U tišini njenog stana, uz šoljicu neskafe i razgovor, naučio sam mnogo: Žarko Korać o odlasku Latinke Perović

Kao vrlo mlada, kako kaže sagovornik Danasa, Latinka je isključivo svojom sposobnošću, postala jedna od vodećih političkih ličnosti Saveza komunista Srbije i zajedno sa Markom Nikezićem počela da ga postepeno liberalizuje, uprkos značajnim otporima.

Mislim da je to bio poslednji pokušaj u to vreme da se Srbija politički stvarno izmeni i možemo samo da razmišljamo gde bi te tek započete reforme odvele naše društvo. Sve je to nasilno prekinuto Titovom intervencijom 1972 godine, takozvanom “čistkom liberala”“, napominje Korać i dodaje da se

Latinka Perovic tada povukla iz politike u koju se nikada nije vratila.

Ali, kaže, nastavila je da radi kao istoričarka i da objavljuje poslednjih pet decenija veliki broj knjiga i naučnih radova.

„Nesalomivog duha ona se sistematski bavila našom nacionalnom istorijom 19 veka. Imala je gotovo misiju da identifikuje u istoriji Srbije one relativno slabe, ali izuzetno važne političke ličnosti koje su Srbiju vukle ka Evropi i demokratskim reformama“, kaže Korać.

Sagovonik Danasa istiće da je poznavao Latinku Perović i da je u razgovorima koje su vodili uvek bio impresioniran njenim staloženim, argumentovanim i jako smirenim analizama srpske istorije.

„Ona je uložila veliki trud da za buduće generacije, obeleži glavne i suštinske dileme srpske istorije u kontinuitetu. Možda je njena knjiga Dominantna i neželjena elita, neka vrsta njenog epitafa. Pripadala je toj neželjenoj eliti, a ipak je sa veliko upornošću pokazivala da je iako slaba, uvek bila alternativa dominantnom narodnjaštvu i nacionalizmu u istoriji Srbije“, napominje Korać.

Ističe da će mu lično jako nedostajati.

“ U tišini njenog stana, uz šoljicu neskafe i razgovor, naučio sam mnogo. A najviše da se nikada ne predam politički i da budem svestan da je ta, kako ju je nazvala neželjena elita, iako malobrojna, takođe oblikuje Srbiju i čuva njenu demokratsku budućnost.
Tužan dan za njenu porodicu, njene prijatelje, ali najviše za demokratsku Srbiju“, poručuje Korać.