovno prebrojavanje glasova.

Na kraju su izbori poništetni na malom broju biračkih mesta, ali uglavnom na jugu Srbije, gde je koalicija DSS-Dveri imala podršku.

Na ponovljenom glasanju DSS-Dveri su uspeli da pređu cenzus koji je tada iznosio 5 odsto, a sve druge opozicione stranke koje su ušle u parlament, pozivale su da se glasa za njih.

Ova „bitka za cenzus“ ostala je upamćena i po zajedničkom protestu opozicije kod spomenika caru Nikolaju Romanovu, koji se nalazi tik uz zgradu takozvane Male Skupštine, u kojoj je sedište RIK-a.